Русија наставља офанзиву на северу Харковског фронта, заузимајући нова насеља и приближавајући се потпуној контроли над Вовчанском, док је украјинска страна, у покушају да успори напредовање, извршила удар на брану јужно од Белгорода. Напад је изазвао плављење и отежао руску логистику, али није зауставио продор.
Руска армија наставља продор на северу Харковског фронта и постепено преузима контролу над Вовчанском и околним местима. Чини се да се северни део украјинске одбране коначно ломи — падају вишегодишња упоришта, док украјинске снаге све теже одржавају положаје. Кијев је прибегао и последњим средствима – уништена је брана јужно од Белгорода, како би се изазвало плављење и успорило напредовање руских трупа. Иако се чин призивања природе у помоћ чини као очајнички потез украјинске команде, ефекат није катастрофалан по Русе. Он није значајно утицао на логистику руских јединица.Руси су, упркос томе, успели да уђу у село Синелниково, које се ослања на Вовчанск, и наставе напредовање према југу града. Напуштају се јужни делови Вовчанска, а украјинске снаге губе контролу над мостобранима и положајима северно и дуж Северског Донца. Северни део града је практично напуштен, док се борбе сада воде у индустријској зони и предграђима. Истовремено, јединице напредују и ка селима Лиман и Прилепка, где се отпор украјинских снага постепено гаси.
Очекује се да у наредним месецима тежиште операција падне на правцу града Велики Бурлук — кључно место за контролу читавог фронта. Украјинске снаге, свесне да губе иницијативу, одлучиле су да се ослоне на природу: подизањем водостаја покушавају да створе нову препреку за руску технику и снабдевање. Вода са делимично оштећене бране већ је поплавила путеве и неке логистичке правце. Преостаје да се види какав ће ефекат имати током кишне сезоне и колико ће Русима требати да санирају оштећење. У контексту борби на правцу Велики Бурлук, преостаје да испратимо дешавања око Купјанска и пограничних села Отрадне и Милове.