DŽEVELIN DIPLOMATIJA Kako okruženje Srbije protivoklopnom raketom pokušava da smiri svoje nemirne snove

Američka administracija dala je zeleno svetlo da takozvana vlada u Prištini može da kupi protivoklopne rakete “FGM-148 Javelin” .

Ovo je u četvrtak 11. januara 2024 saopštio američki ambasador Kristofer Hil predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sa čime je krenula realizacija projekta naoružavanja takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga protivoklopnim raketama. Javelin.

Više nego dovoljan povod da se objavi jedan tekst nastao još u maju 2022. godine, a koji je i dalje aktuelan. Zato ga u celosti prenosimo, bez izmena i skraćivanja, odnosno u izvornom obliku.

U diplomatskom pežorativnom značenju imali smo kroz istoriju „diplomatiju topovnjača“, zatim „diplomatiju nosača aviona“, „diplomatiju strateških bombardera“ i „diplomatiju krstarećih raketa“, a sad izgleda zahvaljujući ratu u Ukrajini dobijamo i „diplomatiju Dževelina“, protivoklopnih raketa koje su zahvaljujući čarima interneta i društvenih mreža postali čarobno sredstvo koje bukvalno „sprži“ svaki ruski tenk sa čime se pokazalo da je tenkovima odbrojano, doduše po ko zna koji put još od 1973. godine na padinama Golanske visoravni, kad je započela priča da su tenkovi prevaziđeni.

Elem, tako je je „Dževelin“ postao sredstvo koje se po cenu života mora imati i koje će zaustaviti svakog mrskog neprijatelja koji su usudi da krene na zemlju koja ima „Dževeline“.

© Shutterstock/Karolis Kavolelis
Foto: Shutterstock

Kada mi je moj poznanik Marko saopštio da će Albanija, takozvano Kosovo, Crna Gora dobiti „Dževeline“ bio sam mogu reći slobodno veoma skeptičan. Na to sam reagovao nekako, moram da priznam sa nepoverenjem.

Istina za volju još pre toga vojne vlasti u BiH prve su slavodobitno saopštile da je ta država za svoju vojsku kupila „Dževeline“. Dok je isticao drugi mesec rata u Ukrajini u sarajevskim medijima oglasio se general-pukovnik OS BiH Senad Mašović komandant Zajedničkog štaba OSBiH, po povratku iz posete SAD

– Neke informacije još ne mogu otkrivati, ali sada mogu reći da je reč o protuoklopnim sistemima „Džavelin“, trenutno najboljima u svijetu, protivazdušnim sistemima, odnosno raketama kratkog i srednjeg dometa, i nekim dodatnim specifičnim potrebama. Očekujemo otpočinjanje obuke na tim sredstvima, a nadam se i otpočinjanju procesa isporuke, rekao je Mašović za Dnevni Avaz.

Naravno, sarajevska čaršija, odnosno neki njeni analitičari koji su inače opsednuti srpskom vojskom i paranoično na svaku vojnu vežbu ili nabavku naoružanja iz sveg glasa urlaju da se sprema napad na BiH po uzoru na 1992. da se srpski tenkovi gomilaju na granici, a bogami i priviđaju neki padobranci, specijalci i rakete…. Naravno „Dževelin“ je opet taj spas, adut po kome će svi srpski tenkovi biti zbirsani, a konačno njima omogućeno eto da ispišu neke stranice historije kako su eto uništili srpske tenkove po uzoru na ukrajinsku vojsku.

Ali, avaj, ispostavi se kako vreme odmiče da „Dževelin“ nije toliko čudesna raketa kako se zborilo po vaskolikim „slobodarskim medijima“ na zapadu, pošto na istoku vlada mrak i cenzura jelte. Da od četiri ispaljene jedna pogodi tenk, da veliki broj ispaljenih je promašio ciljeve i da se ukrajinska „Stugna“ pokazala bolje nego „Dževelin“.

Ali, „Dževelin“ je „Dževelin“ čudesna raketa koja je trebala zaustaviti rusku ofanzivu, a to nije uspela, jer su jelte poslate iz vojnih skladišta, kao na početku rata u Siriji rakete koje su bile pred istekom i kojima je pretila laboracija ili delaboracija, a to košta. Bogomdano je nađeno spasonosno rešenje rat, Ukrajina i gomile ruskih tenkova, hiljade uništenih, tako da Moskva i nema više tenkova, pa onda na hiljade uništenih da bi se ispostavilo neka prva računica koja kaže da je u dva meseca rata uništeno nešto više od 500 tenkova od toga ukupno više od 200 potpuno, dok se ostali mogu opraviti i to gle čuda najvećim delom to je uradio britanski NLAW. I to bi bilo mršavo da u tu priču je bio uključen i aktivni sistemi zaštite. Istina za volju neki tenkovi na strani ruske vojske su imali, a nisu upotrebljeni. Zašto? Tema svakako veoma dugačka i podložna diskusiji.

Pa neko bi postavio pitanje, pa što su onda pojedinie članice NATO na Balkanu videli u Dževelinima?

Jednom rečju spas, ali možda i utehu da imaju miran san, garancija da će dva-tri ili hiljade „Dževelina“ zadržati u ovom slučaju tenkove Vojske Srbije dalje od BiH, Prištine, Podgorice i Sarajeva. Gradova koji paranoišu permanentno o tenkovima, koji im se priviđaju posebno baš gle čuda T-72B1 MS koji su dobijeni kao ruska donacija i da će tim guseničarima baš Beograd krenuti na njih, iako to u Beogradu nije ni u malom mozgu. Doduše parnoja je nekako najviše uzela maha u Prištini i Sarajevu pa im se svašta priviđa, a „Dževelin“ će biti garancija da niko ne krene na njih i da oni mogu jelte mirno da spavaju mirnim snovima.

Mediji su još podgrejali to više stvarajući od obične protivoklopne rakete oreol smrti za tenk. Naravno u slučaju da bi tenk imao aktivni sistem zaštite, šta bi bilo onda? TOW je u ratu u Siriji bio podjedanko smrtonosan za T-72, kao i za Leopard 2 kad nema aktivnu zaštitu. Bio bi smrtonosan i za Merkavu, a kamo li za neki drugi tenk. Izraelci su opet iz masakra u Vadi Salukiju avgusta 2006 nešto naučili da protivoklopne rakete nisu svemoguće i da oklop može izdržati napad ubojitih raketa i u urbanim uslovima primenom aktivne zaštite koja stvara zaštitni pojas oko tenka. Zapravo bitna je obučena posada i drugačija taktika.

Zapravo trka proizovođača protivoklopnih raketa i proizvođača oklopa i sistema aktivne zaštite, plus iznalaženje novih taktika na terenu se nastavlja.

Bilo kako bilo posle BiH druga zemlja koja je najavila kupovinu spasonosnog „Dževelina“ je Albanija.

© Shutterstock/Cristi Dangeorge
Foto: Shutterstock

Albanija je kupila američke protivtenkovske projektile „džavelin“ kako bi ojačala svoju odbranu, objavio je albanski ministar odbrane Niko Peleši.

U Pelešijevoj objavi na Fejsbuku navodi se da je Albanija potpisala ugovor sa američkom kompanijom „Lokid Martin“, ali se ne precizira broj projektila, cena ni kada će biti isporučeni.

„Ovo naoružanje, moderno i efikasno, radijusa do četiri kilometra, samo je jedna faza tekućeg procesa modernizacije Oružanih snaga Albanije, zahvaljujući podršci i saradnji sa strateškim saveznicima, Sjedinjenim Državama“, stoji u Pelešijevoj objavi, objavio je RTS.

Opet se postavlja pitanje, a protiv koga će će oni ratovati s obzirom da su okruženi NATO članicama. I onako Albanija gradi ekspediconu vojsku, a više bi im značili borbena vozila točkaši konfiguracije 8×8, a ne 4×4.

Naravno, neko bi postavio pitanje, a gde je Priština? Pa i oni su tu posebno zagrejan za ovu opciju je i sam Aljbin Kurti, koji je zbog nekoliko incidenta koje je specijalne jednice KPS izazvale na severu KiM i zbog nagomilavanja tehnike i pripadnika Vojske Srbije histerično zahtevao NATO naoružanje, prijem u ovu organizaciju, a posle „zadivljujućih“ snimaka po društvenim mrežama i ushićenja da je upravo „Dževelin“ spas za njega i vlast u Prištini jer će zaustaviti srpski oklopni klin, a on moći mirno da spava. A da li je je zaista tako ??? To je pravo pitanje!

Treća država koja se spominje u nabavci „Dževelina“ je i Crna Gora. Naravno u domenu spekulacija i nagađanja. Zemlja koja je imala solidno protivoklopno naoružanje nasleđeno iz arsenala JNA i VJ. Naravno sve što se moglo se rasprodalo ili iseklo.. A pitanje opet a s kim bi to CG ratovala sa Rusijom na Baltiku gde su poslali borbenu grupu ili sa Srbijom koju neki iz redova trenutno vladajuće kolacije u CG fokusiraju kao nekakvu pretnju. Koju ni sami ne znaju ni oni.

U svakom slučaju bilo kako bilo, nabavka protivoklopnih raketa „Dževelin“ na Balkanu neće ništa promeniti niti će Srbija biti slabija, niti će oni biti jači, ali će nekako uspeti da latentno umire nemirne snove u kojima redovno ima Srbije, a koja opet se bavi sama sobom, dok se drugi bave sa njom. U svakom slučaju bilo kako bilo Srbija bi trebala da nastavlja da region naterava da značajno ulažu u naoružanje i povećavaju svoj budžet do iznemoglosti, i da nastave da robuju EPP reklami pojedinih sistema čija efikasnost pre svega i nije bila toliko zavidna na istoku Ukrajine jer nisu mogli da zaustave ofanzivu.

Dževelin, ostaje raketa , ko raketa, ali zato bauk, bauk srpskih tenkova nastavlja da kruži Balkanom.

Smrtonosno koplje

Javelin, ili dževelin u prevodu koplje je američki prenosi protivoklopni sistem koji radi na principu ispali i zaboravi (Fire and forget). Radi se o raketnom sistemu srednjeg dometa, koji se lansira sa ramena, ali može biti montiran i na vozila kako točkaše, tako i guseničare, ali i manja plovila i amfibijska vozila.

Razvoj ovog raketnog sistema započeo je 1985. kada je američka kopnena vojska najavila projekat pod nazivom Advanced Anti-Tank Wapon Sistem (AAWS-M). Posle četiri godine većanja 1989. pobedila je udruženje JAVELIN Joint Venture koji su činili Texas instrumnts sada Rayteon IT) i Lockeed Martic Electronics and Missile. Cilj projketa bila je stvoriti naslednika protivoklopne rakete M47 Dragon.

Sistem je u sastav američke kopnene vojske ušao 27. maja 1996, a osim kopnene vojske ovaj sistem u američkim oružanim snagama koristi i Korpus mornaričke pešadije (Marinci).

Opis sistema

Protivoklopni raketni sistem Dževelin je sistem sastoji se od dva elementa: komandno lansirnog elemnta i kompleta raketa tipa Dževelin. Ovaj protivoklopni sistem zasnovan je na bazi „ispali i zaboravi“. Sistem je konstruisan tako da posadi ovog sistema omogućava visoki stepen preživljavanja na modernom ratištu, jer ne zahteva od operatora, za razliku od nekih ostalih sistema da nišandžija svo vreme leta drži oko na krstiću ništa i vodi raketu dok ona ne udari u cilj. Zbog toga ovaj protivoklopni raketni sistem neki svrstavaju u sisteme 3. generacije

Kao štp smo rekli sistem se sastoji od komandno lansirne jednice M98A1 koja je težine 6,6 kg i sadrži elemnt za pasivno praćenje cilja i kontrolu vatre sa integrisanim dnevnim nišanskim sistemom za upotrebu u uslovima dobre vidljivosti i termovizijsku kameru za upotrebu noću i u uslovima slabe vidljivosti danju. Dnevni nišan ima verovatnoću povećanja cilja 4 puta, a noću isto 4 puta ili 9 puta. Termovizijskom kamerom omogućeno je prepoznavanje cilja na daljini većoj od 2.000 m. Sistem se napaja litijumskom baterijom BA 5590 koja omogućava izdržljivost od čak četiri sata. Sistem ima u sebi ugrađen i uređaj za smaotestiranje koji upozorava operatera ako sistem nepravilno radi.

Drugi deo sistema čini protivoklopna raketa koja je zapakovana u fabrički kontejner koji služi za skladištenje, prenosi i lansiranje. Malsimalni domet rakete Dževelin je 2.000 m.

Sistem funkcioniše po sistemu „ispali i zaboravi“, a raketa ima IC tragač cilja. Raketa je dvostepena i čini je lansirni motor i marševski na čvrsto gorivo. Prednost ovakvog lansiranje jeste mala količina dima i teže uočavanje lanisrnog tima na većim daljinama. Težina kontejnera sa raketom je 4,6 kg, dužina 1198 mm i prečnik 142 mm. Cena borbenog kompleta iznosi 90.000 dolara.

Sistem može iz transportnog u operativni položaj da pređe za manje od minut oko 30 sekundi, a brzina popune je oko 20 sekundi.

Sistem vođenja rakete Dževelin je autonomno pošto se cilj zahvati, a operater može odmah po lanisranju da napusti vatreni položaj i da se skloni. Dvostpena raketa i takozvani meki sistem lansiranja omogućava korištenje ovog protiv oklopnog sistema i iz zatvorenih objekata.

Upotreba protiv tenkova i borbenih vozila pešadije

Protivoklopni sistem Dževelin uglavnom napada najtanji deo oklopa na tenkovima. Uglvnom je to na gornjoj površini odnosno kupoli tenka nego na čelu ili boku, ako tenk ima dodatnu zaštitu u vidu ERA oklopa. Veliku efikasnost daje mu i tandem bojeva glava. Utvrđeni objekti poput bunkera ili u zabrikadiranim zgradama izvode se direktnim napadom.

Inače operator pre pogotka mete mora precizno da odradi sve postupke pre lansiranja, da bi ono bilo efikasno i kraće. Dževelin napomenuli smo da koristi pasivni IC sistem osmatranja zone cilja i zahvatanja mete. S time se ne emituje IC ili radarsko obeležavanje koje napadnuti sitem može da registruje. Optičkim sistemom je moguće detektovati ciljeve na daljinama većim od 3.000 m dok se cilj prepoznaje na 2.000 m.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *