Андреј Млакар
Руска стратешка авијација и бомбардери дугоог долета извели су у петак рано ујутро масовни ракетни напад на Украјину. За разлику од напада у четвртак 21. марта, нови напад био је жешћи од свих претходних који трају од 9. октобра 2022. године када је покренута била операција одмазде за напад на Кримски мост.
У Украјини и даље влада шок и запрепаштење масовним ракетним нападом.
Стратешки ракетоносци ТУ-95МС укупно њих 17 полетело је из базе Енгељс-2 у Саратовској области и базе Олења на северу у Мурманској области. Зона окупљања је била на просотору северног дела Каспијског језера, а зона лансирања крстарећих ракета као и у четвртак 21. марта линија Волгодонск-Енгелс одакле су и кренуле на свој лет крстареће ракете типа Х-101 и Х-555. Заправо радило се о модификованим крстарећим ракетама које имају диспензер ИЦ мамаца које испаљују током лета ракете на местима где се уочава ПВО.
Оно што је занимљиво јесте да је руска стратешка авијација покренула нови начин употребе крстарећих ракета, где се користе заобилазни правци за напад у избегавању заседних места украјинске ПВО која је запоседала правце који су раније употребљавани за лет крстарећих ракета.
У нападу је учествовало 17 ракетоносаца ТУ-95МС, и 4 бомбардера дугог долета ТУ-22М3 који носе крстареће ракете Х-22 и Х-32. Бомбардери ТУ-22М3 полетели су иначе из базе Маздок на Кавказу, а ракете Х-22 ланисране су са Азовског мора.
И овај пут искориштен је заобилазни маневарм што значи да је путања лета крстарећих ракета од места лансирања до циља промењена. Наиме ,крстареће ракете Х-101 и Х-555 у свом лету заобишле су положаје јединица украјинске ПВО, а удар је долазио углавном са Запада и права које нико није очекивао, јер је ПВО већих градова поседала ватрене положаје на очекиваним правцима лета.
Велики број дронова камиказа Геран лансиран је из Ростовске области и они су преко Крима запобилазно и Одеског џепа летели до западне Украјине и града Ивано Франковска.А, онда уследио је ракетни удар. Чак 8 крстарећих ракета Х-101 модификованих са ИЦ мамцима погодило је Хидроелектрану Запорожје, не Нуклеарну као што су неки тврдили.
Дњепро ЕНГ као један од кључних објеката за производњу електричне енергије у целости је уништен. Уништене су све, или скоро све машинске просторије . С обзиром на велики степен оштећења у долгедно време Хидроелектрана Дњепар неће моћи бити обновљена.
Да би се покрио дефицит струје уследио је хитан узвоз електричне енергије, из Румуније, Словачке и Пољске .
Осим Хидроелектране Дњепро уништено је више електро енергетских објеката широм Украјине термоелектране, разводна посторјења магистралне електор мреже.
Осим Дњепропетровска страдало је и предузеће Елктројажмаш из Харкова које се бави производњом турбоегенратора, хидрогенератора и великих електричних машина једномсерне струје.
Са овим је фактички Русија применила у ублаженом смислу америчку докторину мрежног рата где се ударима са дистанце паралише противник у овом случају нападом на елктормрежу становништво паралише и тиме се креће у фазу разбијања воље за наставком рата.
Разарање електро мреже уз прекид комуникација и изолација восјке од породица или породица од војника као и изолација градских четврти од информација и дешаванја у вод у тоталну парализу.