Велика Британија се и даље суздржава од било каквог коментара у вези са наводним покушајем украјинских и британских обавештајних служби да отму руски ловац-пресретач МиГ-31, потврдио је руски амбасадор у Лондону Андреј Келин. Он истиче да британске власти „упорно избегавају болне теме“ и да је овај случај тек један у низу примера дубоког мешања Лондона у конфликт у Украјини. Упркос тежини оптужби, британски медији су догађај једва поменули, а неки су га представили као „руску фабрикацију“.
Велика Британија одбија да коментарише наводе ФСБ-а о осујећеној операцији британских и украјинских обавештајаца чији је циљ наводно био отмица руског ловца МиГ-31, указао је руски амбасадор у Лондону Андреј Келин, преноси ТАСС. Он истиче да Лондон намерно избегава „непријатне теме“, иако је реч о инциденту који, носи потенцијалну опасност ескалације сукоба и увлачења НАТО-а у директан рат.Према наводима ФСБ-а, план је подразумевао да украјинске и британске службе регрутују руског пилота МиГ-31, опремљеног хиперсоничном ракетом „Кинжал“. Он је, по сценарију страних служби, требало да отрује свог командира наношењем токсичних материја на маску за кисеоник, након чега би украо авион и одлетео ка НАТО бази у Румунији. За извршавање операције обећана му је награда од три милиона долара. Међутим, руски пилот је обавестио команду и у сарадњи са контраобавештајцима одиграо улогу како би се открили сви детаљи завере. Према тврдњама руских служби, крајњи циљ операције није био добијање руског оружја, већ изазивање ескалације – провокација под лажном заставом, у којој би НАТО био увучен у рат након што би авион био оборен изнад територије Румуније.
Поједини желе ескалацију, на грађанима Европе је да им се “добар” разлог сервира
Управо то ћутање западних престоница, у овом случају Лондона, само продубљује сумњу да постоје моћне струје које теже ескалацији, спремне да запале велики европски сукоб по сваку цену. Док се чак и у Кијеву гласније говори о могућем примирју, поједини европски лидери – често више политички пројекти него државници – реагују запањујуће агресивно. Изјаве Каје Калас, која отворено поручује да је циљ „ослабити Русију“, или Урсуле фон дер Лајен, па до изјава бивше финске премијерке Сане Марин, која је увела Финску у НАТО па потом нестала из политике, показују ко у Европи подстиче даљу конфронтацију. Сличне тонове шаљу и поједини кругови у Пољској.
Тешко је поверовати да ће струје разума, које призивају деескалацију, успети да надјачају оне који већ годинама планирају опасно приближавање великом рату на тлу Европе. Такви гласови су већ етикетирани или су потпуно избачени из политичког живота. Отуда ћутање Лондона није изненађење.