Хеликоптери, прво транспортни, па борбени и на крају противподморнички и даље играју веома важну улогу. За превоз трупа, трагање и спсасавање, противоклопну борбу и од скора и борбу против површинских аутономних пловила у бици за Крим.
Од смаох почетка рата хеликоптери су одгирали веома важну улогу. Тог 24. фебруара у поподневним сатима са њима је извршен први масовни хеликоптерски десант на тлу Европе и заузимање аеродрома Гостомељ. У пратњи транспортних хеликоптера Ми-17В5 и Ми-8 МТСХ били су борбени хеликоптери Ми-35М и Ка-52.
Касније Ка-52 постали су ловци тенкова, служили су за засутављање десанта на нукеларну електрану Запорожје, као и од скора пропалој офанзиви у Запорожју.
У највећој мери као најефикаснија борбена летелица показао се борбени хеликоптер Ка-52 који је оправдао све оно што су тврдили произвођачи упркос губицима. Овај хеликоптер у борбеним задацима био је много бољи него Ми-35 и Ми-28 који су после поготка ракете лансиране из преносног ПВО система падали као зреле крушке на земљу.
За разлику од ова два хеликоптера то није био случај са Ка-52 који је оправдао сва очекивања произвођача и степен преживљавања посаде био је много већи него код осталих хеликоптера.
Украјинци и даље користе хеликоптере у највећем делу за борбене задатке и то Ми-8 и Ми-17 који су добијени кроз донације од Хрватске, Чешке, Словачке, Пољске. У првим данима рата борбени хеликоптери посебно Ми-24П су масовно кориштени, од Чешке Републике добили су и Ми-24В, мада у Украјини се већином надају да ће добити Апаче што је мало вероватно да ће се икада реализовати.
Руска војска у инвазији на Украјину применила је стару совјетску стратегију како би требало да изгледа освајање западне Европе у случају да су тенкови Совјетске војске и варшавског пакта кренули у освајање за време Хладног рата.
Наиме, стара совјетска тактика коју су иначе и Американци проучавали раних 1980 -тих година прошлог века, предвиђала је да Совјетска војска никада у наступању на Запад не иде на освање градова који имају више од 500.000 становника, а на које би нализазили на сваких 50 до 100 км, него да се они прво блокирају, мањим снагама, а главнина наступа даље утврђеним путним правцима. Ти велики градови би се касније одсецали или изнуривањем натеравали на предају.
Таква тактика примњена је сад и у Украјини с тим да за разлику од јуриша оклопних и механизованих једница које прате борбени хеликоптери чистећи све пред собом није било ништа.
Наиме, војни планери у Москви ту су доктрину малко модификовали и увели су мање комбиноване једнице ојачане пешадијом, тенковима, борбеним возилима пешадије, оклопним транспортерима, теренским возилима који ударају главним правцима без задржавања уз асистенцију борбених хеликоптера и јуришних авиона попут СУ-25.
Украјинци су својим хеликоптерима Ми-8 и Ми-17 у пролеће током битке за Азовстаљ користили хеликоптере за снабдевање трупа и превоз рањеника, а касније и у борбеним задацима.
Руска страна јер тврдила да је од почетка опсаде маријупоља, па све до њеног краја после предаје у Челичани Азовстаљ изгубила чак 8 транспортних хеликоптера са којима је украјинска војска покушала да извуче из котла Маријупоља рањене Азовце и маринце и дотури свежу муницију и храну у чему нису успели.
Борбени хеликоптери Ми-24П у два наврата нападали су нафтне инсталације у Белгородској области.
Велика Британија послала је неколико старих Си Кингова које је Лондон избацио из оперативне употребе. Португал им је у међувремену дао шест Ка-32А11ВС руске производње, од којих ниједан није способан за лет.
Хеликоптер Мил Ми-24П
Ова верзија популарног борбеног хеликоптера појавила се 1982 на војној вежи “Дружба 1982”. Позната је и као Изделиyе 243 (НАТО Хинд-Ф).
Ознака П означава Пушка- топ, која је добила назив после промене стрељачког наоружања. Уместо митраљеза калибра 12,7 мм уведен је двоцевни топ калибра 30мм ГШ 30-2. Пошто топ због своје величине није могао бити постављен у турету на предњем делу хеликоптера учвршћен је на десни бок хеликоптера, а турета је уклоњена са ове верзије хеликоптера. Остала опрема је идентична као и на верзији Ми-24В и налази се у саставу мешовитих хеликоптерских чета како у руској, тако и у украјинској војсци. Укупно је израђено 620 верзија овог хеликоптера у фабрици Арсенејев у периоду од 1981-1989.
Осим двоцевног топа ГШ-30 који има капацитет 470 граната, хеликоптер носи и саћасте лансер невођених ракетних зрна С-8 калибра 30 мм под два на сваком крилу хеликоптера, противоклопне ракете 9М114 Штурм В (АТ-6 Спирал), четири бомбе по 250 кг и две од 500 кг.
Ка-52 у офанзиви
Борбени хеликоптер Ка-52 Алигатор сврстао се у сам врх летелица које су показале своју робусност и идржљивост у борбеним дејствима. Падали су, гађани не само из преносних ПВО система него и противоклопних средстава, али су такође били значајни јер су фактички својим деловањем успорили надалеко најављивану украјинску офанзиву.
Борбено деловање са аеродрома Бердјанск показало је да је руска војна индустрија сваку рубљу коју је уложила у ову летелицу оправдала.
Овај хеликоптер није како се у почетку мислило обележио рат у Сирији, него хеликоптер је постао популаран у рату у Украјини од првог дана инвазије.
Прво у заштити хеликоптерског десанта на аеродром Гостомељ код Кијева, а онда и праћење конвоја, па до жестоких борби на истоку Украјине и тренутне актуелне офанзиве где хеликоптер Ка-52 преузима главну улогу ловца на тенкове Леопард 2А6 и БВП Бредли М2А2 ОДС-АС међу којима су направили помор. Међутим, ова летелица није свемогућа и велики број њих је оштећен, неки су и заробљени, али руска војска их и даље употребља. Према неким непотврђеним подацима оштећено је и оборено више од 20 ових борбених летелица. Без обзира на губитке летелица овај хеликоптер показао је велику издржљивост и жилавосту у сукобима са украјинском војском. Ка-52 намењен је за јуришне задатке на малим висинама за дејства по циљевима на земљи и у свим временским условима лета и дању и ноћу. Увођење другог члана посаде повећало је борбене могућности хеликоптера, а копилот има могућност обављања и функције командира борбене групе – да руководи системима оружја и системима противелектронске борбе, као и да врши праћење циљева на већим удаљеностима.
Срце овог борбеног хеликоптера је нишанско-летни навигациони систем “Аргумент 52, који чине 5 дисплејан а инструмент табли и индикатор ИЛС-31 на ветробранском стаклу. Пилоти за ноћне летове користе наочаре за ноћни лет интегрисане на пилотску кацигу ГЕО-ОНВ-1-01К. Испред носног стајног трапа на трупу летелице монтиран је жиро -стабилизовани оптоелектронски систем ГОЕС-451 који производи компанија УОМЗ у Јекатеринбургу, а који чине ТВ камера, термовизија, ласерски даљиномер, систем за навођење противоклопне ракете и систем за упозорење да ли је летелица озрачена, као и систем ометања ИЦ вођених пројектила и упозорење на њихово лансирање.
Хеликоптери су такође опремљени и системом за самоодбрану Л370 Витебск произвођача НИИ Екран из Самаре. Пакет Л370П2 Витебск се састоји од ласера Л140 Отклик (одзив), Л370-2 ултраљубичастих сензора упозорења и Л370-5 усмерених инфрацрвених противмера (ДИРЦМ). Ометач Л370-5 генерише модулисано инфрацрвено и ултраљубичасто зрачење под углом од 7°, и има два ротирајуц́а модула за ометање инсталирана на бочним странама доњег дела трупа, непосредно испред главног стајног трапа.
Систем Витебск такође контролише лансирање ракета од 26 мм или ИЦ мамаца из два УВ-26 диспензера од 32 круга смештених у сваком поклопцу крила.
Модернизоване верзије хеликоптера Ка-52 требало би да добију Л370В52 Витебск 52 комплет у својој пуној конфигурацији, који се састоји од сензора радарског упозорења Л370-1 и радарског ометача Л370-3. Наводно, пријемници радарског упозорења уграђени су у хеликоптере Ка-52Е који су испоручени Египту од лета 2017.
Хеликоптер на четири тачке испод крила може да носи до 12 ласерских самонавођених надзвучних противтенковских ракета 9К121 Вихр-М које су интегрисане са нишанским системом шквал.
Ракете Вихр-М наводе се на циљ ласерским зраком и у могућности су да пробију оклоп дебљине 900 мм. Зато се бојна глава састоји од великог броја фрагмената, који при експлозији својом кинетичком енергијом делују просторно. Домет ових ракета је 8-10 км док се при дејству ноћу та видљивост смањује на 6 км.
За уништавање циљева на већим удаљеностима – до 15 км – Ка-52 има две ракете са полуактивним ласерским самонавођењем. У борбеним дејствима у ваздушном простору Ка-52 може дејствовати са две до четири ракете ваздух-ваздух, типа Р-73 или са 8-16 ракета ваздух-ваздух игла –В.
Упркос лошим почецима, руска војска наставила је да употребљава овај борбени хеликоптер. Првенствено за мисије уништавања украјинског оклопа, утврђених тачака отпора, али и преузели су улогу заштитника конвоја који су се из правца Белорусије кретали према главном граду Украјине Кијеву. Борбено дејство хеликоптера Ка-52 забележено је изнад Херсона, Околини Маријупоља, али и код Харкова Бахмута и Запорошког правца.
Ми-28 у УкрајиниХеликоптер од кога се много очекивало и у који су сви полагали нади био је Ми-28Н који је требао да представља ултимативну машину за украјинско ратиште, а онда је схваћено после пар погодака да осим крцате електронике ова летелица је ништа према Ка-52 и да је заправо лоби утицао да Ми-28 постане кичма руских боргених хеликоптерских јединица.
Због веће ефикасности већ тада руска авијација почиње да изводи садејство са ове две летелице.
Овај борбени хеликоптер настао је као одговор на амерички борбени хеликоптер АХ-64 Апач који је конструисан као одговор да заустави масовни продор совјетских тенкова на запад Европе. Иако су пројектовани негде у исто време АХ-64 Апач је пре ушао у оперативну употребу, а руском пандаму било је потребно више од две деценије. Судбину ове летелице одредио је пре свега распад Совјетског Савеза и дилема војног врха ком пројекту се приклонити Ка-52, Ми-35 или Ми-28. Од базне верзије А развијен је савремени модел Н са интегрисаним наоружањем пете генерације и најсавременијом електроником. Хеликоптер има неувлачив стајни трап и ојачани петокраки ротор направљен од композитних материјала и четворокраки репни X ротор. Кабина хеликоптера са бокова ојачана је титанијумским и кермичким полочама, а простор између кабина направљен је од непробојних плоча. Сви витални делови хеликоптера су удвојени и отпорни на дејство пројектила калибра 12,7 и 20 мм. Пилот у кабину улази са десне, а оператор наоружања са леве стране.
Посаду хеликоптера чине два члана пилот и оператер распоређени у тандему. У случају повређивања пилота, оператер наоружања може да приземљи летелицу.
Ми-28Н спада у категорију тешких борбених хеликоптера, има класичну шему конструкције, високе маневарске способности и велику борбену жилавост. Намењен је за уништавање тенкова и других оклопних возила, утврђених објеката и живе силе, противникових хеликоптера и споријих летелица, у свим временским условима дању, ноћу, невремену. Склопљени МИ-28 могуће је транспортовати и у Иљушину ИЛ-76..
Оно што одликује овај хеликоптера чине наоружање и електорнска опрема. Од наоружања хеликоптер Ми-28Н има: радио вођене ракете Атака, ИЦ самонавођене ракете ваздух-ваздух Игла, које дејствују по принципу “испали и заборави”, невођена ракетна зрна калибра 80 и 130 мм, топ 2А42 калибра 30 мм, а у подвесном контејнеру и топ ГШ -23 калибра 23 мм.
Уграђена радио-електронска опрема омогућава лет на екстремно малим висинама у атуоматском режиму рада, слања податакао циљу другим хеликоптерима у фрупи. Изнад главчине главног ротора налази се милиметарски радар Кинзел-В, а у носној куполи је радио-уређај за вођење ракета. Испод носа куполе, на жиростабилисаној платформи уграђен је оптоелектронски систем са обједињеним оптичким уређајем за тражење циља и непосредно гађање, термовизијска камера Зенит која обезбеђује термовизијску слику за дејства ноћу и у сложеним метеоролошким условима и ласерски даљиномер.
ИЗнад топа калибра 30 мм уграђен је ИЦ сензор (ФЛИР) за осматрање предње полусфере. Уграђени самоодбрамбени систем непрекидно прати евентуалне претње хеликоптеру, анализира их и аутоматски упозорава помоћу сензора који детектују ласниране пројектиле са радарским, ласерским и ИЦ вођењем. За одбрану од напада користи се системом који аутоматски избацује ИЦ мамце. Авионика хеликоптера прилагођена је употреби наочара за ноћно летење. У пилотској кабини налазе се ХУД, монитор на којем се приказује термовизијска слика и ИФР инструментализација.
Тактичко технички подаци
Тип: борбени јуришни хеликоптер
Наоружање: 16 радио вођених ракета Атака, 8 ИЦ самонавођених ракета ваздух-ваздух Игла, 80 невођених ракетних зрна С-8 калибра 80 мм и 20 калибра 130 мм, топ 2А42 калибра 30 мм, контејнер са топом ГШ-23 калибра 23 мм, две касетне бомбе за запречавање КГМУ.
Mi-26 у Украјини
Ове робустне летелице појавиле су се први пут у Украјини на Изјумском и Херсонском правцу почетком септембра у једној од украјинских офанзива која је почела оптимисично, а завршило дебаклом.
Заправо руска војска направила је “Ер лифт” са који на кртичне тачке на Изјумаском правцу пребацује технику и војску да се што пре заустави уркајински продор.
Наиме, ови хеликоптери у таласима су слетали на неколико тачака код Купајнска и Изјума и то по два хеликоптера из којих се искрцава војска, војна опрема и лака оклопна возила БМД-2 и 3 која одмах настављају наступање заједно са војском.
Сва војна опрема која ваздушним путем или копном пристиже према Харкову припада руској војсци. У питању су свеже снаге које се допремају са околних аеродрома у Белгородској области и код Ростова на Дону.
Кратки историјат транспортне звери Ми-26
Ова летелица пројектована је 1977. године и од тада до данас се сматра највећим транспортним хеликоптерома на свету. Ми- 26 држи и рекорд по томе што има елису пречника 32 метра.
Ми-26 је дужине 33,5 метара и ширине 8,3. Користи се у руској војсци за превоз тешких терета.
Може да носи 20.000 кг терета и 85 војника са комплетном опремом. Хеликоптер може да лети на висини од 4.600 м, лебди на 1.800 м.
Ми-35
Нешто боље пролазили су хеликоптери Ми-35. Велики број летелица оборен је дејством ПВО система Игла, Стингер, Старстрик, па чак и противоклопном ракетом док је хеликоптер лебдео на малој висини, утицало је на губитак пилота. Многи су страдали, неки су бивали заробљени, због тога одлучено је да борбени хеликоптери који крећу у “лов” добију пратњу, да се у случају обарања пилоти што пре спасу или им буде пружена медицинска помоћ у случају рањавања.
У овом случају комбинација хеликоптера Ка-52 и Ми-28Н или Ми-35 са Ми-28 или Ка-52 и Ми-35 добил
Док су хеликоптери углавном полетали самостално кад је у питању био лов на украјинске тенкове, борбена возила пешадије, оклопне транспортере или сламање добро утврђених тачка, те летелице често су били мете напада посебно хеликоптери КА-52 и Мил Ми-28Н.
Нешто боље пролазили су хеликоптери Ми-35. Велики број летелица оборен је дејством ПВО система Игла, Стингер, Старстрик, па чак и противоклопном ракетом док је хеликоптер лебдео на малој висини, утицало је на губитак пилота. Многи су страдали, неки су бивали заробљени, због тога одлучено је да борбени хеликоптери који крећу у “лов” добију пратњу, да се у случају обарања пилоти што пре спасу или им буде пружена медицинска помоћ у случају рањавања.
У овом случају комбинација хеликоптера Ка-52 и Ми-28Н или Ми-35 са Ми-28 или Ка-52 и Ми-35 добили су пратњу наоружаних транспортних хеликоптера Мил Ми-8МТШ и МТВ-5.
Добили су пратњу наоружаних транспортних хеликоптера Мил Ми-8МТШ и МТВ-5.
Док су хеликоптери углавном полетали самостално кад је у питању био лов на украјинске тенкове, борбена возила пешадије, оклопне транспортере или сламање добро утврђених тачка, те летелице често су били мете напада посебно хеликоптери КА-52 и Мил Ми-28Н.
Нешто боље пролазили су хеликоптери Ми-35. Велики број летелица оборен је дејством ПВО система Игла, Стингер, Старстрик, па чак и противоклопном ракетом док је хеликоптер лебдео на малој висини, утицало је на губитак пилота. Многи су страдали, неки су бивали заробљени, због тога одлучено је да борбени хеликоптери који крећу у “лов” добију пратњу, да се у случају обарања пилоти што пре спасу или им буде пружена медицинска помоћ у случају рањавања.
У овом случају комбинација хеликоптера Ка-52 и Ми-28Н или Ми-35 са Ми-28 или Ка-52 и Ми-35 добили су пратњу наоружаних транспортних хеликоптера Мил Ми-8МТШ и МТВ-5.
На једном од снимака који се појавио виде се управо различите комбинације хеликоптера на пример Ми-28Н и Ми-35 и ли Ка-52 и Ми-28 које на полетању прати транспортни Ми-8 МТВ-5 -1 са само једним основним задатком мисије трагања и спасавања пилота обореног или оборнеих хеликоптера како не би пали Украјинцима у руке.
Због губитака пилота хеликоптера на почетку рата у Украјини пре годину дана многе искусне посаде одлучиле су да је време да добију пратњу која ће имати само један задатак мисије борбеног трагања и спасавања или ЦСАР.
Новина коју је руска војска употребила у Украјини јесте рат на Црном мору, односно употреба хеликоптера против беспосадних површинских пловила.
Руска морнарица употребила је противподморничке хеликоптере фамилије Камов Ка 27, 28, 29 за нову улогу. Не за потрагу за противничким подморницама, што је био и остао примарни задатак ових летелица, него за нову улогу прилагођену новим условима рата на мору.
Руска морнарица употребљава палубно-десантни борбени хеликоптер Ка-29 и транспортни хеликоптер Ми -8 који служи за трагање и спасавање и као пратња. Како је у литератури наведено ватрена моћ хеликоптера Камов Ка-29 оптимизована је за употребу до 5 км удаљености летелице од мете напада. Главно наоружање хеликоптера су саћасти лансери невођених ракетних зрна калибра 57 мм, два митраљеза у гондоли калибра 7,62 мм са 1.700 метака и топ калибра 30 мм 2А42 калибра 30мм са 250 граната. Посаду хеликоптера чине два члана посаде пилот и навигатор-оператор оружаних система. Кабина овог хеликоптера је заштићена је оклопом. Иначе ови хеликоптери имају и радарски систем за рано упозоравање.