Шведска ставља у приправност 64.000 склоништа. Капацитети подмирују потребе 7 милиона грађана. Подижу се издвајања за војску.
Шведска је, као неутрална земља са дугом историјом ненадметања у војним савезима, ступањем у НАТО је значајно појачала своје одбрамбене мере. У том смислу она је на себе примила и нове одговорности, али и опасности. Шведска поседује 64.000 склоништа, већ постојећу инфраструктуру из времена Хладног рата, али их сада модернизује. Држава је предала и упутства за 5 милиона домаћинстава – Влада промовише грађанску одбрану, укључујући савете за преживљавање у кризним ситуацијама.
Овакве мере прати и повећање војног буџета. Шведска је усвојила нови план. Идеја је да се подигне и војни буџет на 3,5% БДП-а до 2030. Ово је значајан скок, јер је Шведска дуго одржавала нижи ниво војних издатака. Овакве припреме, укључујући обнову склоништа и повећање војног буџета, могу се посматрати у контексту растуће глобалне напетости, али и планова НАТО за север Европе.
Шведска, заједно са Финском, приступила је НАТО-у 2023–2024. године, што представља радикалну промену у њеној спољној политици.
Да ли је оваква мера претерана или оправдана, зависи од перспективе. Међутим, јасно је да се Скандинавија припрема на све озбиљнији начин за потенцијалне кризе. Ако погледамо понашање САД према северу планете, јасно је какву ће улогу имати ове две земље.