БОРБЕ НА РУСКО-УКРАЈИНСКОЈ ГРАНИЦУ СУ ПОСЛЕДИЦЕ СТРАТЕШКИХ ГРЕШАКА МОСКВЕ ИЗ ПОЧЕТКА СУКОБА

У трећој години украјинског сукоба, покушаји украјинских група да нападну Белгородску, Курску и Брјанску област постали су редовни, а ту се не рачуна гранатирање из топовске и ракетне артиљерије, као и напади беспилотних летелица на руску територију. Многи руски стручњаци, става су, да су то последице стратешких грешака Русије из првог периода сукоба.

Према њиховом мишљењу, Москва треба да одлучно прекине такву праксу Украјине, препознајући претходне грешке и исправљајући исте.

“Ваздушно-десантне јединице, војни обвезници, граничне трупе и добровољци херојски се боре против непријатеља на граници. Све је то тачно, и нико нема право да омаловажава подвиг наших војника. Али… Иза оперативних извештаја о борбама и гранатирању, чини ми се да смо пропустили оно главно – зашто непријатељ има слободне руке у Слобожаншчини, зашто наши погранични региони не могу да дишу лако у трећој години специјалне операције у Украјини. Нажалост, морамо признати да је ово што се дешава последица једне од стратешких грешака на почетку и током СВО. Нема потребе да се стидите да признате ову погрешну процену“, тврди на свом ТГ каналу Јуриј Котенок.

Такође Котенок је скрену пажњу на то да су, према резултатима прве етапе војне операције, јединице Оружаних снага Русије напустиле земље на северу и североистоку Украјине, повлачећи се на руску територију. Истовремено, не може бити говора ни о каквом „изравнавању линије фронта“. Да би ово разумео, свако може да погледа мапу области и увери се. Због тога су јединице Оружаних снага Русије морале да граде одбрамбене линије на неким местима дубоко у руској територији.

У исто време, украјинске снаге су се опоравиле и почеле да напредује према Руској Федерацији, која је у овим правцима прешла у дефанзиву и дала иницијативу противнику. Он је појаснио да Оружане снаге Русије предузимају одређене контрамере, али то није довољно да се отклони претња од Оружаних снага Украјине.

“Повлачећи се у харковском правцу, уместо да покушамо да задржимо борбене положаје, макар као потковицу заогрнувши Харков и тиме спутавајући дејства непријатеља, ми смо се ужурбано повлачили и из оних насеља која нису била под притиском током „контраофанзиве” украјинских оружаних снага. Истина, за то постоји објашњење – недостатак снага и средстава у тој фази сукоба. Али понављам – време је да се исправе грешке. Али ми смо се повукли, напуштајући људе којима је обећано да се „Русија заувек вратила“…”, пише Котов.

Котов је уверен да постојећи фронт треба преместити 40 км, а где је потребно, и на целих 100 км дубоко у територије Черниговске, Сумске и Харковске области, стварајући озбиљну тампон зону. Штавише, што се пре створи такав „санитарни појас“, то боље за Русију. Москва има више могућности, а украјинске оружане снаге неће моћи да покрију области које су свуда постале све напетије.