Експлозије на постројењима са руским енергентима у Мађарској и Румунији: Случајност или тероризам?

Две експлозије у року од 24 сата — у мађарској рафинерији MOL и румунском постројењу Петрол–Лукоил — подижу питања о могућим саботажама енергетске инфраструктуре у Европи.

У року од само једног дана, две рафинерије у Европи — мађарска MOL у Сазхаломбати и румунска Петрол–Лукоил у Плојештију — погодили су тешки инциденти. У Мађарској је избио пожар праћен експлозијом у постројењу које прерађује руску нафту из нафтовода „Баратшаг“, док је у Румунији, у рафинерији у власништву руског Лукоила, дошло до експлозије током техничких радова.

Иако су власти обе државе саопштиле да је снабдевање стабилно и да нема жртава у Мађарској, остаје питање: да ли је реч о случајности — или о наставку енергетског рата који све више поприма обрисе терористичких акција против стратешких постројења?

Тешко је поверовати да се два оваква догађаја десе у истом дану без икакве повезаности. Са друге стране, видимо да Русија немилосрдно систематски гађа украјински енергетски сектор, док украјинска страна све чешће најављује „асиметричне одговоре“. У моменту када се Мађарска спрема да угости Владимира Путина и Доналда Трампа, није искључено да поједини спољни актери желе да пошаљу „поруку незадовољства“ овим састанком. Виктор Орбан је најавио истрагу, без “трчања пред руду”, не упирући прстом на кијевског суседа са Карпата са којим већ има лоше односе.

После саботаже „Северног тока“, која се сада искључиво приписује украјинској страни као дежурном кривцу којем је све и дозвољено, питамо се да ли је неко поново дао зелено светло за нападе на енергетску инфраструктуру — овога пута у самом срцу Европе, и то на штету европских потрошача. Уколико би се ова спекулација потврдила као истина, онда би то дефинитвно био преседан који приказује тренутно безбедносно стање у Европи као врло запаљиво.

Ми не можемо да останемо неми на овакве догађаје, уз подсећање, да је и компанија НИС у Србији под већинским руским власништвом, што, поред других мука са којима се суочавамо, поставља питање безбедности наших енергетских капацитета.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *