Danska vlada pojačava svoju vojnu podršku Ukrajini, izdvajajući značajna sredstva za isporuku samohodnih haubica 122mm 2S1 Gvozdika, kako bi ojačala artiljerijske kapacitete Ukrajine u tekućem sukobu sa ruskim snagama.
Specifičnosti isporuke — uključujući broj haubica, njihovu operativnu spremnost i tačnu zemlju porekla — u ovom trenutku nije poznato. Međutim, istorijski primeri sugerišu da ovi sistemi sovjetske ere vode poreklo iz rezervi centralnih i istočnih evropskih članica NATO-a, kao što su Češka, Bugarska ili Poljska, koje su ranije isporučivale svoje zalihe Gvozdika Ukrajini.
Ovaj potez deo je sveobuhvatnog paketa pomoći od 8,42 milijarde evra koji je najavila danska vlada. Pored Gvozdika, paket uključuje oružje direktno prebačeno iz danskih vojnih zaliha, napredne programe obuke za ukrajinske vojnike, kao i nabavku, unapređenje i kasniju isporuku dodatne vojne opreme Kijevu.
Uloga 2S1 Gvozdika u savremenom ratu
2S1 Gvozdika je dugo bila okosnica sovjetske artiljerije, sa svojim glavnim topom kalibra 122mm sposobnim za razorno indirektno dejstvo na udaljenostima do 15 kilometara. Njeno samohodno šasijsko rešenje na gusenicama pruža mobilnost koja je ključna za fluidne, decentralizovane kontraofanzive Ukrajine, posebno u regionima kao što su Donbas i Zaporožje.
Amfibijske sposobnosti omogućavaju joj da prelazi reke i močvare, dajući ukrajinskim snagama dodatnu fleksibilnost u raznovrsnim terenskim uslovima istočnog fronta.
Ostaje nejasno da li su ove Gvozdike modernizovane NATO-kompatibilnim sistemima, kao što su unapređene komunikacije, sistemi za upravljanje vatrom ili poboljšanja mobilnosti. Uzimajući u obzir oslanjanje na stare logističke lance sovjetske ere, svaka nadogradnja bi značajno povećala njihovu efikasnost i pouzdanost u borbi.
Strateška i geopolitička pitanja
Odluka o finansiranju i snabdevanju ovih sistema otvara ključna strateška pitanja. Nedostatak transparentnosti u izveštaju o poreklu Gvozdika mogao bi ukazivati na zakulisne pregovore ili ograničenja povezana sa domaćom ili međunarodnom politikom zemlje izvora.
Da li će ukrajinske snage uspeti da integrišu ove sisteme u svoj već raznovrstan arsenal zapadne i sovjetske tehnike? Hoće li dodatna vatrena moć biti dovoljna za suprotstavljanje utvrđenim ruskim položajima u ključnim oblastima, ili ovaj potez predstavlja širi NATO plan za zasićenje ukrajinske artiljerijske sposobnosti?
Dok Danska ostaje jedna od proaktivnijih evropskih zemalja u podršci Ukrajini, ovaj potez se uklapa u širi napor opremanja ukrajinskih snaga i savremenim zapadnim sistemima i proverenom sovjetskom tehnikom.
Gvozdike su raspoređene u kritičnom trenutku, dok ruske snage navodno jačaju svoje artiljerijske položaje duž ključnih odbrambenih linija. Artiljerija je bila definišući faktor u ovom sukobu, a sposobnost Ukrajine da zadrži vatrenu nadmoć mogla bi oblikovati tok bitki u narednim mesecima.Danski doprinos od 8,42 milijarde evra odražava ne samo njihovu posvećenost odbrani Ukrajine, već i njihovu ulogu u rešavanju složenosti vojne pomoći u politički i logistički izazovnom okruženju.