RAT UKRAJINE I RUSIJE NA CRNOM MORU: HELIKOPTERI I BRZI ČAMCI PROTIV POVRŠINSKIH PODVODNIH PLOVILA MAGURA

Andrej Mlakar

Rat na Crnom moru uneo je evoluciju ratovanja na zatvorenim morema. Pre skoro više od 30 godina pomorski stručnjaci navodili su da mali brzi patrolni i raketni čamci sa protivbrodskim raketma biće okosnica pomorskog ratovanja na Crnom moru.

Ono što se događa od 2022 godine na Crnom moru značajno je izmenilo taktiku, ali i doktrinu upotrebe pomorskih snaga na zatvorenim ili uskim morima.

Definitivno kraj je odsvirao površinskim velikim brodovima poput raketnih krstarica, razarača i raketnim fregatama. Okosnica će postati mali površinski brodovi nivoa korvete, patrolni brodovi, protivpodmornički helikopteri.

Raketne korvete u najboljem slučaju postaće nosači krstarećih raketa, kao i podmornice.

U skladu sa aktuelnim dešavanjima glavna okosnica ratova na uskim i zatvorenim morima postaju autonomba besposadna površinska i podvodna plovila, a rat u Ukrajini napravio je za dve godine pravu evoluciju, koja je rusku Crnomorsku flotu stavila pred veliki izazov po više elemenata: otkrivanje nisko uočljivih plovila, istoureno osmatranje uz upotrebu protivpodmorničkih aviona (obuka posade za otkirvanje autonomnih plovila), upotreba novih tipova radara i sonaraz a manje učnjive ciljeve i promenu protivbrodskog naoružanja, pre svega instaliranje besposadnih topova kalibra 30 mm, sistem getling, ugradnja termovizije i pre svega obuka posada.

Izmene će se odnositi i na odbranu lučkih postrojenja i zone baziranja gde će se fokus ne toliko na protivdiverzantskoj zaštiti objekta i plovila, fokus premestiti na zaštitu od autonomnih plovila.

Što se tiče samih autonomnih plovila koja su se do pre 10 godina isključivo koristili za patorliranje u okolini samih plovila, čuvanje lučkih postrojenja, izviđanje i protivminsku borbu (otkrivanje sidrenih i na dnu ležećih mina), fokus se pomerio na borbene zadatke napada na površinska plovila patrolne brode, korvete, brze patrolne čamce i desantne brodove.

Većina plovila ruske Crnomorske flote izgubljena je bila upravo zahvaljujući neobučenoj posadi za sukobe sa ovakvim plovilima i nedostatak automatizacije brodskog naoružanja, besposadnih borbenih stanica velike vatrene moći topova kalibra 30 mm sa pancirnim zrnima i ugradnja protivoklopnih raketa napad na ove vrste plovila.

Ukrajinci su još pre početka rata kao oslonac mornarice počeli da prave različita autonomna plovila, gde se u kasnijim zadacima profilisao besposadno autonomno plovilo Magura.

Ukrajinski besposadni čamac MAGURA V5 (Maritime Autonomous Guard Unmanned Robotic Apparatus V5)

Taktičko-tehnički podaci

Dimenzije: dužina: 5,5 m, širina 1,5 m, gaz 0,4 m visina iznad vodene linije: 0,5 m

Brzina krstarenja: 22 čvora (40 km/h)

Maksimalna brzina 42 čvora (oko 75 km/h)

Maksimalni radijus 450 nautičkih milja (800 km)

Maksimalna težina korisnog tereta: 320 kg

Upravljanje: preko satelita

Sa ovim plovilima izvršen je bio napad na raketnu krstaricu Moskva, koja je zbog oštećenja kasnije potonula. Iz propagandnih razloga tvrdilo se da je u pitanju bila protivbrodska raketa Neptun, modifikovana ruska protivbrodska raketa H-35 Uran ili kako je na Zapadu zovu “Harpunski”.

Magura je doživela niz modifikacija, sada i u PVO verziji za obaranje protivpodmornihčkih helikoptera.

Glavni zadatak besposadnog plovila „Magura 5“ naoružanog sa dve modifikovane rakete vazduh-vazduh R-73 je borba protiv ruskih protivpodmroničkih helikoptera koji su značajno uticali na to da Ukrajinska RM svoje napade izvršava noću i u složenim meteorološkim uslovima pošto su helikopteri koje je Crnomorska flota koristila u borbi protiv besposadnih plovila počeli da daju efekat.

Posebno veliki uticaj imali su protivpodmornički avioni Beriev Be-12.

Prema ukrajinskim izveštajima ukrajinsko besposadno plovilo koje je bilo opremljeno modifikovanim raketama vazduh-vazduh R-73, negde se i spominje čak i R-60 uspeo je navodno da lansira raketu na helikopter Mi-8 koji služe kao pratnja protivpodmorničkih helikoptera Ka-28 i Ka-29 ali neuspešno.

Raketa R-73

Ova raketa namenjena je za uništavanje vazduhoplova u bliskom manevarskom vazdušnom boju po danu i noći i u svim uglovima napada na cilj sa prednje i zadnje polusfere u uslovima protivničkih elektronskih djestava. Sa raketom je mogće gađati aerostate, sloboden balone ali i bespilotne letelice

Raketa je poznata po NATO kodifikaciji AA-11 dužine je 2,9 m, prečnika 0,17 m, razmakrila 0,51, i mase pri lansiranju 105 kg. Raketa ima aktivni radarski upravljač. Raketa ima domet 8 km. bojeva glava je težine 7,3 kg Visina leta cilja od 0,02 m do 20 km, maksimalna brzina cilja 2.500 km/h.

Nova ruska taktika

Rusija je počela da primnjuje sudeći prema snimcima novu taktiku napada na ukrjainska besposadna plovila Magura. Ovaj put osim helikoptera primenjuju se brza plovila Mangusta koja sa veće daljine kruže oko ukrajinskog plovila i otvaraj vatru dok ne bude pogođeno i ne desi se eskplozija.

🇷🇺 New footage of the destruction of Ukrainian BECs in the Black Sea

Enemy combat units were eliminated by patrol boats and helicopters of the Black Sea Fleet at night. – Ostashko reports pic.twitter.com/X2PvDJUlAz

— Zlatti71 (@Zlatti_71) May 17, 2024

Naime na očekivanim pravicma kretanja sa većih daljina u potpunoj radio tišini isplovljavaju brzi čamci i čekau pogodan trenutak. Helikopteri ili protivpodmornički avioni kada otkriju besposadna plovila puštaju iz, a onda aktiviraju brze čamce koji prvo prave veće krugove, a onda sve uže otvaraju vatru dok kruže i dok ne pogode i parališu plovilo. Onda sledi napad helikopterima koji upotrebom teškim mitraljeza uništavaju plovilo na moru i time sprečavaju napad.