Кинески председник Си Ђинпинг почетком децембра прошле године посетио је саудијског краља бин Салмана и тиме означио нову страницу између Кине и Саудијске Арабије. То је бо увод у нове односе који су поново оживели 2019. године када је Пекинг помогао Ријаду да изгради фабрику ракета.
У овом тексту бавићемо се једним малим непознатим детаљом да Саудијска Арабија у свом наоружању има балистичке ракете кинеске производње. Још крајем 2019. године, а онда поново јануара 2021. америчке обавештајне службе саопштиле су да је Саудијска Арабија њихов најважнији савезник на Блиском истоку и највећи купац америчког наоружања од тенкова, авиона до ракета-ваздух ваздух и ПВО система Патриот покренуо развој балистичких ракета, уз помоћ Кине.
Већ тад трампова администрација била је забринута због тих пословних аранжамана Пекинга и Ријада из страха да је то пут ка поседовању атомске бомбе, јер балистичке ракете само по себи не значе много, ако немају нукеларну бојеву главу. Пакистан који је једина исмалска држава у нуклеарном клубу више пута се неформално спомињао као земља која је спремна да Ријаду ако устреба због заоштрених односа са Ираном- иначе главним ривалом Саудијаца на Блиском истоку уступи атомско наоружање
Саудијска Арабија има дугу сарадњу са Кином у вези балистичких ракета, када им је ова трећа суперсила на свету сад већ далеке 1987. продала у највећој тајности неколико балистичких ракета ДФ-3 (Донг Фенг -источни ветар) домета 2.800 километара.
Процењује се да је од тад тај број ракета од пар у међувремену порастао на између између 30 и 120 ракета овог типа.
Сателитски снимци који су те 2019 објављени показују да је прва фабрика балистичких ракета Саудијске Арабије лоцирана у постојец́ој ракетној бази у близини града Ал-Ватах.
Иначе Саудијска Арабија је дуго времена негирала постојање кинеских балистичких ракета, које је први и једни пут јавно приказала тек 2014.
Данас статус ових балистичких ракета је сасвим нејасан. Колики је степен исправности, одржавања и резервних делова. Претпоставља се да је са Кином приликом Сиовог сусрета са саудијским краљем било речи и о томе.
Ове ракете у америчким обавештајним информацијама означене су као ЦХ-СС-2, али носе и ознаку ЦСС-8. У питању је једностепана балистичка ракета на течно гориво домета 2.500 км, са већом бојевом главом или 3.000 км ако носи лакшу. Ракета је тећине 64 тоне и дужине 24 метра. Бојева глава износи 500 кг. Претпоставка је да ова балистичка ракета има кружну грешку од 1.000 до 4.000 м, што указује да је класинчна бојева глава за ову ракету сасвим бесмислена. Отуда и тврдња о Саудијским амбициозним нукеларним плановима.
И сами Американци признају да је главни разлог куповине балистичких ракета Иран који од саудијске краљевине дели Персијски залив од 250 км широк, а често се спомињао и други ривал Израел, са којим краљевина од пењања на трон неформалног лидера краљевине принца бин Салмана доживољава препородо и ренсансу, а две државе никад боље односе у својој историји од формирања државе Израел нису имали.
Када се сазнало за постојање ових ракета Саудијци су наводно добили уверавање да за ове ракете никада неће користити ни нуклеарне, хемијске бојеве главе, али и бојеве главе за ношење биолошког оружја.
Оно што је интересантно Саудијци су приступили Споразуму о неширењу нуклеарног наоружања у октобру 1988. Оно што је интересантно јесте да су Саудијци никада нису лансирали ниједну ову ракету иако је пустиња довољно широка за оваква лансирања. Зашто ? То нико не уме да каже.
Амерички новинар Џеф Стајн још је 2014. у Њзвику навео да су Американци дали тад зелено светло Ријаду да од Кине купи балистичке ракете Донг Фенг 21, под условом да ракете буду модификоване и да не могу да носе нукеларну бојеву главу. Наводно је све обављено под патронатом стручњака ЦИА који су се уверили на модификација ракете у носу су такви да не могу да носе нукеларно оружје које би Саудијска Арабија могла да набави како од Пакистана, тако и од Кине.
Кина је с друге стране навела да се ради о обичним будалаштинама. Саудијска Арабија никада није признала да има ракете ДФ-21 које имају тежину 15 тона, домет 1.700 км и кружним одступањем од циља 300 м. Брзина ракете је око 10 маха. Додуше јесу 013 приказали макете које су личили на те ракете.
Улога око Кине и фабрике ракета у Саудијској Арабији и даље није сасвим јасна.