Контроверзни аргентински председник Хавијер Милај, који је недавно преузео власт у Аргентни пошто је напустио иницијативу да уведе Аргентину у БРИКС, који је увео масовне резове у јавну потрошњу гурнуо је прст у око Лондону.
Милај, је позвао Британију да им врати суверенитет над Фалкландским Острвима (Малвина) и нуде разговоре о том питању
Године 1982. Аргентина и Велика Британија су се чак накратко бориле око острва. Велика Британија је победила и себи обезбедила Фокланде. Становништво острва је такође задовољно што је део Уједињеног Краљевства као прекоморска територија.
Аргентина је одувек сматрала острва својим, а чак ни пораз у рату 1982. није променио ово мишљење.
Током предизборне кампање, Милај је обећао да ће дипломатским путем вратити острва.
Британске власти су одбиле да разговарају о било каквој промени статуса Фокландских острва.
Другог априла 1982. године Аргентина после месец дана интензивне војне припреме покренула војну операцију “Росарио” која је имала за циљ да под суверенитет врати острва Лас Малвинас односно Фокландска како их Британци називају, а налазе се у јужном Атлантику. За овај рат често кажу: ” погрешан крај, погрешан узрок и погрешно време”, а означавају га и као последњи колонијални рат.За овај рат често се у литератури каже да је у питању “Фокландски рат”, односно у питању је органичени оружани сукоб између Аргентине и Велике Британије до кога је дошло када су државна вођства обе земље одлучиле да снагом оружја за свагда реше ко ће поседовати Фокландска острва.
Многи војни стучњаци оцењивали су да је аргентинска војна влада одлучила да крене у освањање острва Лас Малвинас како би помирила јавно мњење у земљи које је било незадовољно због незапослености, великих спољних дугова и репресионе унутрашње политике ( наиме аргентинска војска се користила за обрачун са левичарским странкама).. С друге стране Торијевци се јесу прибојавали да би Арегнтина могла да нападне Фокландска острва, а њихово заузимање могло би да доведе до пада британске конзервативне владе, јер би лабуристисти могли да оптуже конзервативце за издају националних интереса- отуд је Британија и решила да војном силом врати Фокланде уместо преговора.
Иначе за Велику Британију Фокландска острва пре 1982. године нису представљали витално стратегијско, економско, па ни политичко интересантно подручје. То се видело што је Велина Британија још 1977. започела са Аргентином на неутралном терену у Риму и Њујорку преговоре око заједничке експлоатације острва. О томе је такође консултовано и 2.000 становника овог острва да ли се слажу са тим да отоци буду узнајмљени Аргентини.Интересантно је да је последњи аргентинско-британски контакт одржан 27. фебурара 1982. године -месец дана уочи избијања рата, а у њиховом закључку била је наведена формулација да су разговори вођени у “средачном и позитивном духу”.
Иначе оно по чему се Фокландски рат разликовао у односу на остале локалне сукобе који су вођени после Другог светског рата произилази из неколико чињеница: рат се водио на острвима која су била удаљена 7.000 миља од обале Велике Британије и 400 миља од обала Аргентине. Интересантно је да до самог избијања сукоба Велика Британија и Арегентина су војно сарађивале веома блиско. Арегентина је купила британске разараче типа “Шефилд” и то два комада 1976, радаре, ПВО ракете, сензоре за отрикивање подморница, противбродске ракете Егзосе.
Интересантно је и да ниједан од сукобљених страна званично једна другој није никад објавила рат, Фокландски рат је једини рат који је после Другог светског рата вођен у субполарним условима, становништво зараћених страна није било изложено ударима, зараћене стране нису имале за циљ да промене политички систем или друштевно уређење противничке земље, а и руководства обе земље су биле изненађена развојем догађаја и процена због чега су морали да врше сталне импровизације.