Ирак и Иран на прекретници — Ка новом моделу иранске политике у Ираку

Како преносе ирачки медији, главнокомандујући Кудс снага Корпуса чувара исламске револуције, генерал Исмаил Каани, боравио је у Ираку где је одржао десеточасновни састанак са лидерима шиитских политичких партија које су чланице широке коалиције познате као Шиитски оквир за сарадњу.

Према писању локалних медија, основна тема разговора била је војно-политичка ситуација у региону, али и унутрашње политичке прилике у Ираку са фокусом на предстојеће парламентарне изборе који ће се одржати у новембру.

Унутрашња ситуација у Ираку

До Каанијеве посете долази у светлу дубоко нестабилне унутрашње ситуације у Ираку, обележене растом тензија у Ирачком Курдистану где су вишенедељни протести становништва због неповољне економске ситуације добили додатну димензију са појављивањем неидентификованих БПЛ које су извршиле многобројне ударе на енергетску инфраструктуру региона.

Ситуација унутар шиитског политичког блока такође не даје повода за оптимизам — блок који је тежио да наступа као јединствена политичка снага сада се суочава са убрзаном фрагментацијом док све више чланица коалиције најављује самостално наступање на предстојећим изборима.

Поред тога, за Иран је посебно забрињавајућ и потпуни губитак контроле над ирачким паравојним групама које су некада биле део мреже иранских прокси-снага, али се у последњем периоду све више дистанцирају од Техерана, покушавајући тако да избегну да буду увучене у директне сукобе са САД или Израелом.

Импликације

Недавни тринаестодневни сукоб са Израелом показао је да стабилност Ирака и капацитети Багдада да контролише сопствени ваздушни простор играју кључну улогу у осигуравању стратешке безбедности Ирана због чега долазак Каанија, чија је јединица специјализована за војно-обавештајне активности и хибридно ратовање, не представља изненађење — стабилизација унутрашње ситуације у суседној држави у овом тренутку представља један од кључних интереса Техерана.

Но, одсуство јединства шиитских партија, као и трансформација некадашњих прокси-снага у независне актере чији се односи са Ираном сада, у најбољем случају, могу окарактерисати као војно-техничка сарадња значе да Техеран мора тражити нове моделе сарадње са перспективним регионалним савезницима.

Ово постаје утолико значајније у светлу све чешћих навода о могућем повлачењу америчких снага из Ирака што би несумњиво омогућило сувереније и независније позиционирање Багдада на међународној арени — и ово је прилика коју Иран не сме да пропусти. Даљи развој односа на линији Багдад – Техеран може се показати као један од кључних фактора који ће одредити будућност регионалне динамике.