ДА ЛИ СУ УКРАЈИНСКИ ДИВЕРЗАНТИ НАПАЛИ РУСИЈУ ИЗ КАЗАХСТАНА? НАПАД НА „ВОРОНЕЖ-М“

Систем раног упозоравања „Воронеж-М“, који се налази у близини града Орск у Русији је био мета неуспешног напада украјинске војске. Овај радара налази се на граници Русије са Казахстаном. Протеклих дана смо говорили о смелом украјинском нападу на радаре за рано упозоравање – „ВОРОНЕЖ-М“. Тада су Украјинци били далеко успешнији. Ипак, поставља се питање – одакле је полетела БПЛ која је оборена недалеко од града Орск? Стручна јавност процењује да су украјинске диверзантске групе могле подићи дронове и са територије Казахстана.

Протекле недеље је читав свет шокирала вест да је погођен руски систем за рано упозоравање од балистичких пројектила. Реч је о инсталацији која је стационирана на југу Русије, у Краснодарском крају. Неки извори тврде да је радар погођен још пре више од месец дана. Напад на овакво постројење је свакако корак ка ескалацији. Многи експерти тумаче руску војну доктрину на тај начин да би руски одговор морао бити “нуклеаран”. Поред овог питања, јавља се и оправдана сумња – да ли је напад дошао са територије Украјине? Овакав лет дрона од места подизања па све до циља би био дуг готово 1800 километара. Украјинска војна обавештајна служба није први пут напала ван територије Украјине.

НАПАД ИЗ КАЗАХСТАНА НА „ВОРОНЕЖ-М“ КАО РЕАЛНА ОПЦИЈА

Област Оренбург, у којој се налази град Орск, је удаљена од украјинске границе око 1500 километара. Наравно, уз заобилажење казахстанског ваздушног простора та раздаљина се значајно повећава. Треба напоменути да дрон треба да пређе толико пространство кроз Русију неопажено како би стигао до инсталације „Воронеж-М“. Далеко је једноставније операцију извршити из оближњег Казахстана. Вороњеж-М је практично на самој граници са Казахстаном.

Област северног Казахстана је слабо насељена. Сам Казахстан је једна од најређе насељених земаља на свету. Уз то, северни Казахстан има милионску руску мањину, унутар које је могуће инфилтрирати рускоговореће саботере словенске спољашњости ради предузимања напада. Граница РФ-Казахстан је једна од најдужих копнених граница света. Казахстан, па ни Русија, немају капацитете да успешно контролишу тако џиновска пространства. Нарочито када је реч о теже уочљивим беспилотним летелицама. Можда су управо на ову карту играли у украјинском ГРУ.

„Воронеж-М“ је капитална мета коју себи може да приушти само САД. Овај пут су припадници руског ПВО били успешни, што није био случај са претходним ударом на радар код града Армавир. Радар у Орску “гледа” на пространство јужно од РФ – на Иран, Кину, Индију, Блиски исток… Остаје да се види реакција РФ на овако смеле нападе. Овакви системи дефинитивно спадају у категорије инсталација које гарантују опстанак РФ. Одмазда за овакав удар би морала бити озбиљна, можда се не би тицала само Украјине.