Министарство одбране Словенија добило је понуде из САД за возила stryker dragoon и stryker double V-hull, из Финске за возила patria XP, из Пољске за возила rosomak-L, из Румуније за возила piranha 5 и из Италије за возила frecia, објавила је словеначка државна телевизија.
Након увида у све техничке и друге податке, Министарство је упутило позиве за достављање коначних понуда Финској, Пољској, Румунији и Италији, објашњено је у Министарству у допуни одговора на посланичко питање Михе Кордиша.
Координација са појединим државама још траје, а након добијања свих техничких података и цена, завршеног истраживања тржишта, усаглашавања предлога уговора између влада за куповину осмоточкаша и потврђивања инвестиционог програма, министарство ће прво обавестити владу о куповини и затим припремити релевантне информације за скупштински одбор за одбрану .
Шарец је на данашњој седници објаснио да ће подаци о изабраном добављачу бити познати “врло брзо”. „Ова одлука и програм остају обавеза“, био је јасан.
Министарство није одговорило на питање колико оклопних транспортера треба да има средња батаљонска борбена група и извиђачки батаљон по стандардима НАТО-а. Објаснили су да је реч о поверљивим подацима. Успостављање оба капацитета планирано је у складу са наведеним захтевима, додају.
У замену за донацију оклопних возила Украјини, наводи министарство, земља је добила донацију од америчке владе у износу од 42,5 милиона америчких долара, која се може искористити за куповину возила, опреме и наоружања произведених у САД.
За ову намену је од немачке владе добила донацију од 40 тактичких камиона Рајанметал МАН за ову намену, укупне вредности 21 милион евра, и још 9,4 милиона евра од Европског инструмента мира, који ће бити пребачени у четири транше и намењене су за набавку војне опреме.навели су у министарству.
Министарство одбране је прошле године извршило ревизију већ закљученог посла за куповину боксера на осам точкова и одустало од њега. Државу је то коштало 4,15 милиона евра, што је много мањи износ од првобитно процењених 70 милиона евра трошкова, саопштио је Шарец после оставке.
Скупштински Одбор за одбрану примио је к знању извештај о реализацији војних инвестиција за прошлу годину. Законом о обезбеђењу средстава за улагања у СВ 2021-2026 предвиђено је 780 милиона евра, од чега је 25 одсто потрошено у протекле две године.
Министарство одбране је прошле године на основу поменутог закона купило тактички транспортни авион Спартан за 50 милиона евра, министарство је потрошило 14,3 милиона евра на борбене осмоточкаше Бокер, од чега је 11,3 милиона евра отишло за радио Харис. ресурса, а према програму ОЦЦАР, уплаћено три милиона евра административних трошкова, изјавио је Жељко Краљ, генерални директор Дирекције за логистику МОРС-а.
За лака оклопна возила на точковима издвојено је 19 милиона евра, док је министарство потрошило 7,2 милиона евра на комуникациони и информациони систем сајбер одбране. На пројекат ратничке опреме потрошили су 10,4 милиона евра, а на наоружање и опрему специјалаца 1,5 милиона евра. МОРС је платио четири милиона евра за пројекат противоклопних ракетних система Спајк.За радове одржавања централног полигона у Постојни, према закону, издвојено је 5,5 милиона евра, углавном за одржавање стрељане Бач у Илирској Бистрици. За изградњу стрељане Апаче купљена је технолошка опрема у вредности од 839.000 евра, док је Краљ открио да је министарство добило грађевинску дозволу за ово стрелиште, па ће процес реализације налога ускоро почети.
Министарство одбране је 2021. и 2022. године, према закону, потрошило 192 милиона евра, што је око 25 одсто износа који је предвиђен законом, а који износи 780 милиона евра.
Народни посланик Левице Миха Кордиш протестовао је током расправе због улагања у набавку војне опреме, која се спроводе по закону, а поводом којих је Левица прикупила 30.000 потписа за расписивање референдума, а у вези са којим се владина коалиција уговором обавезала да ће га изменити.
С друге стране, народни посланик Свободе Мирослав Грегорич похвалио је успешну реализацију буџета Министарства одбране, док се истовремено нада да ће реализација у наредној години бити већа за најмање 25 одсто и да ће износити око 150 милиона евра. . Посебно је позвао на куповину антибалистичких радара и противваздушних ракета и на реализацију пројекта покретања производње монтажних мостова, јер у Словенији имамо индустрију која је дорасла таквом задатку.
Војска је у прошлим буџетским кризама била прва жртва, сматра посланик НСи Матеј Тонин и зато поздравља чињеницу да се по овом закону и даље улаже.
Министар одбране је уверио да кључни пројекти ВС остају актуелни, као и опредељење да ће проценат БДП-а за њу порасти на два одсто до 2030. године. „Никако нећемо бити у позицији да Словенија буде непоуздана чланица НАТО алијансе и да би очекивала друге да раде све за нас“, рекао је министар одбране.
Према Шарчевим речима, МОРС ће допринети и фонду солидарности за обнову после поплава, али остају обавезе за кључне пројекте, предвиђене резолуцијом о развоју СВ.
Министарство је потврдило да ће ове године из буџета за одбрану у фонд солидарности бити издвојено 32 милиона евра, 2024. 80 милиона евра, а 2025. 103 милиона евра, што је укупно 215 милиона евра.