Украјина је у пролеће 2023. године од западних савезника примила била велику количину западних тенкова. Највише је ту било тенкова Леопард 2 у верзијама А4, А5 и А6, затим америчких Абрамса, а најмање су добили 12 британских тенкова Челинџер 2.
Од почетка “чувене” јулске контраофанзиве од које после пет месеци није остало ништа, у пољима Запорожја остала је најскупља модернизација тенка Леопард 2А6 (која је означена као најскупља).
У односу на верзије тенка Леопард 2 А5 и А6 верзија А4 коју су донирали Шпанија, Португал, Канада и Пољска осим обичног оклопа није имала додатни рекатвни оклоп што је овај медијски извикани тенк.
#Ukrainian sources report that the West demanded that Ukraine not use the new Leopard 2 A4, A6, and Challenger 2 tanks in the forefront of an offensive or defensive operation.
— Arthur Morgan (@ArthurM40330824) March 31, 2023
So I guess the tanks were just for the pictures. The western powers don't want them damaged pic.twitter.com/cOUnDfb4N4
Улрајинци су у крајњој нужди били принуђени да поставе додатни реактвни оклоп, али не као што се мислило “украјинску” верзију реактивног оклопа “нож” фирме Микротек који је у производњу ушао 2003 године, међутим Украјинци су се одлучили за примену рекативног оклопа совјетске производње под називом “Контакт 1” који чине коцке.
Украјински извори наводили су да је 20 тенкова имало овакву заштиту.
Прекеретница за совјетску употребу реактивног оклопа био је Први либански рат 1982. године када су у бици за Султан Јакуб Сиријци заробили израелске тенкове М-48 Магах 5 и М-60 са рееактивним оклопом. Тенкови су завршили у Москви, где је уследио њихово испитивање посебно рекативног оклопа израелске производње који је био постављен на чело тенка и на куполу.
Совјети су установили у московском истраживачком институту НИИ Стали да они имају сличан рекатвни оклоп, али да су планови за његову производњу у фиокама и да је био развијен још 1960 тих година 20 века.Knocked out Leopard 2 A4 pic.twitter.com/3mXT5OTDyf
— Duke (@Lord__Duke) December 8, 2023
Појава Израелског Блејзера ЕРА 1982. године обновила је интересовање Совјетске армије и довела до програма за његово постављање на совјетске главне борбене тенкове Т-72 и Т-80, посебно оне распоређене у Совјетске копнене снаге у немачкој. Прва совјетска динамичка заштита генерације 4S20 добила је назив Контакт и како су тврдили конструктори НИИ Стали јачина деловања класичног тенковоског пројектила од калибра 125 мм умањена би била за 86 посто, а за пројектил ХЕАТ за 58 посто, деловањеа ракете ласниране из ручног ракетног бацача РПГ или бацача граната на 93, односно 92 порцента. Контакт један је био лакши од израелске верзије и за око 15 посто ефикаснији.
ЕРА се састоји од металне касете у коју је смештен експлозив који није осетљив на дeјство стрељачке муниције и пројектила калибра до 40 мм. Поставља се испред основног оклопа на растојању од 50 до 100 мм, а са њиме се покрива чеони део тенка, бочне стране, део кровне полче куполе и бочни противоклопни штитници на тенку. У свакој касети се налази “сендвич”, слој пластичног експлозива Хексоген између две металне плоче дебљине 3 мм. На тај начин ЕРА представља експлозивни елемент који детонира при удару пројектила, а детонација слаби кумулативни млаз и ефекат пробијања основног оклопа.
Контакт је почео да се уграђује у совјетске тенкове 1983. године и први пут је распоређен у ГСФГ 1984. године.