Када би некога питали да ли зна где је Ескибо, тешко да би добили прави одговор. Ретки би сигурно консултовали атлас или неки географски лексикон. Да још мање да су две земље спремне да воде рат око Ескипа тек то је енигма.
Али, кренимо редом. Поједни медији донели су причу да 3. децембра обласр Ескибо која представља две трећине Гвајане малене државице на крајњем североистоку Јужне Америке планира да се одцепи, а власт у престоници Џорџтауну за сепаратистичке теденције оптужује Николас Мадура лидера Венецуеле и првог највећег комшије који спрема да чак уведе војску.
Е сад неко би поставио питање какве везе та територија има са Венецуелом и зашто је битна. Уследио је шок кад се сазна да у овој спорној области која жели да се одцепи од Гвајане лежи огормона количина нафте, већа од резерви Кувајта, са чиме би Гвајана, малена државица која је своју независност стекла 1966. године искористила за своју ренесансу у условима када дивља рат на истоку Европе, а поједине државе заобилазећи сопствене санкције који су увели Русији плаћају папрену цену нафте. У случају да се домогне Венецуеле те количине нафте, тас на ваги постаће Каракас иначе до 24.фебруара лоши момци из Јужне Америке који задају Вашингтону опасну главобољу.
Није џабе бивши Трампов саветник Џон Болтон планирао да уз помоћ плаћеника и латиноамеричког мајдана са власти уз помоћ опозиције скине Николас Мадура, наследника чувеног Уго Чавеса.
Прича око гарница Гвајане и Венецуеле датира одавно још док су Гвајаном господарили Британци са којима је Венецуела имала несугласице око Ескиба, на који је полагао право Каракас. За нафту тад скоро нико и није знао.
Венецуела и Британија су 1899. године склопили споразум по коме је Ескибо припао Британском царству, а од 1966 био део Гвајане нове државе која је настала на тлу Јужне Америке. Иначе интересантна је историјска чињеница да су Венецуелу представљали амерички арбитри, а судија који је донео одлуку био је Рус.
Ттренутна власт у Каракасу наводе да тадашње решење није правично јер Венецуела није могла самостално да се представља и да та триторија припада Венецуели. Спорова је било и у наредне 64 године, а Каракас је 2007 у ту област посало и војску, а 2021. авиони венецуеланскот РВ СУ-30МК су летели над Гвајаном.
Познаваоци прилика на јужноамеричком континенту сматрају да ће референдум о одцепљењу Ескиба 3. децембра 2023 бити кулиминација тензија које трају два века .С друге стране власти малене Гвајане који немају ни завидну војну моћ у односу на свог западног комшију не желе да одустану од одцепњења па и војног заузимања територије, па су власти у Џоорџтауну поднели захтев Међународном суду правде у Хагу да спречи референдум.
Да ствар буде гора референдум ће имати и доделу становницима Ескиба и држављанства Венецуеле што је пут ка узимању те територије за коју се тврди да има налазишта нафте веће од Кувајта.
Неки то пореде и са руском анексијом Крима.
Западни познаваоци тврде да је венецуелански председник инспирацију за ову активност нашао у руској анкесији Крима и да Каракас верни саветник Москве копира руску идеју.
Председник Венецуеле Николас Мадуро је на најнижем нивоу у анкетама у земљи опустошеној хиперинфлацијом (234% у 2022, у поређењу са 686,4% у 2021).
Зпадни познаваоци тврде да је анексија Ескиба прилика да се подигне патиротизам Венецуеланаца, да Мадуру одвајањем нафте богате територије стекне политичку моћ, а држава добије економску стабилност експлоатацијом нафте и њеном продајом СДА-у. То се посебно налази на налазишта нафте у мору, а Венецуела прошири своје нафтне капацитете и резерве и пргрли додатно богатство.
Оно на шта власт у Џорџтауну рачуна је помоћ Лондона, јер је Гвајана чланица Комонвелта и сматра да их као бивши британски доминион Лондон неће оставити на цедилу Мадуру.
За сада Лондон се не оглашава и да ли ће и као реаговати и да ли ће можда Ескибу и Гвајани дати већи значај него Украјини на коју је тренутно фокусирана влада Риши Сунака.
Иначе територија Ескиба се налази под тропском шумом чија је површина 160.000 км² .
Близу Венецуеле налази се територија једне чланице ЕУ и НАТО Француска Гвајана који ће тражити не само помоћ Париза него и САД које би требале да помогну у сукобу са Венецуелом на коју вашингтонска администрација има благу аверзију.
Били сте лењи па вас мрзело да прикжете територију и границе укључених земаља