Обрање три бомбардера СУ-34 изнад Херсонске области и даље је предмет полемике Руса и Украјинаца. Иако једни негирају, а други твреде да се то десило испливавају нови детаљи, да су летелице и пилоти страдали у класичној заседи ПВО.
Наиме, три бомбардера Су-34 полетели су у петак са војног аеродрома Јејск на обали Азовског мора. Авиони су били наоружани са планирајућим авионским бомбама ФАБ -500 домета 70 км са којима је нападнут мостобран Кринки.
На сваком Су-34 окачене су биле по четири планирајуће авио бомбе по две испод сваког крила.
Три Су-34 прелетели су Азовско море и Мелитопољ (кључни логистички центар руске војске и раскрснице путева) и усмерили се према Херсону. На неких 50 км од мостобрана Кринкија лансиране су планирајуће авионске бомбе.
У тренутку када су се авиони окренули за повратак према аеродрому Јејск уследила је експлозија. Сва три авиона су пала.
Уследио је медијски рат проруских страница на Телеграму од којих су неке имали хрбарости и тврдиле да се обарање све три летелице догодило, и украјнаца за које је обарање било неспорно.
Спорово си се наставили са Руси су касније тврдили да је оборен само један СУ-34 и то један. Шта је било са преостала два није саопштено.
Већ тада се у неформалним круговима говорило да је била у питању заседа и да су авиони Су-34 оборени са ПВО системом МИМ-104 Патриот, верзија ПАЦ-2 чије ракете су лансиране са неколико ласнера ракетне батерије који су из Одесе пребачени у околину Херсона.
Верује се да је у питању сложена операција и да су заправо руски СУ-34 упали у заседу, јер су пилоти робовали клишеу, с обзиром да је Кринки мостобран већ више од месец дана под ударом планирајућих авио бомби и руске артиљерије.
Авиони су успели да одбаце авио бомбе према мостобрану и наводно операција удара је изведена успешно, а онда је уследило дејство из заседе.
Наиме, познато је да ракетна батерија ПВО система ПАТРИОТ податке добија од радарског система, који праћењем одраза на екарану може да утврди географску дужину и ширину на којој се налази циљ у том тренутку, његов азимут у односу на радарску антену.
Међутим, као класични осматрачки радар у овом случају одиграла је летећа радарска станица E-3 Sentry sistema AWACS која је летела на крањем истоку Румуније уз границу са Украјином око града Сулине и територијалних вода Румуније, преносећи посади ракетне батерије информације о три руска СУ-34.
Удар ракета Патриот уследио је приликом преласка авиона у повратни маневар после одбацивања авио бомби и окретања летелица према матичном аеродрому.Тада се активирао део лансера ракетне батерије. Процене су да су у питању била два лансера, који су тајности пребачена према Херсону.
Како се пројектил лансира?
Патриот ракете после лансирања се води кроз три фазе лета.
У првој фази систем вођења пројектила усперава ракету према циљу који је захваћен главним радаром.
У другој фази рачунар за управљање ватром наставља праћење пројектила са прецизним навођењем и у трећој фази радарски пријемник смештен на самој ракети води пројектил у сусрет надолазећем циљу блаиситчкој ракети или летелици.
У украјинском случају оба. Суштина система је праћење уз помоћ главног радарског система (AWACS) и станице за лансирање ракете.
Значи станица по добијању податка усмерава ракету према циљу примањем рефлексних електормагнетних таласа од самог циља уз помоћ полуактивне моноимпулсне претраживачке матрице система за самонавођење смештеног у глави Патриот пројектила.
Да би погодак био успешан близински упаљач бојеву главу треба да активира на удаљености мањој од 10 м од мете.
Повећањем те удаљености прогресивно се смањује број погодака фрагментима, тако да на удаљености од 30 м од циља број погодака фрагментима се смањује девет пута а на удаљености 100 м око 100 пута.
Срце система је рачунар WЦЦ који обавља основне функције праћења и пресретања циља, коа борбене задатке командовања и контроле.
Податке систем добија од радарског система, који праћењем одраза на екарану може да утврди географску дужину и ширину на којој се налази циљ у том тренутку, његов азимут у односу на радарску антену
Зрачење је било кратко, па ометачи на СУ-34 нису одрадили посао. У питању је био Хибињи М са активним станицама за ометање САП-14 и САП-518.
Тактичко технички подаци за систем ПАЦ -2
Дужина 5,18 м, полупречник 41 цм, распон крила 92 цм, лансирна тежина 900 кг,
Погон: једностепена ракета на чврсто гориво
Принцип вођења: командно вођење са помоћу система надзора преко ракете и полуактивно вођење,
Бојева глава 90 кг моћног експлозива, глава бојева са деловима и близинским упаљачем. Тежина једног дела 45 гра,а. Највећа брзина пројектила 5 маха
Максимални домет по даљини 70 км, по висини 24 км,
Лансер четири ракете на мобилној управљивој приколици.
Оборен је само један СУ-34.