Украјина после четири месеца до покретања чувене офанзиве све више тежиште сукоба преноси на Црно море, где изненадним нападима и препадима ствара велику главобољу Црноморској флоти
Прича о ескалацији рата на Црном мору почела је оног тренутка када је Русија обелоданила да излази из “Житног споразума”. Иако су сви очекивали да ће Русија нападати иностране бродове то се није десило, али је уследило нешто друго – напади по украјинским лукама.
Прво је нападнута Одеса, а онда су се напади проширили на Одески џеп на речно- поморске луке у Дунавском (Сулинском) каналу Измаил и Рени. Истина, уништена је прво била сва лучка инфраструктура за претвоар житарица и складишта, а онда се приступило темељном разарању комплетне лучке инфраструктуре.
Разарања већ трају више од месец дана, а у пламену и јуришима дронова камиказа нестају зграде, докови и радиноце. Русија је навела да је главни разлог серије напада, јер се ове луке користе као прикривене радионице за оправку и конструисање површинских беспосадних плловила.
Иако је Русија изводила скоро свакодневно нападе дроновима камиказама Геран-Шехид 136 ни Украјина није седела скрштених руку. Слала је таласе дронова према Криму, а извела је и пропагандно искрцавање на северозападну обалу Крима.
После више од годину дана активиран је поново напад на Змијско острво, одкале је украјинска војна обавештајна служба ГУР направила исходишну тачку за пребацивање диверзантских група мораричке пешадије њих око 1.000 који су завршили обуку у Великој Британији под контролом британских инструктора из једнице Командо 45 СБС, као и припадника норвешке морнаричке пешадије.
Акција која је означила да и Украјина жели да предузме иницијативу било је заузимање напуштене нафтне плафторме у Црном мору “Куле Бојка”. Наиме, група украјинских диверзаната на америчким јуришним чамцима Willard Sea Force који су наоружани тешким митраљезима Бровинг калиба 12,7 мм или аутоматским бацачима граната Мк-19 искрцали су се на напуштену нафтну платформу за бушење нафте и гаса у близини обале Крима у Црном мору.
Иначе ову платформу Русија је заузела 2015, апод пуну контролу када је почео рат у Украјини. Русија се иначе после потписвања Житног споразума, повукла са тих бушотина, а оно што је остало интересантно било је и заплењена војна опрема на њима невођена ракетна зрана за саћасте лансере и радио-електронску станицу Нева која је пратила поморски саобраћај у северозападном делу Црног мора.Заправо Русија иако није била присутна на тим плафромама, користила их је као ОСОЈ (обалско осматрање обалско јављање) за праћење кретања бродова. У преводу би могли рећи и истоурено осматрачко место.
Иначе Русија је већ са Украјином у два наврата имала окршај изнад Црног мора у близини Змијског острва које је сад истурена тачка за украјинске операције на Црном мору.
У првом сукобу руски Су-30СМ напао је неколико украјинских десантних чамаца који су кренули на задатак. Том приликом са једног од чамаца лансирана је и ПВО ракета, која је оштетила летелицу, која се затим повукла, као и Украјинци. Недвно је СУ-24М Црноморске флоте засуо десантне чамце касетном муницијом.
Су-24М је бацио четири касетне бомбе РБК-500ПТАБ-1М са противоклопним кумулативним елементима на групу чамаца југоисточно од Затоке. Као резултат тога, три украјинска чамца су одмах потонула на дно заједно са десантом, а остали су се окренули и отишли у правцу Вилкова.
Иначе почетком септембра месеца Украјина је лансирала две модификоване ПВО ракете С-200 на Кримиски мост. Тада је активиана била 31. дивизија ПВО која штити Крим.
Иначе Крим је и 30 августа био мета напада крстарећим ракетама лансираним са јуришника Су-24М због чега је ФРусија у неколико наврата изводила рактне ударе одмазде по аеродромима у централној Украјини.
Оно што ће бити свакако занимљиво у овој целој причи јесте то да ли је пре последњег напада било обавештајног извиђања стратешким беспилотних летелица и извиђачких авиона над Црним морем.