Najnoviji izveštaj Human Rights Commission of Pakistan (HRCP) izazvao je snažne reakcije u Pakistanu, nakon što je dokumentovao najmanje 670 policijskih „susreta“ (encounters) sa 924 smrtna ishoda u periodu od aprila do decembra 2025. godine u provinciji Pendžab.
U izveštaju se navodi da novoformirani Kriminalistički odsek za kontrolu kriminala (CCD) sprovodi, kako se tvrdi, „sistemsku politiku vansudskih likvidacija“ suprotno ustavu i zakonu.
Novoformirana jedinica i nagli skok smrtnih slučajeva
CCD je osnovan u aprilu 2025. godine sa mandatom borbe protiv organizovanog i teškog kriminala. Međutim, prema HRCP, odmah nakon formiranja jedinice došlo je do naglog porasta broja policijskih „obračuna“ sa osumnjičenima.
U osam meseci ubijeno je više od 900 osoba, dok su u istom periodu stradala dva policajca, a 36 ih je povređeno.
Poređenja radi, u 2024. godini u provincijama Pendžab i Sind zajedno zabeleženo je 341 ubistvo u policijskim „susretima“ tokom cele godine. CCD je u samo jednoj provinciji u manje od osam meseci više nego udvostručio taj broj. Najviše incidenata zabeleženo je u Lahoru, zatim u Fajsalabadu i Šejkupuri.
Obrazac koji se ponavlja
HRCP u izveštaju ukazuje na „upadljivo sličnu“ formulaciju policijskih izveštaja širom različitih okruga.
Prema službenim navodima, osumnjičeni su gotovo uvek navodno prvi otvorili vatru, čime su „primorali“ policiju da uzvrati u samoodbrani. Često se u izveštajima navodi da je ranjeni osumnjičeni neposredno pre smrti uspeo da izdiktira puno ime, adresu i kriminalnu istoriju.
Komisija navodi da identične fraze u više slučajeva ukazuju na „copy-paste“ strukturu izveštaja, a ne na pojedinačnu analizu svakog događaja.
Stav vlade i policije
Pokrajinska vlada, predvođena glavnom ministarkom Marjam Navaz, brani CCD tvrdeći da je stopa kriminala značajno smanjena.
Prema navodima policije, imovinski kriminal je smanjen za više od 60% u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj ubistava povezanih sa pljačkama takođe u padu.
CCD tvrdi da primenjuje „obaveštajno vođen model policijskog rada“ i odbacuje optužbe za vansuđske egzekucije.
Dublji problem pravosuđa
Prema mišljenju pravnika i bivših policijskih zvaničnika, nagli porast „susreta“ odražava i sistemske slabosti pravosudnog sistema – spore sudske postupke, loše istrage i pritisak javnosti i političkih struktura da se pokaže brza i vidljiva kontrola kriminala.
Kritičari upozoravaju da kratkoročni rezultati ne mogu opravdati kršenje osnovnih prava. Prema njima, normalizacija vansuđskog nasilja otvara prostor da se u budućnosti slične metode primene i protiv političkih protivnika ili nedužnih lica.
Decenija policijskih „susreta“
Podaci HRCP pokazuju da je u protekloj deceniji širom Pakistana zabeleženo skoro 5.000 slučajeva policijskih „susreta“, od čega je skoro 2.000 bilo u Pendžabu.
Iako su takvi incidenti postojali i ranije, 2025. godina beleži dramatičan porast broja žrtava u odnosu na prethodni period.
Pitanje etičkog pristupa
Izveštaj HRCP-a ponovo otvara suštinsko pitanje: da li se borba protiv kriminala vodi kroz istragu, tužilaštvo i sudske postupke – ili kroz likvidacije bez suđenja.
Za provinciju koja čini više od polovine stanovništva Pakistana, odgovor na to pitanje imaće dugoročne posledice po poverenje građana u institucije i vladavinu prava.