Helikopteri, prvo transportni, pa borbeni i na kraju protivpodmornički i dalje igraju veoma važnu ulogu. Za prevoz trupa, traganje i spsasavanje, protivoklopnu borbu i od skora i borbu protiv površinskih autonomnih plovila u bici za Krim.
Od smaoh početka rata helikopteri su odgirali veoma važnu ulogu. Tog 24. februara u popodnevnim satima sa njima je izvršen prvi masovni helikopterski desant na tlu Evrope i zauzimanje aerodroma Gostomelj. U pratnji transportnih helikoptera Mi-17V5 i Mi-8 MTSH bili su borbeni helikopteri Mi-35M i Ka-52.
Kasnije Ka-52 postali su lovci tenkova, služili su za zasutavljanje desanta na nukelarnu elektranu Zaporožje, kao i od skora propaloj ofanzivi u Zaporožju.
U najvećoj meri kao najefikasnija borbena letelica pokazao se borbeni helikopter Ka-52 koji je opravdao sve ono što su tvrdili proizvođači uprkos gubicima. Ovaj helikopter u borbenim zadacima bio je mnogo bolji nego Mi-35 i Mi-28 koji su posle pogotka rakete lansirane iz prenosnog PVO sistema padali kao zrele kruške na zemlju.
Za razliku od ova dva helikoptera to nije bio slučaj sa Ka-52 koji je opravdao sva očekivanja proizvođača i stepen preživljavanja posade bio je mnogo veći nego kod ostalih helikoptera.
Ukrajinci i dalje koriste helikoptere u najvećem delu za borbene zadatke i to Mi-8 i Mi-17 koji su dobijeni kroz donacije od Hrvatske, Češke, Slovačke, Poljske. U prvim danima rata borbeni helikopteri posebno Mi-24P su masovno korišteni, od Češke Republike dobili su i Mi-24V, mada u Ukrajini se većinom nadaju da će dobiti Apače što je malo verovatno da će se ikada realizovati.
Ruska vojska u invaziji na Ukrajinu primenila je staru sovjetsku strategiju kako bi trebalo da izgleda osvajanje zapadne Evrope u slučaju da su tenkovi Sovjetske vojske i varšavskog pakta krenuli u osvajanje za vreme Hladnog rata.
Naime, stara sovjetska taktika koju su inače i Amerikanci proučavali ranih 1980 -tih godina prošlog veka, predviđala je da Sovjetska vojska nikada u nastupanju na Zapad ne ide na osvanje gradova koji imaju više od 500.000 stanovnika, a na koje bi nalizazili na svakih 50 do 100 km, nego da se oni prvo blokiraju, manjim snagama, a glavnina nastupa dalje utvrđenim putnim pravcima. Ti veliki gradovi bi se kasnije odsecali ili iznurivanjem nateravali na predaju.
Takva taktika primnjena je sad i u Ukrajini s tim da za razliku od juriša oklopnih i mehanizovanih jednica koje prate borbeni helikopteri čisteći sve pred sobom nije bilo ništa.
Naime, vojni planeri u Moskvi tu su doktrinu malko modifikovali i uveli su manje kombinovane jednice ojačane pešadijom, tenkovima, borbenim vozilima pešadije, oklopnim transporterima, terenskim vozilima koji udaraju glavnim pravcima bez zadržavanja uz asistenciju borbenih helikoptera i jurišnih aviona poput SU-25.
Ukrajinci su svojim helikopterima Mi-8 i Mi-17 u proleće tokom bitke za Azovstalj koristili helikoptere za snabdevanje trupa i prevoz ranjenika, a kasnije i u borbenim zadacima.
Ruska strana jer tvrdila da je od početka opsade marijupolja, pa sve do njenog kraja posle predaje u Čeličani Azovstalj izgubila čak 8 transportnih helikoptera sa kojima je ukrajinska vojska pokušala da izvuče iz kotla Marijupolja ranjene Azovce i marince i doturi svežu municiju i hranu u čemu nisu uspeli.
Borbeni helikopteri Mi-24P u dva navrata napadali su naftne instalacije u Belgorodskoj oblasti.
Velika Britanija poslala je nekoliko starih Si Kingova koje je London izbacio iz operativne upotrebe. Portugal im je u međuvremenu dao šest Ka-32A11VS ruske proizvodnje, od kojih nijedan nije sposoban za let.
Helikopter Mil Mi-24P
Ova verzija popularnog borbenog helikoptera pojavila se 1982 na vojnoj veži “Družba 1982”. Poznata je i kao Izdeliye 243 (NATO Hind-F).
Oznaka P označava Puška- top, koja je dobila naziv posle promene streljačkog naoružanja. Umesto mitraljeza kalibra 12,7 mm uveden je dvocevni top kalibra 30mm GŠ 30-2. Pošto top zbog svoje veličine nije mogao biti postavljen u turetu na prednjem delu helikoptera učvršćen je na desni bok helikoptera, a tureta je uklonjena sa ove verzije helikoptera. Ostala oprema je identična kao i na verziji Mi-24V i nalazi se u sastavu mešovitih helikopterskih četa kako u ruskoj, tako i u ukrajinskoj vojsci. Ukupno je izrađeno 620 verzija ovog helikoptera u fabrici Arsenejev u periodu od 1981-1989.
Osim dvocevnog topa GŠ-30 koji ima kapacitet 470 granata, helikopter nosi i saćaste lanser nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 30 mm pod dva na svakom krilu helikoptera, protivoklopne rakete 9M114 Šturm V (AT-6 Spiral), četiri bombe po 250 kg i dve od 500 kg.
Ka-52 u ofanzivi
Borbeni helikopter Ka-52 Aligator svrstao se u sam vrh letelica koje su pokazale svoju robusnost i idržljivost u borbenim dejstvima. Padali su, gađani ne samo iz prenosnih PVO sistema nego i protivoklopnih sredstava, ali su takođe bili značajni jer su faktički svojim delovanjem usporili nadaleko najavljivanu ukrajinsku ofanzivu.
Borbeno delovanje sa aerodroma Berdjansk pokazalo je da je ruska vojna industrija svaku rublju koju je uložila u ovu letelicu opravdala.
Ovaj helikopter nije kako se u početku mislilo obeležio rat u Siriji, nego helikopter je postao popularan u ratu u Ukrajini od prvog dana invazije.
Prvo u zaštiti helikopterskog desanta na aerodrom Gostomelj kod Kijeva, a onda i praćenje konvoja, pa do žestokih borbi na istoku Ukrajine i trenutne aktuelne ofanzive gde helikopter Ka-52 preuzima glavnu ulogu lovca na tenkove Leopard 2A6 i BVP Bredli M2A2 ODS-AS među kojima su napravili pomor. Međutim, ova letelica nije svemoguća i veliki broj njih je oštećen, neki su i zarobljeni, ali ruska vojska ih i dalje upotreblja. Prema nekim nepotvrđenim podacima oštećeno je i oboreno više od 20 ovih borbenih letelica. Bez obzira na gubitke letelica ovaj helikopter pokazao je veliku izdržljivost i žilavostu u sukobima sa ukrajinskom vojskom. Ka-52 namenjen je za jurišne zadatke na malim visinama za dejstva po ciljevima na zemlji i u svim vremenskim uslovima leta i danju i noću. Uvođenje drugog člana posade povećalo je borbene mogućnosti helikoptera, a kopilot ima mogućnost obavljanja i funkcije komandira borbene grupe – da rukovodi sistemima oružja i sistemima protivelektronske borbe, kao i da vrši praćenje ciljeva na većim udaljenostima.
Srce ovog borbenog helikoptera je nišansko-letni navigacioni sistem “Argument 52, koji čine 5 displejan a instrument tabli i indikator ILS-31 na vetrobranskom staklu. Piloti za noćne letove koriste naočare za noćni let integrisane na pilotsku kacigu GEO-ONV-1-01K. Ispred nosnog stajnog trapa na trupu letelice montiran je žiro -stabilizovani optoelektronski sistem GOES-451 koji proizvodi kompanija UOMZ u Jekaterinburgu, a koji čine TV kamera, termovizija, laserski daljinomer, sistem za navođenje protivoklopne rakete i sistem za upozorenje da li je letelica ozračena, kao i sistem ometanja IC vođenih projektila i upozorenje na njihovo lansiranje.
Helikopteri su takođe opremljeni i sistemom za samoodbranu L370 Vitebsk proizvođača NII Ekran iz Samare. Paket L370P2 Vitebsk se sastoji od lasera L140 Otklik (odziv), L370-2 ultraljubičastih senzora upozorenja i L370-5 usmerenih infracrvenih protivmera (DIRCM). Ometač L370-5 generiše modulisano infracrveno i ultraljubičasto zračenje pod uglom od 7°, i ima dva rotirajuća modula za ometanje instalirana na bočnim stranama donjeg dela trupa, neposredno ispred glavnog stajnog trapa.
Sistem Vitebsk takođe kontroliše lansiranje raketa od 26 mm ili IC mamaca iz dva UV-26 dispenzera od 32 kruga smeštenih u svakom poklopcu krila.
Modernizovane verzije helikoptera Ka-52 trebalo bi da dobiju L370V52 Vitebsk 52 komplet u svojoj punoj konfiguraciji, koji se sastoji od senzora radarskog upozorenja L370-1 i radarskog ometača L370-3. Navodno, prijemnici radarskog upozorenja ugrađeni su u helikoptere Ka-52E koji su isporučeni Egiptu od leta 2017.
Helikopter na četiri tačke ispod krila može da nosi do 12 laserskih samonavođenih nadzvučnih protivtenkovskih raketa 9K121 Vihr-M koje su integrisane sa nišanskim sistemom škval.
Rakete Vihr-M navode se na cilj laserskim zrakom i u mogućnosti su da probiju oklop debljine 900 mm. Zato se bojna glava sastoji od velikog broja fragmenata, koji pri eksploziji svojom kinetičkom energijom deluju prostorno. Domet ovih raketa je 8-10 km dok se pri dejstvu noću ta vidljivost smanjuje na 6 km.
Za uništavanje ciljeva na većim udaljenostima – do 15 km – Ka-52 ima dve rakete sa poluaktivnim laserskim samonavođenjem. U borbenim dejstvima u vazdušnom prostoru Ka-52 može dejstvovati sa dve do četiri rakete vazduh-vazduh, tipa R-73 ili sa 8-16 raketa vazduh-vazduh igla –V.
Uprkos lošim počecima, ruska vojska nastavila je da upotrebljava ovaj borbeni helikopter. Prvenstveno za misije uništavanja ukrajinskog oklopa, utvrđenih tačaka otpora, ali i preuzeli su ulogu zaštitnika konvoja koji su se iz pravca Belorusije kretali prema glavnom gradu Ukrajine Kijevu. Borbeno dejstvo helikoptera Ka-52 zabeleženo je iznad Hersona, Okolini Marijupolja, ali i kod Harkova Bahmuta i Zaporoškog pravca.
Mi-28 u Ukrajini
Helikopter od koga se mnogo očekivalo i u koji su svi polagali nadi bio je Mi-28N koji je trebao da predstavlja ultimativnu mašinu za ukrajinsko ratište, a onda je shvaćeno posle par pogodaka da osim krcate elektronike ova letelica je ništa prema Ka-52 i da je zapravo lobi uticao da Mi-28 postane kičma ruskih borgenih helikopterskih jedinica.
Zbog veće efikasnosti već tada ruska avijacija počinje da izvodi sadejstvo sa ove dve letelice.
Ovaj borbeni helikopter nastao je kao odgovor na američki borbeni helikopter AH-64 Apač koji je konstruisan kao odgovor da zaustavi masovni prodor sovjetskih tenkova na zapad Evrope. Iako su projektovani negde u isto vreme AH-64 Apač je pre ušao u operativnu upotrebu, a ruskom pandamu bilo je potrebno više od dve decenije. Sudbinu ove letelice odredio je pre svega raspad Sovjetskog Saveza i dilema vojnog vrha kom projektu se prikloniti Ka-52, Mi-35 ili Mi-28. Od bazne verzije A razvijen je savremeni model N sa integrisanim naoružanjem pete generacije i najsavremenijom elektronikom. Helikopter ima neuvlačiv stajni trap i ojačani petokraki rotor napravljen od kompozitnih materijala i četvorokraki repni X rotor. Kabina helikoptera sa bokova ojačana je titanijumskim i kermičkim poločama, a prostor između kabina napravljen je od neprobojnih ploča. Svi vitalni delovi helikoptera su udvojeni i otporni na dejstvo projektila kalibra 12,7 i 20 mm. Pilot u kabinu ulazi sa desne, a operator naoružanja sa leve strane.
Posadu helikoptera čine dva člana pilot i operater raspoređeni u tandemu. U slučaju povređivanja pilota, operater naoružanja može da prizemlji letelicu.
Mi-28N spada u kategoriju teških borbenih helikoptera, ima klasičnu šemu konstrukcije, visoke manevarske sposobnosti i veliku borbenu žilavost. Namenjen je za uništavanje tenkova i drugih oklopnih vozila, utvrđenih objekata i žive sile, protivnikovih helikoptera i sporijih letelica, u svim vremenskim uslovima danju, noću, nevremenu. Sklopljeni MI-28 moguće je transportovati i u Iljušinu IL-76..
Ono što odlikuje ovaj helikoptera čine naoružanje i elektornska oprema. Od naoružanja helikopter Mi-28N ima: radio vođene rakete Ataka, IC samonavođene rakete vazduh-vazduh Igla, koje dejstvuju po principu “ispali i zaboravi”, nevođena raketna zrna kalibra 80 i 130 mm, top 2A42 kalibra 30 mm, a u podvesnom kontejneru i top GŠ -23 kalibra 23 mm.
Ugrađena radio-elektronska oprema omogućava let na ekstremno malim visinama u atuomatskom režimu rada, slanja podatakao cilju drugim helikopterima u frupi. Iznad glavčine glavnog rotora nalazi se milimetarski radar Kinzel-V, a u nosnoj kupoli je radio-uređaj za vođenje raketa. Ispod nosa kupole, na žirostabilisanoj platformi ugrađen je optoelektronski sistem sa objedinjenim optičkim uređajem za traženje cilja i neposredno gađanje, termovizijska kamera Zenit koja obezbeđuje termovizijsku sliku za dejstva noću i u složenim meteorološkim uslovima i laserski daljinomer.
IZnad topa kalibra 30 mm ugrađen je IC senzor (FLIR) za osmatranje prednje polusfere. Ugrađeni samoodbrambeni sistem neprekidno prati eventualne pretnje helikopteru, analizira ih i automatski upozorava pomoću senzora koji detektuju lasnirane projektile sa radarskim, laserskim i IC vođenjem. Za odbranu od napada koristi se sistemom koji automatski izbacuje IC mamce. Avionika helikoptera prilagođena je upotrebi naočara za noćno letenje. U pilotskoj kabini nalaze se HUD, monitor na kojem se prikazuje termovizijska slika i IFR instrumentalizacija.
Taktičko tehnički podaci
Tip: borbeni jurišni helikopter
Naoružanje: 16 radio vođenih raketa Ataka, 8 IC samonavođenih raketa vazduh-vazduh Igla, 80 nevođenih raketnih zrna S-8 kalibra 80 mm i 20 kalibra 130 mm, top 2A42 kalibra 30 mm, kontejner sa topom GŠ-23 kalibra 23 mm, dve kasetne bombe za zaprečavanje KGMU.
Mi-26 u Ukrajini
Ove robustne letelice pojavile su se prvi put u Ukrajini na Izjumskom i Hersonskom pravcu početkom septembra u jednoj od ukrajinskih ofanziva koja je počela optimisično, a završilo debaklom.
Zapravo ruska vojska napravila je “Er lift” sa koji na krtične tačke na Izjumaskom pravcu prebacuje tehniku i vojsku da se što pre zaustavi urkajinski prodor.
Naime, ovi helikopteri u talasima su sletali na nekoliko tačaka kod Kupajnska i Izjuma i to po dva helikoptera iz kojih se iskrcava vojska, vojna oprema i laka oklopna vozila BMD-2 i 3 koja odmah nastavljaju nastupanje zajedno sa vojskom.
Sva vojna oprema koja vazdušnim putem ili kopnom pristiže prema Harkovu pripada ruskoj vojsci. U pitanju su sveže snage koje se dopremaju sa okolnih aerodroma u Belgorodskoj oblasti i kod Rostova na Donu.
Kratki istorijat transportne zveri Mi-26
Ova letelica projektovana je 1977. godine i od tada do danas se smatra najvećim transportnim helikopteroma na svetu. Mi- 26 drži i rekord po tome što ima elisu prečnika 32 metra.
Mi-26 je dužine 33,5 metara i širine 8,3. Koristi se u ruskoj vojsci za prevoz teških tereta.
Može da nosi 20.000 kg tereta i 85 vojnika sa kompletnom opremom. Helikopter može da leti na visini od 4.600 m, lebdi na 1.800 m.
Mi-35
Nešto bolje prolazili su helikopteri Mi-35. Veliki broj letelica oboren je dejstvom PVO sistema Igla, Stinger, Starstrik, pa čak i protivoklopnom raketom dok je helikopter lebdeo na maloj visini, uticalo je na gubitak pilota. Mnogi su stradali, neki su bivali zarobljeni, zbog toga odlučeno je da borbeni helikopteri koji kreću u “lov” dobiju pratnju, da se u slučaju obaranja piloti što pre spasu ili im bude pružena medicinska pomoć u slučaju ranjavanja.
U ovom slučaju kombinacija helikoptera Ka-52 i Mi-28N ili Mi-35 sa Mi-28 ili Ka-52 i Mi-35 dobil
Dok su helikopteri uglavnom poletali samostalno kad je u pitanju bio lov na ukrajinske tenkove, borbena vozila pešadije, oklopne transportere ili slamanje dobro utvrđenih tačka, te letelice često su bili mete napada posebno helikopteri KA-52 i Mil Mi-28N.
Nešto bolje prolazili su helikopteri Mi-35. Veliki broj letelica oboren je dejstvom PVO sistema Igla, Stinger, Starstrik, pa čak i protivoklopnom raketom dok je helikopter lebdeo na maloj visini, uticalo je na gubitak pilota. Mnogi su stradali, neki su bivali zarobljeni, zbog toga odlučeno je da borbeni helikopteri koji kreću u “lov” dobiju pratnju, da se u slučaju obaranja piloti što pre spasu ili im bude pružena medicinska pomoć u slučaju ranjavanja.
U ovom slučaju kombinacija helikoptera Ka-52 i Mi-28N ili Mi-35 sa Mi-28 ili Ka-52 i Mi-35 dobili su pratnju naoružanih transportnih helikoptera Mil Mi-8MTŠ i MTV-5.
Dobili su pratnju naoružanih transportnih helikoptera Mil Mi-8MTŠ i MTV-5.Dok su helikopteri uglavnom poletali samostalno kad je u pitanju bio lov na ukrajinske tenkove, borbena vozila pešadije, oklopne transportere ili slamanje dobro utvrđenih tačka, te letelice često su bili mete napada posebno helikopteri KA-52 i Mil Mi-28N.
Nešto bolje prolazili su helikopteri Mi-35. Veliki broj letelica oboren je dejstvom PVO sistema Igla, Stinger, Starstrik, pa čak i protivoklopnom raketom dok je helikopter lebdeo na maloj visini, uticalo je na gubitak pilota. Mnogi su stradali, neki su bivali zarobljeni, zbog toga odlučeno je da borbeni helikopteri koji kreću u “lov” dobiju pratnju, da se u slučaju obaranja piloti što pre spasu ili im bude pružena medicinska pomoć u slučaju ranjavanja.
U ovom slučaju kombinacija helikoptera Ka-52 i Mi-28N ili Mi-35 sa Mi-28 ili Ka-52 i Mi-35 dobili su pratnju naoružanih transportnih helikoptera Mil Mi-8MTŠ i MTV-5.
Na jednom od snimaka koji se pojavio vide se upravo različite kombinacije helikoptera na primer Mi-28N i Mi-35 i li Ka-52 i Mi-28 koje na poletanju prati transportni Mi-8 MTV-5 -1 sa samo jednim osnovnim zadatkom misije traganja i spasavanja pilota oborenog ili oborneih helikoptera kako ne bi pali Ukrajincima u ruke.
Zbog gubitaka pilota helikoptera na početku rata u Ukrajini pre godinu dana mnoge iskusne posade odlučile su da je vreme da dobiju pratnju koja će imati samo jedan zadatak misije borbenog traganja i spasavanja ili CSAR.
Novina koju je ruska vojska upotrebila u Ukrajini jeste rat na Crnom moru, odnosno upotreba helikoptera protiv besposadnih površinskih plovila.
Ruska mornarica upotrebila je protivpodmorničke helikoptere familije Kamov Ka 27, 28, 29 za novu ulogu. Ne za potragu za protivničkim podmornicama, što je bio i ostao primarni zadatak ovih letelica, nego za novu ulogu prilagođenu novim uslovima rata na moru.
Ruska mornarica upotrebljava palubno-desantni borbeni helikopter Ka-29 i transportni helikopter Mi -8 koji služi za traganje i spasavanje i kao pratnja. Kako je u literaturi navedeno vatrena moć helikoptera Kamov Ka-29 optimizovana je za upotrebu do 5 km udaljenosti letelice od mete napada. Glavno naoružanje helikoptera su saćasti lanseri nevođenih raketnih zrna kalibra 57 mm, dva mitraljeza u gondoli kalibra 7,62 mm sa 1.700 metaka i top kalibra 30 mm 2A42 kalibra 30mm sa 250 granata. Posadu helikoptera čine dva člana posade pilot i navigator-operator oružanih sistema. Kabina ovog helikoptera je zaštićena je oklopom. Inače ovi helikopteri imaju i radarski sistem za rano upozoravanje.
