Балтичке земље разматрају опцију ренатурирања исушених мочвара, са циљем да их претворе у природне баријере у случају руске агресије.
После деценија у којима су власти настојале да исуше неприступачне терене ради пољопривреде и здравља, сада се размишља о враћању мочвара у првобитно стање као делу одбрамбених стратегија НАТО-а. Док Европска унија инсистира на обнови трећине исушених тресетишта до 2030. године, балтичке државе уочавају и њихов војни значај. Мочваре треба да отежају пролазак тенкова и оклопних возила.Земље Балтика имају амбициозне планове у погледу подизања одбрамбених баријера према Русији. Земље су чак и напустиле Отавску конвенцију о забрани употребе и производње противпешадијских мина. Сада, у новим безбедносним околностима, исте државе све више траже начин да и природу укључе у одбрану.
Politico истиче да Финска и Пољска већ активно разматрају могућности ренатурирања тресетишта као двоструке мере – заштите природе и одбране од Русије. Пољска је чак у свој пројекат „Источни штит“, вредан 10 милијарди злота, укључила и формирање нових мочвара и пошумљавање граничних подручја. Фински званичници пак тврде да „обнова природе може истовремено осигурати границе и смањити емисије угљен-диоксида“. Хелсинки се дакле позива на екологију.
Током Другог светског рата немачка команда је сматрала да ће мочваре бити препрека за Црвену армију. Ипак, операција Багратион 1944. године, једна од највећих офанзива у рату, успешно је изведена делимично управо преко мочвара. Тако је сломљен фронт Трећег рајха на истоку од којег се овај није оправио.
У страху су велике очи а у души кукавице нема места срећи…