ДА ЛИ РУСИЈА СУСПЕНДУЈЕ ЖИТНИ ДОГОВОР СА УКРАЈИНОМ? Отвара ли се тиме поново јужни фронт, поморска блокада и десант на Одески џеп?!

Недељни напад Украјинаца дроновима на Севастопљ и није био неко велико изненађење јер сви са великим нестрпљењем очекују да ли ће, или можда неће руски председник Владимир Путин у понедељак 17. јула суспендовати “Житни договор” који је био под патронатом УН јер је према руским тврдњама украјинска морнарица користила руту за извоз житарица бродовима из Одесе за напад на руске војне бродове и лучке инсталације у Севастопољу иначе команди Црноморске флоте.

Још је немачки Билд у петак писао да ће руски председник суспендовати житни договор и да онда највероватније следи блокада Одесе. Да ли ће то заиста бити тако једини одлуку доноси лично Путин.

Што се тиче недељног комбинованог напада, он сам по себи није био ништа спектакуларан и био је један у низу који се догодио у последњих неколико месеци. Ефекат који је имао на руску страну био је чиста 0. Руси су укупно оборили у два напада осам дронова и три површинска беспосадна пловила која су покушала да уђу у луку Севастопољ.

Русија и даље званично није потврдила да ли је дошао крај Житном споразуму, али Бела кућа већ је почела да прети да ће Русија зажалити, ако заиста суспендује овај договор. Како? То није саопштено.

Спекулише се да Украјинци већ знају да ће Житни споразум бити суспенодаван и да су због тоха заправо и покренули напад, јер су сада све ратне карте на столу, јер неки наводе да су Украјинци заправо знали да ће Житни споразум бити продужен напада оваквог интензитета на Црном мору заправо и не би било.

Управо зато опција поморске блокаде Одесе постаје се извеснија и пред Украјинце ће бити постављено много изазова са којима ће се суочити. Тако прича о могућем поморско-ваздушном десанту на одески џеп и залив Затока и поморско речну луку Рени поново се отвара као извесна опција.

Заправо прича о Берсабији и њеном заузимању поново се враћа на сто ратних планера и аналитичара, као и избијање на реку Дунав, што неки аналитичари и ботови по друштвеним мрежама исмајевају и изврћу руглу. Међутим такав план се природно сам по себи намеће као приоритетан.

Заправо на тај начин Русија осим заузимања овог простора створила би исходнишну тачку према Придњестровљу и спајањем са тим простором где се налази једно од највећих војних складишта у Европи и велика проруска мањина на десној обали реке Дњестар. У питању је неких 200.000 људи који живе укљештени између Молдавије, Румуније и Украјине.

Поморски и војни стручњаци у Русији сматрају да хе тренутно најидеалније време за извођење поморског десанта заправо до октобра, јер управо сада над Црним морем је највећи број сунчаних дана, а од октобра месеца почиње над морем сезона олуја и ветрова, па ће и пловидба бити отежана.

У прилог томе да руска војска није одустала од десанта говори и податак да ваздушно десантне јединице које нису укључене у борбу, као и мобилисани који нису упућени на фронт и даље изводе вежбање класичног падобранског и хеликоптерског десанта.

Иначе у недељу поподне Русија је интезивирала нападе на Одесу и околину. У Русији се већ отворено тумачи да је Житни споразум окончан и да је дошао крај, као и да се очекује у наредном периоду активирање руске војске, које је било до скора замрло на овом правцу, јер се поштовао Житни споразум. Русија сумња и да је Украјина преко ових бродова допремала наоружање и војну опрему у Одесу и користила поморске дронове као маску за напад на поморске инсталације у Црном мору. Да ли је житном споразуму дошао крај?

За сада се не спомиње директни напад на Одесу, која је иначе трећи град по величини у Украјини, али се отворено говори као што смо и горе написали о заузимању Одеског џепа и свких поморско-речних лука (читај Ренија) јер сама Одеса ће бити тешко заузета с обзиром да се ради о граду од милион становника, али се спомиње блокада са мора у првој фази и потепено стварање обруча око самог града у некој од фаза. За сада су ово могућа предвиђања, али не и конкретни планови који би могли да буду реализовани.

Руска војска иначе на свим правцима фронта појачава притисак, наводећи украјинске трупе, које морају да пребацују тенкове, борбена возила и пешадије на одређене тачке. притисак је некад појединачан, а некад дуж целе линије фронта што изнурује трупе непрестаним маневрисањем дуж целе линије фронта. Гледајући то се може протумачити и као одређена тактика, јер Украјинцима не дозвољава велики концентрацију на неком правцу, него се трупе проаспоређивају дуж целе линије фронта, где се на једној појачава, на другој слаби или истовремено на свим тачкама расте притисак.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *