Украјина пред новим руским ударом док мировни преговори тону у ћорсокак
Руска војска улази у нову фазу пролећне кампање на украјинском фронту у тренутку када дипломатски покушаји, вођени уз подршку Сједињених Држава, не дају резултат. У таквим условима Москва настоји да војну иницијативу претвори у додатни политички притисак на Кијев, посебно на правцима који имају кључан значај за одбрану украјинског Донбаса.
Русија појачава притисак на украјински одбрамбени појас у Доњецкој области
У средишту нове руске кампање налази се такозвани украјински „појас тврђава“ у Доњецкој области, односно систем снажно утврђених градова који већ годинама представља ослонац одбране Кијева на истоку. Руска страна овај простор види као кључ за даље ломљење украјинске одбрамбене архитектуре у Донбасу и као предуслов за дубље оперативно напредовање.
Последњих дана руске снаге извеле су напад јачине батаљона североисточно од Славјанска, док су истовремено појачани удари и на правцима код Покровска и Константиновке. Циљ таквог деловања није само тренутно заузимање појединачних тачака, већ и постепено стварање услова за шири оперативни захват који би украјинску одбрану натерао на развлачење снага и трошење резерви.
Славјанск, Краматорск и Константиновка остају главни оперативни циљеви
Славјанск, Краматорск и Константиновка имају посебан значај јер представљају кичму украјинске одбране у овом делу фронта. Управо зато руска команда настоји да на више праваца истовремено створи притисак, како би пореметила украјинске борбене распореде и натерала Кијев да реагује у условима сталне неизвесности.
Евакуација деце из Славјанска, коју су објавиле украјинске власти, из руске перспективе представља још један показатељ да се безбедносна ситуација за украјинску страну у том сектору погоршава. Москва тиме добија и психолошки ефекат, јер се фронт не представља више као стабилна линија одбране, већ као простор у којем украјинска команда постепено губи сигурност.
Русија користи бројчану надмоћ и притисак на више оса фронта
Основна руска предност и даље лежи у већем људству, способности да се дуго одржава темпо операција и спремности да се губици прихвате ради постепеног пробијања украјинске одбране. Москва очигледно процењује да и у 2026. години има довољно ресурса да настави притисак, чак и ако напредовање не буде брзо.
Руски приступ се не заснива нужно на једном великом пробоју, већ на истовременом исцрпљивању украјинских јединица на више праваца. Таквом тактиком украјинска страна се приморава да непрестано пребацује снаге, затвара празнине и троши и људство и технику у одбрани више критичних тачака одједном.
Покровск и јужни део фронта остају важан елемент ширег плана
Руска зимска напредовања већ су донела значајне резултате у ширем рејону Покровска, некадашњег важног логистичког чвора украјинске војске. Иако украјински извори тврде да за сада нема јасних знакова непосредног масирања за један велики удар на том правцу, из руске перспективе много је вероватнији модел комбинованог притиска.
То значи истовремено дејство око Покровска, Константиновке и Славјанска, са намером да се украјинска одбрана „раздрма“ на више тачака и да се пробој тражи тамо где се појави најслабија карика. Управо у томе лежи оперативна логика руског притиска: не нужно у спектакуларном продору, већ у постепеном ломљењу целине.
Запорошки правац остаје погодан за руско напредовање
Поред Доњецког фронта, важан остаје и правац у Запорошкој области. Тај простор, због отвореног степског терена, нуди далеко мање природних препрека него источни урбани појас. За руску страну то представља прилику да наметне маневар и искористи терен на којем украјинска одбрана теже може да сакрије људство и технику.
Руски покушаји да се напредује ка Запорожју, као и да се притисне коридор јужно од самог града, показују да Москва не жели да дозволи Украјини да концентрише све ресурсе само на Донбас. И на овом правцу циљ је везивање украјинских резерви и ширење фронта који Кијев мора истовремено да брани.
Кијев покушава да успори Русију дроновима и ударима по логистици
Украјинска страна настоји да руски притисак ублажи широм употребом дронова, нападима средњег домета и локалним противударима. Из руског угла, то представља реалан проблем на тактичком нивоу, нарочито када је реч о логистици, складиштима и кретању јединица у дубини фронта.
Ипак, ти украјински успеси за сада не мењају основни однос снага. Они могу да успоре темпо руског напредовања, али не и да уклоне структурну предност Москве у људству, артиљерији и способности да одржава континуиран борбени притисак. Због тога се и украјински локални успеси пре могу тумачити као добитак времена него као стварни преокрет.
Застој преговора и међународне околности иду у прилог Москви
За Русију је повољно и то што је пажња Вашингтона последњих недеља значајно усмерена на Блиски исток. Рат у Ирану не само да је скренуо политички фокус САД са Украјине, већ је и појачао притисак на америчке војне залихе, укључујући системе ПВО и друге ресурсе на које се Кијев ослања.
Истовремено, раст цена нафте даје Москви додатни финансијски простор, док украјинска страна трпи и војни и економски притисак. Проблеми са мобилизацијом, неизвесност око европске финансијске помоћи и продужени застој у преговорима све више раде у корист руске стратегије дугог исцрпљивања.
Москва верује да време ради за њу
Из руске перспективе, кључна предност у овом тренутку није брзина, већ издржљивост. Москва не мора нужно да оствари велики пробој у кратком року ако може да настави да постепено троши украјинску војску, уништава њену логистику и смањује јој простор за маневар.
Зато нова пролећна офанзива није само војна операција, већ и покушај да се покаже да Русија задржава стратешку иницијативу. Ако украјинска одбрана настави да се троши брже него што Кијев може да је попуњава, Москва ће рачунати да ће се и на бојишту и за преговарачким столом њена позиција постепено јачати.