Андреј Млакар
Ноћ 26. на 27. фебруар 2014. године око 60 људи наоружани калашњиковима и моткама заузели су зграду регионалне владе (Совјета министара) и парламент (Врховну раду) Аутономне Републике Крим и уместо украјинске истакли руску заставу. У овој акцији нико није био повређен. Обезбеђење ових инсистуција је било разоружано. Нико од грађана Крима није ни слутио да је започела тајна операција са којом се ово полуострво требало да се од Украјине којој је додељено 1954. поново припоји Русији.
Украјински полицајци који су се затекли на чувању обејакта и на аеродрому Симферпољ покушали су прво да обуздају масу која им се супроставила, али у тренутку кад су спремали да отворе ватру појавио се велики број камиона типа УРАЛ из којих су искочили до зуба наоружани мушкарци са маскама и шлемовима обучени у војне униформе и без икаквих ознака.
Тадашњи премијер АР Крим Анатолиј Могиљев покушао је да ступи у преговоре са непознатим мушкарцима, који су преплавили цео Крим и преузимали једну по једну институцију. Једино што су му договорили било је да они немају никаква овлаштења да воде било какве преговоре, нити имају специфичне захтеве, једино што су рекли било је да је њихов задатак да чувају зграде. Могиљев им је оставио контакт телефон у нади да ће неко да му се јави, али узалуд! Није му се више нико јавио.
Украјинске вести тог јутра 27. фебруара 2014. јавиле су да је заменик председника Савета министара АР Крим Рустам Темиргалијев на својој веб-страници јавио да су наоружани људи заузели владу на Криму и одбили да разговарају. Поједни медији тврдили су да су Врховну раду Крима запосели представници покрета “Самоодбрана становника Крима међу којима има бивших војника, полицијаца и припадника служби безбедности.
Центар Симферопоља је блокирала полиција, која није пропуштала пешаке ни возила у центар града. Пред парламентом су биле постављене барикаде.
Ови догађаји имали су своју претходницу 22. фебруара када су се на Крим вратили припадници специјалне полицијске јединице “Беркут” који су били послати у Кијев да би сузбили демонстрације и побуну на тргу “Мајдан” у Кијеву јануар-фебруар 2014.
У Севастопољу је 22. фебруара с музиком и цвећем дочекани су припадници јединице «Беркут». Сахрани погинулих припадника присуствовао је велики број грађана.
Наредног 23. фебруара на трг Нахимова у центру Севастопоља, на митингу партије Народна воља, са андрејевским лентама за градоначелника изабрало је Алексеја Чалог, сина познатог официра Црноморске флоте. У четвртак 24. фебруара из Кијева је издата наредба за хапшење Алексеја Чалога који се већ налазио у здању градске администрације у којој су се окупили они који га подржавају, међу којима је био шеф севастопољске полиције Александар Гончаров, који је изјавио да неће испунити захтев Кијева, да је милиција у пуном саставу и да неће нападати окупљене људе.
У здања Врховног совјета Крима око 2.000 представника кримских региона се уписивало у чете, које су заједно с милицијом требале да чувају мир. Формирано је било десет таквих јединица, међу којима и једна женска за указивање медицинске помоћи… Истог дана окупило се и три хиљаде кримских Татара на главном тргу у Симферопољу на митингу подршке «Евромајданцима». Они су тад носили су транспаренте с натписима «”Подржавамо захтеве Евромајдана”, “Будућност Украјине и Крима у породици народа Европе”.
“Руска војска извела је данас инвазију… Ваздушни простор (Крима) затворен је због великог броја слетања руских авиона и хеликоптера”, рекао је тада представник украјинског председника на Криму Сергеј Куницин телевизији АРТ.
Он је тад рекао да је око 2.000 руских војника пребачено на војни аеродром код Симферопоља, престонице те аутономне области на југу Украјине.
Према његовим речима, на аеродром је слетело 13 руских авиона, са по 150 људи у сваком.
Руски медији преносили су информације да је на Крим из Русије долетела велика група борбених хеликоптера, а да су оклопне јединице из Руске флоте у сталним патролама по Симферопољу, и да је најмање пет авиона Иљушин ИЛ-76 слетело на аеродром, који је претходно био блокиран.
Шта је Путин рекао о операцији заузимања Крима
У документарно-играном филму „Крим. Пут у Домовину” Владимир Путин директно је признао да циљ Москве није био „анексија” полуострва, већ пружање његовим становницима шансе да „искажу мишљење” о својој даљој судбини и спречавање могућег крвопролића. Руски председник је признао да је лично управљао питањима везаним за Крим.
„Наша предност је била у томе што сам се ја лично бавио тиме. Када то чине водеће личности, извршиоци лакше раде” – рекао је он у интервјуу ауторима филма „Крим. Пут у Домовину”.
Путин је констатовао да су на Крим ради разоружавања украјинских јединица биле послате снаге ГРУ (Главне обавештајне управе при Генералштабу Оружаних снага РФ).„Да би се блокирало и разоружало 20 хиљада добро наоружаних људи, потребан је био и одређени састав људства. Не само по броју, већ и по квалитету. Били су потребни стручњаци који то умеју да раде. Зато сам дао налоге и инструкције Министарству одбране, нема шта да се скрива, да се под маском појачавања обезбеђења наших војних објеката на Криму тамо пребаце специјалне јединице Главне обавештајне управе, морнаричка пешадија и десантне снаге”.
Заузимање Крима из угла војника
” Два дана пре тога, у касарни је дигнута узбуна. Формиране су батаљонско-тактичке групе и послати смо авионима у Анапу. Из Анапе су нас камионима пребацили у Новоросијск, одакле смо великим десантним бродом отпловили у Севастопољ. Нико, осим команде, појма није имао о операцији враћања Крима у састав Русије. Просто су нас укрцали на брод. А ујутро смо изашли на палубу и схватили да се налазимо негде у Севастопољу у војној поморској бази Црноморске флоте. Чим смо сишли с брода на земљу, наредили су нам да скинемо све државне симболе и војне ознаке, да се не би прочуло да смо присутни на полуострву и да се не би сејала паника. Свима су подељене зелене фантомке, наочаре са затамњеним стаклима, штитници за колена и налактице. И то је било све од опреме. Мислим да смо били једни од првих које су почели да зову „фини људи”. Амблеме с руском заставом и амблеме јединице смо вратили тек после референдума. На дан референдума, 16. марта, проглашено је појачано дежурство. У рано јутро смо стигли на контролне пунктове и носили смо беле траке на рукавима као знак да смо миротворци и да нисмо ту због војне агресије”, биле су речи Олега Терјушина млађег водника 31. посебне Гардијске десантно-јуришне бригаде из Уљановска.
Током 1. и 2. марта руска ратна морнарица отпочела је допремање нових трупа на полуострво заједно са пратећом ратном опремом и механизацијом. Усидрена Украјинска ратна морнарица није успела да реагује на брзо успостављену блокаду руских борбених бродова. Почев од 6. марта руске оружане снаге кренуле су са распоређивањем конвенционалних снага укључујући допремање моторизованих бригада, вучне артиљерије и противваздушних система одбране.
Инфилтрирање већег дела руских трупа остварено је за време тзв. изненадних војних вежби током 26. фебруара, искоришћених као вид диверзије и неприметног пребацивања трупа на полуострво без сазнања међународне заједнице и украјинских власти. Осим регуларних војних снага Министарство одбране је такође успело да убаци око 170 ветерана из Чеченије, чланове моторциклистичких клубова и чланове различитих „патриотских” удружења.
Овај невојни елемент у склопу руских војних операција на Криму био је значајан у руском заузимању Крима.
Шта је било са украјинском војском
Само дан пошто је ступио на дужност, командант украјинске морнарице Денис Валентинович Березовски ставио се 2. марта у службу новоформиране власти Крима
“Ја Березовски Дениз Валентинович заклињем се на верност кримском народу и обавезујем се да ћу га штитити како налаже устав, рекао је Березовски на конференцији за штампу у Севастопљу.
Контра-адмирал Березовски и премијер Аксјонов су том приликом објавили формирање војнопоморских снага Крима.
У штабу Војно-поморских снага Украијне у Севастопољу 3. марта био је скуп официра, којима су се обратили нови командант морнарице Сергеј Гајдук, а такође Денис Березовски који је позвао официре да пређу на страну Крима. Неколико официра је пошло за њим а већина је запевала украјинску химну. Нове војне снаге Крима и Козаци блокирали су штаб, скинули с њега украјинске ознаке, искључили води и струју у намери да принуде штаб да се преда.
Дана 3. марта 5.086 украјинских војника и припадника унутрашње војске и пограничне службе положило заклетву Криму. Са бродова који носе украјинску заставу на страну Крима прешао је пук Украјинске унутрашње војске дислоциран у Севастопљу и батаљон на Јалти, Такоше предао се и батаљон ракетних пукова у Јевпаторији и Федосији и тактичка група Крим из Дергеча.
Украјинска ваздухопловна бригада, стационирана на аеродрому Белбек прешла је на “руску” страну. Око 800 људи, 40 тенкова и 45 авиона “миг-29” и четири школска Л.-39. Од тих авиона стављених на располагање кримским властима исправна су била четири мига-29 и један Л-39.
Око десетак бродова је отишло у Одесу. Део морнара у Феодосији и бригада обалске одбране у Пјереваљном, код Симферопоља остала је одана била Украјини и они су касније напустили Крим с овим је операција заузимања Крима била готова.