Mislite da ste sve videli u Ukrajini? Odgovor bi bio varate se.
Tako sa ukrajinskog fronta stiže nam snimak koji je krajnje neobičan da ruska samohotka 2S1 Gvozdika vuče američku vučnu haubicu M777.
⚡️🇺🇦Ukrainian 122-mm self-propelled howitzer 2S1 "Gvozdyka" tows an 🇺🇸American 155-mm towed howitzer M777 pic.twitter.com/p66JdbldS1
— 🇺🇦Ukrainian Front (@front_ukrainian) December 25, 2023
Ovde ne treba ništa dodati konkretno osim da nužda menja mnoge stvari.
Ukratko ćemo dati kratke podatke o gvozdici i vučnoj haubici M777
Samohodna haubica 2S1 Gvozdika
Samohodni artiljerijski sistem 2S1 Gvozdika nastala je u nekadašnjem Soovjetskom Savezu, Razvoj ove haubice zaočeo je krajem 1960-tih godina prošlog veka na osnovu odluke Saveta ministara SSSR-a broj 609-201. Cilj je bio dobiti artiljerjski sistem za podršku tokom borbenog delovanja takičkih jednica kopnene vojske, pre svega oklopnih i motorizvanih pešadijskih jednica tokom brzog prodora kroz protivničku odbranu. Ova sredstva isključivo deluju iz pozadine, dobro zaklonjenih položaja i imaju odlične manevarske osobine.
Osnovni element ovog artiljerijskog borbenog sistema čini cev haubice D-30 kalibra 122 mm. Ovo naoružanje prvi put primećeno je bilo u Poljskoj 1974 pa je i NATO oznaka za ovo oruđe bilo M1974 iako se veruje da je u jednice Sovjetske armije ušla još 1971. godine, a da je serijska proizvodnja počela 1972.
Interesantno je da je gusenično podvozje za ovu haubicu razvio Harkovski traktor zavod na osnovu oklopljenog guseničnog tegljača MT LB koji se koristio za vuču artiljerijskih oruđa.
Namena ove samohodne haubice bila je uništavanje žive sile, borbenih sredstava protivnika i utvrđenih položaja, kao i zauzstavljanje tenkovskog ili artiljerijskog napada protivnika.
2S1 Gvozdika je inače lako oklopljeno artiljerijsko oruđe ugrađeno na guseničara sa amfibijskim svojstvima, Sastoji se od dva dela guseničara koji je iskorišten kao baza i kupole koja je proširena da bi u nju stala cev vučne haubice D-30 122 mm. Osim toga u ovo vozilo ugrađen je i preiskopski nišan PG-2, uređaj za pokretanje kupole, magacin municije, razni pomoćni uređaji za vezu, ventilaciju i drugo.
Telo samohotke 2S1 izgrađeno je od specijalne legure čelika. Vozilo je na sredni podeljeno hermetičkom pregradom i čine ga tri odeljenja, odnosno celine: upravljačko i motorno napred, borbeno u sredini i komando skaldišni na zadnjem delu.
Upravljačko odeljenje smešteno je sa leve prednje strane oklopnog tela i čine ga u jednoj celini merna-instrument tabla, kao i upravljačka poluga, ventilacijski uređaj FVU-100 i upravljački prekidači. Vozač ima mogućnost osmatranja u dnevnim i noćnim uslovima. Po danju to mu je omogućeno kroz čeono staklo i tri periskopa TNPO-170A, a za noćne uslove ima na raspolaganju IC periskop TKN-2B
Borebno odeljenje nalazi se na sredini vozila i zauzima srednji i zadnji deo oklopnog tela vozila. Tu je smeštena cev haubice 2A31, periskopski nišan PG-2, radio uređaj R-123M, uređaj za interni razgovor R-124, filtro-ventilacijski uređaj, radno mesto poslužioca i prostor za municiju. U prednjem delu borbenog odeljenja je smeštena haubica, a levo nišandžija. Ispred njega postavljen je periskopski nišan PG-2, a levo od njega nalazi se uređaj za pokretanje kupole.
U levom zadnjem delu borbenog odeljenja je radno mesto komandira opremljeno stolom i rasklopivim sedištem. U krovu kupole ugrađena je i aktivna kupolica komandira kome je na raspolaganju uređaj za osmatranje TKN-3B, dva preiskopa i IC reflektor, pokazivač uglomerai radio stanica R-123M ,telefonski aparat. U desnom delu borbenog odeljenja nalazi se punilac. Inače u prostoru za smeštaj municije može da se stavi 40 granata i to 24 u kupoli i 16 u zadnjem delu. od toga je 35 razornih ZVOF81/82 i koje imaju domet od 1-15 km i pet kumulativnih HEAT FS BP-1 maksimalne daljine gađanja 2.000 m. Takođe svako vozilo opremljeno je i dimnom, osvetljavajućom, hemijskom i granatom za razbijanje radio ometača.
Motorno transmisono odeljenje se nalazi u prednjem delu oklopnog tela i čini ga motor RMZ 238N koji omogućava maksimalnu brzinu na asfaltu od 60 km-h Taktički radijus kretanja je 500 km sa 550 litara goriva.
Prelazak iz marševskog u borbeni položaj traje 2 minuta. Vozilo može da savlađuje i vodene prepreke brzinom od 4,6 km-h.
Oklopno telo omoguća smeštaj posade i njihovu zaštitu. U pitanju je čvrsta konstrukcija od varenih čeličnih ploča na čijem gornjem otvorenom delu je postavljena kupola. Debljina oklopa je 20 mm i pruža zaštitu od pešadijskog naoružanja, parčadi granata i mina na daljinama većim od 300 m.
Temeljno naoružanje haubice je kao što smo i rekli je cev haubice 2A31. Zaparavo radi se o manjoj modifikaciji vučne D-30 kalibra 122 mm, čije su balističke osobine identične kao i kod vučne. Zavrarač je poluautomatski, klinasti. Elevacija cevi je od -30 do +70 stepeni. Brzina gađanja je 4 granate u minuti.
Ova samohodna haubica se i danas nalazi u naoružanju ruske i ukrajinske vojske, ali i milicija Dodnjecke i Luganske Narodne Republike i predstavljaju udarno oružje.
Vučna haubica M777 kalibra 155 mm
Ova vučna top-haubica nije isključivo američki proizvod kao što se misli već je nastala u saradnji sa britanskom kompanijom BAe Systems Land Systems. Međutim nije se proizvela u Velikoj Britaniji, nego u SAD gde je i testirana pre nego što je ušla u naoružanje. Preciznije u podružnici United Defence LD.
Završetak Hladnog rata i nametanja pred američku i britanskih misiju zahtevalo je uvođenje u operativnu upotrebu lakših tipova naoružanja, koji se mogu vazdušni putem transportovati na bilo koju udaljenu tačku sveta ili helikopterima od mesta baziranja do prve linije fronta. Prvo se mislio da će se to postići sa samohodnim artiljerijskim oruđima, međutim, njihova težina je bila glavna prepreka za brz transport. Zbog toga prebeglo se ponovo konstruisanju vučnog, a lakšeg artiljerijskog oruđa i u tome se uspelo konstrukcijom top-haubice XM777 kalibra 155 mm.
U konstruisanju ove top-haubice primenjeni su lakši materijali, pre svega legura titanijuma, koja ima sve osobine čelika, koji je ranije korišten u prizvodnji, ali manju masu. Titanijum je imao i prednost u tome što je veoma otporan na koroziju za razliku od čelika, ali i na visoke temperature, pa je prednost bila upotreba top-haubice na bilo kojem delu planete od ekvatorske do polarne klime. U konstrukciji ovog artiljerijskog oruđa primenjene su i nove legure aluminijuma koji je mešan sa vanadijumom, a razvoj se isplatio jer su neke komponente našle i komercijalnu, a ne samo vojnu upotrebu ovog oruđa.
Projektanti su takođe za razliku od prethodnih vučnih top haubica u slučaju M777 primenili i drugačiji koncept lafeta top-haubice, koji najveći deo energije trzaja usmerava vertikalno na tlo, a ne horizontalno. Ova top haubica dobila je i dvokomornu gasnu kočnicu. Sve to uticalo je da ova top haubica ima veoma malu masu od 3.745 kg.
Suština male mase upravo je bila mogućnost ukracavanja posade i dva borbena kompleta u transportni avion i brzo prebacivanje na bilo koju tačku sveta. Valja napomenuti da je ova top-haubica nastala kao deo projekta Force 21 koji je zasnovao američki general Erik Šinseki tvorac lakših ali veoma pokretnih snaga.Top haubica M777 ima cev dužine 39 kalibara sa čime je omogućen domet projektila do 30 kilometara i brzina zrna od 827 metara u sekundi posle ispaljivanja kod haubice u verziji A1, dok je u verziji A2 ta daljina sa upotrebom inteligentne municije M982 Ekskalibur povećana na 40 kilometara. Brzina gađanja koju su posade tokom obuke postigle i na poligonskim ispitivanjima iznosi pet granata u minuti u kraćem periodu ili u dužem dve granate u minuti.
Ovo oruđe ima sistem za upravljanje vatre kao i na samohodnoj haubici M-109 Paladin. SUV ima podsistem za navigaciju, korekturu vatre ali i određivanje spostvenog položaja u odnosu na cilj i usmeravanje svi prema njemu. Ovaj sistem je poznat i kao Towe Artillery Digitalization, koji ima opciju električnog pokretanja cevi i otvaranja i zatvaranja automatskog zatvarača.
Zahvaljujući automatizaciji vreme postavljanja iz marševskog u borbeni položaj traje kod obučene posade oko 1 minut, dok se promena vatrenog položaja može obaviti za manje od tri minuta.