Руски државни одбрамбени конгломерат Ростек развио је нову варијанту стратешког бомбардера Ту-95МСМ, који је имао користи од бројних лекција научених током операција на украјинском фронту.
Оригинални бомбардер Ту-95 први је летео током Корејског рата 1952. године, иако су сви авиони који су тренутно у употреби изграђени између 1982. и 1993. године и конструисани су као лансирне платформе за нападе крстарећих ракета, а не за бацање гравитационих бомби. Пакет надоградње намењен да се авион доведе до стандарда Ту-95МСМ почео је да се развија 2009. године и интегрисао је најмоћнији светски серијски турбоелисни мотор НК-12МПМ и нове пропелере у авион како би се омогућио повећан капацитет и домет оружја. Надоградње је такође удвостручило носивост наоружања авиона и обезбедило компатибилност са крстарећом ракетом Х-101 и Х-1022, која служи као примарно наоружање авиона. Крила су такође ојачана за смештај нових много већих пројектила, док је авионика, укључујући сензоре и дисплеје података, свеобухватно модернизована.
Недавна модернизација се наводно посебно фокусирала на побољшање способности Ту-95МСМ да се интегрише са њиховим ваздушним, поморским и копненим средствима за заједничке операције, омогућавајући авиону да функционише беспрекорно као део шире мреже. Пакет авионске опреме бомбардера је такође побољшан тако да укључује навигацију, комуникацију и системе контроле, што омогућава прецизније планирање и извршење мисије. Врхунске могућности електронског ратовања и одбрамбени системи су такође интегрисани. Ту-95МСМ је посебно цењен због своје способности да лансира високопрецизне ударе крстарећим ракетама великог домета помоћу радара који избегава Х-101, са побољшањима у авионици која је наводно додатно повећала прецизност и побољшала стопе успеха мисије. Х-101 и његов нуклеарни наоружани пандан Х-102 спадају међу крстареће ракете најдужег домета на свету, са дометом већим од 5000 километара. Ракете су показале раније непознату способност током сукоба да лансирају мамце да избегну противничку ПВО.
Најављено је да је у контексту операција на украјинском фронту такође постојала потражња за варијантом Х-101 краћег домета која би могла да носи већи експлозивни терет, при чему би таква ракета потенцијално имала примену и у случају велики сукоб са чланицама НАТО. Х-101 је коришћен само у малом броју напада бомбардера на украјинске циљеве, при чему је већина ракета које су лансирали бомбардери биле Х-22 – класа противбродских крстарећих ракета коју користе лакши бомбардери Ту-22М3 које је Русија наследила у веома великом броју из совјетског доба. Иако им недостаје прецизност Х-101, ове старије ракете су биле предвиђене за пензионисање средином касних 2020-их и стога су веома потрошне, а истовремено их је теже пресрести од Х-101 због екстремних брзина и сложених путања. Очекује се да ће Ту-95 играти централну улогу у руској флоти стратешких бомбардера до 2030-их, иако се очекује да ће се његов значај у флоти постепено смањивати како се наруџбине за 50 модернијих бомбардера Ту-160М буде постепено испуњавала. Први од ових бомбардера испоручен је у јануару 2022. године, а очекује се да ће њихова производња бити праћена испоруком првог стелт бомбардера у земљи развијеног у оквиру програма ПАК ДА.