ДА ЛИ СА ПРИДЊЕСТРОВЉЕМ ПОЧИЊЕ БУЂЕЊЕ И ПОНОВНО ОТВАРАЊЕ ЈУЖНОГ ФРОНТА ПРЕМА ОДЕСИ И ДУНАВУ?!

Андреј Млакар

Случај Придњестровље и најава парламента те непризнате области да ће 28. фебруара затражити до постану део Руске Федерације усталасао је тај напети регион који је и пре годину дана био на ивици рата када је Украјина на 2 км од највећег војног складишта у источној Европи Кобасна распордила војску у циљу да се домогне плена у виду пешадијске муниције и прекопотребних артиљеријских граната.

Духови рата су се поново порбудили, а о отварању јужног фронта већ шушкају како Руси, тако и Украјинци, али и украјински пропагандисти са Запада који свакодневно се јављају по свему што се тиче Украјине.

Лидер непризнатог Придњестровља Вадим Красноселски наводи да је овај захтев за придруживање Русији инициран притисцима Молдавије и кршењем свих социо-економских права свих грађана Придњестровља.

Оно што је интересантно јесте да Конгрес свих депутата, посланика Придњестровља одржава се по први пут после 18 година.

Ове варнице долазе у тренутку када је руска војска преузала иницијативу на целом фронту.

Не, ово није офанзива као што наговештавају хрватски и британски медији где ови први преписују ове друге, него је у питању инцијатива после заузимања Авдејвке и зравњивањем линије фронта на више праваца и елиминација џепова и удубљења од Харкова до Херсона. Нови удар кренуо је код Купјанска са поновинм планом избијањем руске војске на реку Орел.

С друге стране већ се шушка поново о отварању јужног фронта који је био веома активан на почетку рата фебруара 2022, затим у августу 2022, мају 2023, а онда уследила позициона борба са планирајућим авио бомбама, дроновима камиказа и ударом на лучку инфраструктуру.

То указује на дешавања на јужном правцу у чију зону спада и Предњестровље.

За сада нема наговештаја померања код Херосна иако грађани који каче снимке из самог Херсона да војска нема муниције више и да у граду одјекују детонације.

Оно чега се Украјинци и даље плаше јесте, да ће ако руска војска заиста крене са заузимањем Одеске области отворити пут до Молдавије и Придњестровља. С друге стране Украјинци се теше да ће Руси на овом стратешком правцу имати велике проблеме пре свега постојећи путеви су у јако лошем стану, земљиште је испресецано мочварама, рекама, речицама што отежава употребу оклопно-механизованих једница.

У случају да Руси заиста планирају да изведу ову операцију избити на југоисток и директно доћи до најисточнијих граница једне чланице ЕУ и алијансе и пар стотина километара од највеће НАТО поморске базе Констанца која је са избијањем рата у Украјини добила све више на значају.

Неки западни аналитичари сматрају да Русија нема снагу да изведе напад и спајање јер нема поморске капацитете јер је потпљено, оштећено или уништено чак 5 десантних бродова од укупно 12 колико их има Црноморкса флота на располагању.

У овом случају извођење поморског десанта на црноморску обалу Украјине је отежано због сидрених или на дну лежећих мина, а да ли ће Русија активиртаи јужни правац са копна остаје да се види на пролеће преузимањем иницијативе код Херсона преласком Дњепра и наступањм војске у два правца први Николајев и други Одеса који се затим рачва на два правца један према Дунаву и лукама Затока, Рени и Измаил и други према Молдавској граници и Придњестровљу.