Švedska stavlja u pripravnost 64.000 skloništa. Kapaciteti podmiruju potrebe 7 miliona građana. Podižu se izdvajanja za vojsku.
Švedska je, kao neutralna zemlja sa dugom istorijom nenadmetanja u vojnim savezima, stupanjem u NATO je značajno pojačala svoje odbrambene mere. U tom smislu ona je na sebe primila i nove odgovornosti, ali i opasnosti. Švedska poseduje 64.000 skloništa, već postojeću infrastrukturu iz vremena Hladnog rata, ali ih sada modernizuje. Država je predala i uputstva za 5 miliona domaćinstava – Vlada promoviše građansku odbranu, uključujući savete za preživljavanje u kriznim situacijama.
Ovakve mere prati i povećanje vojnog budžeta. Švedska je usvojila novi plan. Ideja je da se podigne i vojni budžet na 3,5% BDP-a do 2030. Ovo je značajan skok, jer je Švedska dugo održavala niži nivo vojnih izdataka. Ovakve pripreme, uključujući obnovu skloništa i povećanje vojnog budžeta, mogu se posmatrati u kontekstu rastuće globalne napetosti, ali i planova NATO za sever Evrope.
Švedska, zajedno sa Finskom, pristupila je NATO-u 2023–2024. godine, što predstavlja radikalnu promenu u njenoj spoljnoj politici.
Da li je ovakva mera preterana ili opravdana, zavisi od perspektive. Međutim, jasno je da se Skandinavija priprema na sve ozbiljniji način za potencijalne krize. Ako pogledamo ponašanje SAD prema severu planete, jasno je kakvu će ulogu imati ove dve zemlje.