Руски дронови из породице „Геран“ више нису ограничени на улогу једноставног камиказа оружја, већ су кроз бројне модернизације прерасли у вишенаменску беспилотну платформу са знатно проширеним борбеним могућностима. Сада опремљени са две бојеве главе од по 50 килограм.
Руски дронови из породице „Геран“ прошли су значајну еволуцију у односу на своје прве верзије и данас представљају далеко више од једноставних камиказа беспилотних летелица. На основу искустава стечених њиховом масовном употребом на фронту, ови дронови су модернизовани и прилагођени за широк спектар задатака. Последњих месеци појавиле су се и такозване „ловачке“ варијанте, способне да обарају ваздушне циљеве, као и верзије са млазним мотором. Истовремено, све чешћи су извештаји о употреби „Герана“ за даљинско минирање, што потврђују и снимци на којима се виде дронови који избацују противтенковске мине и касетну муницију.Према доступним подацима, нове модификације „Герана“ сада могу да носе и до око 100 килограма експлозива, а више се не користе искључиво против стационарних циљева. Унапређења обухватају ноћне камере, канале за онлајн управљање, као и системе за избегавање непријатељских дронова. Значај овог, изворно иранског концепта, показује и чињеница да су и Сједињене Америчке Државе недавно развиле сопствену летелицу сличне намене, засновану управо на иранском моделу, што говори о глобалном препознавању вредности оваквих система.
Данас је „Геран“ једно од најуниверзалнијих средстава у руском арсеналу беспилотних платформи, са широким спектром задатака – од удара по инфраструктури и покретним циљевима, па чак до ловa на циљеве у ваздуху и минирања терена. Јата ових дронова готово свакодневно нападају украјинску инфраструктуру, али и јединице на фронту. Пре пар дана забележени су и удари на мостове у ширем подручју Одесе, као и на луку и бродове у њој. Уз релативно ниску цену у односу на крстареће ракете и друге системе, ефикасност „Герања“ наставља да расте, што их чини кључним елементом савременог ратовања у руком ударном арсеналу.