Иран одбио француску „понуду капитулације“: Макронова иницијатива доживела неуспех, као и многе друге иницијативе које је покренуо француски председник.
Француски председник Емануел Макрон доживео је дипломатски неуспех у покушају да „помири“ Иран и Израел, нудећи Техерану мир под условима које је се више могу оценити као отворена капитулација. У пакету предлога, који је европска тројка (Француска, Немачка, Велика Британија) ускладила са Сједињеним Државама и Израелом, од Ирана се тражи:- Потпуно одустајање од обогаћивања уранијума на сопственој територији;
- Драстична ограничења на балистички ракетни програм, посебно на домет и носивост ракета;
- Прекидање сваке финансијске и војне подршке регионалним савезницима као што су Хезболах, Хути, проиранске милиције у Ираку и палестински отпори.
Иран је ову понуду одмах и недвосмислено одбацио, поручујући да се не може одрећи суверених права, посебно у областима у којима је доказао надмоћ — пре свега у ракетној технологији. Управо су балистичке ракете, а не нуклеарно оружје, биле кључни фактор у успешном одвраћању Израела током недавне размене удара, и као такве се у Ирану доживљавају као стратешки гарант безбедности и независности. Дакле, Израел боле иранске ракете. Овом понудом се то и признаје.
Док се Макрон залаже за „нулту обогаћеност уранијума“, Иран подсећа да је као потписник Уговора о неширењу нуклеарног оружја имао и има право на мирнодопску нуклеарну технологију, укључујући и обогаћивање на домаћем терену. Француска иницијатива, по оцени иранских званичника, представља више политички маркетинг него озбиљан мировни план. Француска је један од највећих корисника предности нуклеарне енергије.
Ирански министар спољних послова Абас Аракчи поручио је из Женеве да „нису могући никакви преговори све док агресија траје“ и да нема дијалога са „саучесницима у злочину“. Он је нагласио да чак и унутрашњи противници иранског режима одбијају сарадњу са Израелом, сматрајући напад на Иран актом који прети да уништи целу нацију, а не само власт.