ANALITIČARI IZ NAŠEG SOKAKA: Zašto pilotima JRV i PVO nije trebalo mnogo vremena da se naviknu na MIG-29! Tragom jedne netačne tvrdnje

Prvo smena general Surovikina, a onda i smrt Jevgenija Prikožina sprečili su me bili da napišem jedan kraći tekst povodom nekih izrečenih stvari raznih “analitičara” na temu isporuke Ukrajini lovaca F-16. Ovaj put tu tema neće biti lovac F-16 pošto je o njemu sve manje ili više rečeno i opisano koju verziju bi mogla da dobije Ukrajina. Tema ovog teksta je nešto sasvim drugo.

Naime, pre nekoliko dana gostujući u jutarnjem programu jedne televizije, jedan iz edicije “analitičara” za bezbednost, NATO provinijencije je u emisiji kao iz topa izrekao da je pilotima nekadašeg Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva ”trebalo dosta vremena da se naviknu na MiG-29″. Priznajem da sam nekoliko puta vraćao snimak da se uverim da li je to izgovoreno, ali je i kasnije i napisano na portalu istoimene televizije.

Konsultovao sam svoje kolege, ali i knjige posebno jednu, o Migu-29 koju su napisali Danko Borojević, Dragi Ivić i Željko Ubović “MIG-29 naša priča”, prvo izdanje iz 2017. godine, ali i izmenjeno i dopunjeno izdanje iz 2021. godine. Razgovarao sam i sa autorom Danko Borojević, koji je napisao do sad 18 knjiga od kojih je više od polovina o borbenoj avijaciji.

Kad se proslavljeni “analitičar” dotakao da je pilotima JRV trebalo dosta vremena da se naviknu na lovac MiG-29, da vidimo šta kažu knjige.

U knjizi “MiG-29” naša priča na strani 77. poglavlje Preobuka u Sovjetskom Savezu govori se o preobuci pilota na MiG-29 u Rusiji. Polovinom septembra 1986. godine započeo je kurs ruskog jezika za 14 pilota i 30 tehničara. Prve pripreme završene su februara 1987, a od 29. juna do 26. septembra je tekla preobuka na novi lovac. Dvanaest pilota upućeno je u bazu Lugovaja u Sovjetskom Savezu, a 28 tehničara u Frunze. Pilotsku grupu predvodio je pilot-pukovnik Ljubiša Veličković, kasnije general i komandant RV i PVO VJ koji je stradao u NATO agresiji, Posle povratka piloti su započeli preobuku svojih kolega.

Idemo dalje, sada dolazi najbitniji deo koji se tiče tih “teških muka” koje su piloti JRV imali u navikavanju na lovac MiG-29.

O tome se govori na stranama 88, 89, 90, 91, 92, 93,94 i 95. Pa da vidimo šta trojica autora u ovoj mini enciklopediji o MIG-29 pišu.

“Prva i kako će se kasnije pokazati, jedina eskadrila sa tim tipom aviona na ovim prostorima postala je 127. lovačka avijacijska eskadrila (127. lae) na čijem čelu je u to vreme bio major Hajrudin Hodžić. Taj avion elegantnih linija i još većih mogućnosti pridobio je simpatije pilota i tehničara u čitavom vazduhoplovstvu. Već 1988. godine završena je preobuka još sedam pilota RV na ovaj avion. Bili su to: Božidar Stevanović (general), Branislav Petrović (general), Božidar Martinović, Dragan Nedeljković, Slobodan Kužet, Ante Jurišić, Obrad Puškarica i Dragi Arnautovski. Osim njih i 32 starešine tehničke službe završilo je obuku za održavanje ovog tipa aviona. U 1988/1989. godine još 12 pilota završilo je preobuku za ovaj tip vazduhoplova…. U narednim godinama piloti su u potpunosti usvojili taj tip leteći u svojim uslovima. U Jugoslaviji su izvođena presretanja u saradnji sa VOJIN i delomičan aerodromski manevar, gađanje iz topa u vazduhu tokom 1988. godine. Dvadeset devetke su učestvovale u tri vežbe borbene gotovosti na Manjači, Krivolaku i Kalinoviku. Izvedena su i prva gađanja iz tog aviona dejstvom na krajnjem taktičkom radijusu na poligonu “Krivolak”. Pripadnici Vazduhoplovne tehničke službe usvojili su drugi stepen održavanja tog aviona. Tokom 1989. godine izvedena su prebacivanja na aerodrom u okviru korpusa: Tuzla i Mostar. Gađanje ciljeva u SSSR-u obavljeno je na poligonu “Ašaluk2 od 19. do 26. avgusta 1989. godine sa tri aviona. Gađanje raketama R-60 i R-73, te iz topa GŠ-30/1 izveli su piloti Vlaja Miletić, Željko Mendaš i Mirčeta Jokanović. Za rezultat 4,66 dobili su pohvalu od komandnata RV i PVO general-pukovnika Antona Tusa”, tolkiko o mukama koje su imali piloti JRV i PVO koji su leteli na MiG-29 i prilagođavanju na taj avion.

Da dodamo i još tih muka i to na strani 91:

“Na tom avionu u jugoslaviji na poligonu Čenta izvođena su fiktivna dejstva, osim tokom vežbe “Borba LA protiv LBA” gde su učestvovali lovci MiG-21 i MiG-29. Konačno 1990. održani su kursevi noćnog letenja i gađanja vučne mete za grupu pilota sa tog aviona. Tom prilikom u 29 letova gađani su ciljevi u vazduhu…… Posebno je značajna bila vežba “Deneb 89″, koja je održana od 27. do 31. maja 1989 godine i koja je pokazala mogućnosti lovačke avijacije u dejstvima po ciljevima na zemlji”.ž, toliko o tome da je našim pilotima MiG-29 trebalo dosta vremena da se naviknu na Migove 29. Naravno treba dodati i da su naši piloti koji su odabrani da lete na Migovima 29 prethodno morali da sakupe ukupno do 300 sati leta na lovcima MIG-21 da bi seli. Preobuka je bila znatno olakšana i uspešno je završena ne samo zahvaljujući stečenom iskustvu nego i pridobijenom znanju.

Za razliku od jugoslovenskih, kada se priča, preobuka se radi na potpuno drugačiji borbeni avion što zahteva od pilota veće napore i usvajanje novih procedura koje su drugačiji i obimnije nego na istoku.

“Ukrajinskim pilotima za letenje na F-16, ne treba toliko filozofiranje oko letenja, pa i oko poznavanja engleskog. Cela priča oko 16 je ozbiljna farsa, jer Ukrajinci lete na mig29 i su27, imaju iskustva i za F16. Ko nauči da leti na mig21, miraž3 i f-104, zna da leti na svim ostalim avionima. Jer ovi avioni ne praštaju grešku”, dodaje Danko Borojević autor knjige “MiG-29 naša priča”.

U svakom slučaju “analitičari” već kad pričaju o pilotima RV i PVO JNA, VJ, VCSG, Vojske Srbije bi ipak trebali poznavati neke stvari i prestati da podcenjuju generacije pilota koji su uložili svoje intelektualne i fizičke napore da bi leteli Migovima 29, na kojima su pokazali ne samo veštinu letenja nego i sposobnost i spremnost da svi zadaci budu izvršeni.

I na kraju šta reći osim da je pilotima JRV trebalo malo vremena ili uopšte nije trebalo da se naviknu na MiG-29.