Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je pre godinu dana u okviru američkih donacija u naoružanju dobilo i za borbu protiv ruske PVO koja je počela da Kijevu stvara glavobolju. Prva ozvaničena upotreba ovih raketa bila je upravo kod Hersona.
Tada je u napadu uništen jedan PVO sistem Pancir S-1. Svi su tada postavljali pitanje odakle je mogla protivradarska raketa da bude ispaljena. Neko je tvrdio da je sa Mi-17, pa da se NATO uključio sa lovcima F-16, a onda je isplivala istina da je upotrebljen ruski lovac MiG-29.
Pentagon je posle pojave raketa i potvrdio da je Kijevu donirao protivradarske rakete sa kojima bi trebao da onesposobi rusku radarsku mrežu pre svega na jugu Ukrajine u Hersonskoj oblasti i na Krimu, ali i u Donbasu. Američki vazduhoplovni tehničari su uspeli da prilagode ruske borbene avione pre svega lovce MiG-29 za nošenje ove protivradarske rakete. Ta ideja nije bila nikakva nepoznanica jer su još sredinom 1990-tih ruski borbeni avioni bili prilagođavani za nošenje protivradarske rakete.
Rakete su inače namenjene za upotrebu sa zapadnih aviona, a pre svega američki F-15, F-16, F/A-18, ali ne i ruski borbeni avioni. Zato kako navodi The New Yorker, ukrajinsko vazduhoplovstvo je smislio način kako da ih montira na svoje lovce MiG-29 i Su-27.
O isporuci protivradarskih raketa HARM, visoki zvaničnik Pentagona rekao je sledeće:
“Bilo je to lepo, kao kod Mek Gajvera (čuvena serija iz 1980-tih o avanturisti koji se snađe u svakoj situaciji), što nas je nateralo da razmislimo koja bi druga municija, granate ili rakete mogli da se prilagode za lansiranje sa ukrajinskih platformi. Protivradarske rakete za ruske snage na terenu stvorile su dilemu da li uključiti radare i raketne baterije i postai ranjiv na udare ilki držati ih isključenim i izgubiti sposobnost da pravovremeno otkriju ukrajinske avione i naoružane dronove poput Bajraktara.
Kasnije te rakete su nekoliko puta korištene u napadima na ciljeve, pre svega vojni aerodrom u Belgorodskoj oblasti. Posebno napadi su bili izraženi u oktobru i novembru, kada su tom prilikom ruski borbeni avioni MiG-31 oborili tri aviona ukrajinske avijacije od kojih su MiG-29 i SU-27 bili osposobljeni za nošenje ovih raketa.
12- 13.10. 2022 Belgorod 14 časova
Ruski pogranični grad Belgorod, koji se nalazi na više od 70 km od ukrajinsmo ruske granice i koji od 24. februara gravitira kao ishodišna tačka za ratne operacije u Ukrajini napadnut je 12. i 13. oktobra.
Naime, ta dva dana trajala je prava bitka na nebu iznad Belgoroda, s jedne strane ruske PVO oličene u sistemima Pancir S-1 i raketnim sistemima BUK, sa kojima se presreću rakete M-31 koje su isapljene iz višecevnih bacača raketa HIMARS.Takođe ruski Panciri su zabeležili i obaranje nekoliko protivradarskih raketa tipa HARM koje su lansirane sa ukrajinskih letelica pre svega MiG-29 ili Su-27. na rusku radarsku mrežu za rano otkrivanje.
15-16. oktobar Belgorod
Dva dana 15- i 16. oktobra su na veliki aerodorom u blizni tog grada lanisirane protivradarske rakete tipa HARM sa ukrajinskih aviona MiG-29 i Su-27.
Dve verzije o napadu
Prva prema kojoj su posle izviđačkog zadatka Su-24MR su lovci MiG-29A i SU-27 lansirali protiv radarske rakete AGM-88 HARM na rusku radarsku osmatračku mrežu, ali većina raketa je oborena što je kasnije bilo i dokumentovano slikama sa terena.
S druge strane meta napada bili su PVO sistemi Pancir-S1, Buk M-2 i S-300V koji se nalaze raspoređeni širom Belgorodske oblasti i zajednom sa radarima Nebo SV kontrolišu vazdušni prostor iznad Belgoroda. Osmatračima su se priključile i leteće radarske stanice A-50 izna Krima i Belorusije.
Ruski mediji tvrde da su posle uočavanja ciljeva, lovic MiG-29 i Su-27 sa većih visina spustili se na niže i krenuli u napad, sa kratkotrajnim penjanjem na 3- 3,5 km kada su lasnirali protivradarske rakete HARM.
Inače ukrajinska avijacija identičnu taktiku koristila je prilikom napada na Hersonskom pravcu i da na taj način pokušala je da otkrije rusku PVO, na koju kad pređe u režim rada se lansiraju peotivradarske rakete HARM od kojih je jedna pogodila PVO sistem Pancir S-1.
Za razliku od Nove Kahovke, napad na položaje ruske PVO u Belgorodskoj oblasti bio je poguban po Ukrajince. Naime obaranje aviona izvršeno je nad selom Šišaki u Poltavskoj oblasti.
Oba aviona su oborena prilikom sletanja u avio-bazu Mirgorod. PVO rakete lanisrane su na udaljenosti od 217 km. Već sad nazire se da je let aviona uočila leteća radarska stanica A-50 koja leti iznad Belorusije i da su letelice gađane raketama 9M82M čija je brzina 7,5 maha, odnosno 9.187 kilometara na čas. Lanisranje je obavljeno sa PVO sistema dugog dometa S-300V4, koji ima maksimalni domet lansiranja raketa na ciljeve udaljene do 350 km.
Međutim ni tu nema saglasnosti, jer s druge strane ima onih koji tvrde, da nije S-300V4 oborio nego MIG-31 ili SU-35 sa modifikovanim raketama R-77 dometa do 200 km. Jedino oko čega izgleda postoji saglasnost je da su ruski avaksi A-50U odigrali značajnu ulogu.
Ukrajinska taktikaPentagon je pre izvesnog vremena objavio informaciju da je u okviru vojne pomoći Ukrajini poslao protivradarske rakete tipa AGM-88 HARM. Navodno su američki stručnjaci prilagodili bivše sovjetske MiG- 29 za nošenje ovih projektila na potkrilnim nosačima gde su trebale biti postavljene rakete vazduh-vazduh R-27.
Ukrajinci su tom prilikom primenili novu taktiku na određenu zonu u ovom slučaju Belgorod lansiraju nekoliko raketa tipa HIMARS dok su rakete letele, posade MiG-29 ili Su-27 lasniraju protivradarske rakete tipa HARM jer su znali da su posade u borbenom radu i time se pruža mogućnost pogotka PVO sistema protivradarskom raketom.