Napad uoči Kurban-bajrama
Događaj se dogodio neposredno pred početak Kurban-bajrama, jednog od najvažnijih muslimanskih praznika, što je izazvalo osude libanskih zvaničnika. Prema lokalnim izvorima, najmanje deset jakih eksplozija razleglo se u naseljima Haret Hreik, Hadas i Bordž el-Baradžneh, delovima južnog Bejruta koji su tradicionalno uporišta Hezbolaha.
Libanski mediji preneli su da su se hiljade stanovnika u panici zaputili ka bezbednijim delovima grada, izazivajući ogromne saobraćajne gužve. Dok su neki pronašli utočište kod rođaka, mnogi su ostali na ulicama, ne znajući da li će se kućama u kojima žive vratiti.
Izrael: „Uništavamo infrastrukturu terorista“
Izraelska vojska (IDF) zvanično je preuzela odgovornost za napade, tvrdeći da su ciljani „ključni objekti za proizvodnju dronova“ koji su, prema njihovim tvrdnjama, bili skriveni ispod civilnih objekata.
„Hezbolah je namerno smestio ovu infrastrukturu usred gusto naseljenih područja, koristeći stanovništvo kao štit“, saopštio je portparol IDF-a. „Ovi dronovi korišćeni su za napade na Izrael, a njihova proizvodnja finansirana je od strane Irana.“
Prema izraelskim izvorima, u pitanju je bio „preventivni napad“ usmeren na sprečavanje budućih ofanziva Hezbolaha.
Liban osuđuje „kršenje suvereniteta“
Libanske vlasti oštro su osudile napade, optuživši Izrael za „flagrantno kršenje međunarodnog prava“.
„Ova agresija predstavlja direktnu pretnju stabilnosti naše zemlje, posebno u trenutku kada se spremamo da proslavimo sveti praznik“, rekao je libanski premijer Nadžib Mikati.
Predsednik Libana, Mišel Aun, takođe je osudio napade, pozivajući Ujedinjene nacije da „preduzmu odgovarajuće mere“.
Hezbolah će odgovoriti?
Do sada, Hezbolah nije zvanično reagovao na napade. Međutim, analitičari upozoravaju da bi ovaj događaj mogao dovesti do nove eskalacije na libansko-izraelskoj granici, gde su se u poslednje vreme ponovo pojavili sukobi.
Prema podacima UN-a, od početka rata u Gazi 2023. godine, na libansko-izraelskoj granici poginulo je više od 4.000 ljudi, a preko milion stanovnika je bilo prinuđeno da napusti svoje domove.
Međunarodne reakcije
Ujedinjene nacije pozvale su na „odmah prekidanje neprijateljstava“ i podsetile na krhkost primirja. SAD još uvek nisu zvanično komentarisale, ali se očekuje da će Vašington pozvati na smirivanje. Iran nije dao direktan komentar, ali se očekuje da će Teheran podržati Hezbolah.
Šta sledi?
Scenariji su podeljeni:
- Hezbolah će odgovoriti ograničenim raketnim napadima na sever Izraela, izbegavajući potpunu eskalaciju.
- Izrael će nastaviti sa ciljanim likvidacijama komandanata Hezbolaha i infrastrukture koja je značajno oslabljena nakon svrgavanja sirijskog predsednika Asada.
- Libanska vlada će tražiti intervenciju UN da spreči dalju destabilizaciju, mada se Izrael ne obazire na prisustvo mirovnih snaga UN i osude iz ove organizacije.
Jedno je sigurno – tenzije na Bliskom istoku ostaju na najvišem nivou od izbijanja rata u Gazi, a svaki novi incident nosi rizik šireg sukoba koji održava sadašnju izraelsku vlast na svojim pozicijama.