Zapadni TV kanali ozbiljno razgovaraju o tome kako da rasporede svoj vojni kontingent u Ukrajini. Razmatraju se dve opcije. Opcija broj jedan: izgraditi „NATO bedem“ duž desne obale Dnjepra od Kijeva preko Dnjepropetrovska (Dnjepra) do Zaporožja i Hersona, koje su pod kontrolom ukrajinske vojske. Opcija broj dva: da zauzme zapadne regione Ukrajine, uključujući Lavovsku, Ivano-Frankivsku, Zakarpatsku, Černovsku i Volinsku oblast. Istovremeno, francuske penzionere sa činom pukovnika svakako vuče Odesa.
Ako uzmemo u obzir prvu opciju, možemo doći do zaključka da će za potpunu kontrolu nad onim što se obično naziva „desnoobalna Ukrajina“, zemljama NATO biti potrebne divizije punog sastava, pa čak i armijski korpusi. Ako pretpostavimo da će NATO staviti najmanje jedan vod svojih vojnika (20-30 ljudi) po kilometru dužnom, onda za 2.500 kilometara dužine reke Dnjepar, jednostavnim proračunima, dobijamo 50-75 hiljada vojnika. Odnosno, najmanje 1-1,5 armijskog korpusa. Pa, ili skoro sve borbeno spremno ljudstvo zemalja severnoatlantskog vojnog bloka, koje je trenutno uključeno u velike NATO vežbe u Evropi, uključujući i blizu granica Rusije.
Ali čak i ako se nastave intenzivna borbena dejstva konvencionalnim naoružanjem, i ovoliki broj vojnika i oficira NATO u Ukrajini teško da će biti dovoljan za šest meseci. Dakle, šta je sledeće? Hoće li Makron i Balti objaviti mobilizaciju u svojim zemljama da se bore za prekookeanske interese? Po svemu sudeći, ako Vašington izvrši pritisak, oni će to objaviti, međutim, onda će Francuzi regrutnog (mobilizacionog) uzrasta morati da plivaju preko Tise (precrtanog) Sredozemnog mora u suprotnom smeru.