Obranje tri bombardera SU-34 iznad Hersonske oblasti i dalje je predmet polemike Rusa i Ukrajinaca. Iako jedni negiraju, a drugi tvrede da se to desilo isplivavaju novi detalji, da su letelice i piloti stradali u klasičnoj zasedi PVO.
Naime, tri bombardera Su-34 poleteli su u petak sa vojnog aerodroma Jejsk na obali Azovskog mora. Avioni su bili naoružani sa planirajućim avionskim bombama FAB -500 dometa 70 km sa kojima je napadnut mostobran Krinki.
Na svakom Su-34 okačene su bile po četiri planirajuće avio bombe po dve ispod svakog krila.
Tri Su-34 preleteli su Azovsko more i Melitopolj (ključni logistički centar ruske vojske i raskrsnice puteva) i usmerili se prema Hersonu. Na nekih 50 km od mostobrana Krinkija lansirane su planirajuće avionske bombe.
U trenutku kada su se avioni okrenuli za povratak prema aerodromu Jejsk usledila je eksplozija. Sva tri aviona su pala.
Usledio je medijski rat proruskih stranica na Telegramu od kojih su neke imali hrbarosti i tvrdile da se obaranje sve tri letelice dogodilo, i ukrajnaca za koje je obaranje bilo nesporno.
Sporovo si se nastavili sa Rusi su kasnije tvrdili da je oboren samo jedan SU-34 i to jedan. Šta je bilo sa preostala dva nije saopšteno.
Već tada se u neformalnim krugovima govorilo da je bila u pitanju zaseda i da su avioni Su-34 oboreni sa PVO sistemom MIM-104 Patriot, verzija PAC-2 čije rakete su lansirane sa nekoliko lasnera raketne baterije koji su iz Odese prebačeni u okolinu Hersona.
Veruje se da je u pitanju složena operacija i da su zapravo ruski SU-34 upali u zasedu, jer su piloti robovali klišeu, s obzirom da je Krinki mostobran već više od mesec dana pod udarom planirajućih avio bombi i ruske artiljerije.
Avioni su uspeli da odbace avio bombe prema mostobranu i navodno operacija udara je izvedena uspešno, a onda je usledilo dejstvo iz zasede.
Naime, poznato je da raketna baterija PVO sistema PATRIOT podatke dobija od radarskog sistema, koji praćenjem odraza na ekaranu može da utvrdi geografsku dužinu i širinu na kojoj se nalazi cilj u tom trenutku, njegov azimut u odnosu na radarsku antenu.
Međutim, kao klasični osmatrački radar u ovom slučaju odigrala je leteća radarska stanica E-3 Sentry sistema AWACS koja je letela na kranjem istoku Rumunije uz granicu sa Ukrajinom oko grada Suline i teritorijalnih voda Rumunije, prenoseći posadi raketne baterije informacije o tri ruska SU-34.
Udar raketa Patriot usledio je prilikom prelaska aviona u povratni manevar posle odbacivanja avio bombi i okretanja letelica prema matičnom aerodromu.
Tada se aktivirao deo lansera raketne baterije. Procene su da su u pitanju bila dva lansera, koji su tajnosti prebačena prema Hersonu.
Kako se projektil lansira?
Patriot rakete posle lansiranja se vodi kroz tri faze leta.
U prvoj fazi sistem vođenja projektila usperava raketu prema cilju koji je zahvaćen glavnim radarom.
U drugoj fazi računar za upravljanje vatrom nastavlja praćenje projektila sa preciznim navođenjem i u trećoj fazi radarski prijemnik smešten na samoj raketi vodi projektil u susret nadolazećem cilju blaisitčkoj raketi ili letelici.
U ukrajinskom slučaju oba. Suština sistema je praćenje uz pomoć glavnog radarskog sistema (AWACS) i stanice za lansiranje rakete.
Znači stanica po dobijanju podatka usmerava raketu prema cilju primanjem refleksnih elektormagnetnih talasa od samog cilja uz pomoć poluaktivne monoimpulsne pretraživačke matrice sistema za samonavođenje smeštenog u glavi Patriot projektila.
Da bi pogodak bio uspešan blizinski upaljač bojevu glavu treba da aktivira na udaljenosti manjoj od 10 m od mete.
Povećanjem te udaljenosti progresivno se smanjuje broj pogodaka fragmentima, tako da na udaljenosti od 30 m od cilja broj pogodaka fragmentima se smanjuje devet puta a na udaljenosti 100 m oko 100 puta.
Srce sistema je računar WCC koji obavlja osnovne funkcije praćenja i presretanja cilja, koa borbene zadatke komandovanja i kontrole.
Podatke sistem dobija od radarskog sistema, koji praćenjem odraza na ekaranu može da utvrdi geografsku dužinu i širinu na kojoj se nalazi cilj u tom trenutku, njegov azimut u odnosu na radarsku antenuZračenje je bilo kratko, pa ometači na SU-34 nisu odradili posao. U pitanju je bio Hibinji M sa aktivnim stanicama za ometanje SAP-14 i SAP-518.
Taktičko tehnički podaci za sistem PAC -2
Dužina 5,18 m, poluprečnik 41 cm, raspon krila 92 cm, lansirna težina 900 kg,
Pogon: jednostepena raketa na čvrsto gorivo
Princip vođenja: komandno vođenje sa pomoću sistema nadzora preko rakete i poluaktivno vođenje,
Bojeva glava 90 kg moćnog eksploziva, glava bojeva sa delovima i blizinskim upaljačem. Težina jednog dela 45 gra,a. Najveća brzina projektila 5 maha
Maksimalni domet po daljini 70 km, po visini 24 km,
Lanser četiri rakete na mobilnoj upravljivoj prikolici.
Oboren je samo jedan SU-34.