ДА ЛИ ЋЕ РУСИ ПОСЛЕ РУШЕЊА ЗГРАДЕ У БЕЛГОРОДУ ПОЈАЧАТИ ОДМАЗДУ И ПРИТИСАК НА УКРАЈИНУ?

Белгород град који се налази на неких 65 км од украјинско-руске границе доживео је од почетка рата у Украјини 24. фебруара 2022. године најтежи ударац. У недељу у преподневним сатим нешто после 11 сати по московском времену експлоридао је део велике десетоспратне зграде који се урушио.

Уследио је шок и ужас, који су снимиле сигурносне камере.

Прво се тврдило да је зграду погодила ракета калибра 122 мм које често падају по Белгороду последњих неколико месеци. Међутим, сви знају да такве ракете тешко да могу да сруше део бетонске зграде од неких 10 спратова.

https://tvfront.rs/belgorod-i-harkov-zasto-su-ova-dva-grada-vazna-u-ratnim-planovima-rusa-i-ukrajinaca

На снимсима сигурносне камере види се тренутак експлозије при дну зграде када је фактички цела једна етажа претоврила се за пар секудни у рушевину и гомилу шута.

Нешто слично догодило се 2022 године када је пад тактичке балситичке ракете Точка -У домета 120 км такође изазвало масовно разарање десетина кућа. Међутим зграде су до тад ретко диране. Ако је и било погодака фрагмната пресретнутих граната углавном се све завршавало са лакшим оштећењима фасада и прозора.

Ова експолозија је била сасвим другачија. Да ствар буде још гора уследило је рушење остатка бетонске конструкције који је довео да чак неки спасиоци буду затрпани.

Тачно колико је људи затрпано под шутом још нема. Неко спекулише цифрама 10, 15, неко 20. Прецизних инфорамција нема.

Исто тако спекулисало се и о типу ракете. Министарство одбране Русије тврди да је у питању тактичка балистичка ракета Точка -У којих Украјина има још на стотине у својим војним складиштима.

Градској администрацији како цивилној, тако и војној ове ракете су добро познате још од 2022. године, али последњих годину дана нису биле уопште кориштене.

С друге стране Украјинци тврде да се ради о подвали Москве и да је део зграде миниран. Заправо позивају се на серију трористичких напада који су потресли Москву када је дигнуто у ваздух било неколико стамбених зграда.

Руске власти су то прогласили за терористички акт чеченски терориста што је довело до ексалације рата и Другог чеченског рата који је буквално елиминисао комплетно чеченско руководство непризнате Републике Ичкерије. Међутим, неко си тврдили да је заправо напад организовао ФСБ. Посебно убијени агент Александар Литвињено и Јуриј Фљештински који су написали о томе књигу кад је започео обрачун са олигарком Борисм Березовским који је преминуо у егзилу у Лондону.

Ову теорију западни медији и украјински почели су масовно да користе и наводе да је Москва то сама изазвала.

Међутим, судећи према тренутној систуацији овај напад би могао да изазове масовну одмазду с обзиром да је на Белгородом уочен велики број украјински дронова.

Заправо како се повећава притисак на Харков и руска војска приближава том великом граду, а заузета територија са ширене 30 км се повећа као и дубина са 7 на 10 км.

Шта ће бити следеће?

Овим питањем се сви баве док армија Оперативне групе “Север” све више врши притсак на Харковску, а од суботе увече и на Сумску област уз саму границу са Русијом.

О руским плановима се не зна ништа осим што се нагађа да се креће у стварање тампон зоне уз саму руско-украјинску границу. Такође спомиње се и продое и заузимање самог Харкова, што би ако се догоди значајно утицало на морал украјинске војске.

Зашто баш Белгород? Неко би поставио питање. Иначе ради се о првом већем граду који се налази близу руско-украјинске границе и који је од другог највећег украјинског града Харкова ваздушном линијом удаљен 65 км, што се показало одличном метом за напад, који постају све жешћи.

Иначе у питању је један миран и тих град пре почетка рата.

Напади на Белгород кренули су још од самог почетка руске инвазије на Украјину.

Околни аеродроми близу руске границе су били прошле године нападнути тактичким балиситчким ракетама Точка-У које су прва четири месеца рата биле масовно кориштене, док ресурси нису уништени или исцрпљени.

Затим више пута нападан је хеликоптерима МИ-24П са којима су уништили складиште нафте.

Од почетка руске инвазије на Украјину Белгород је 3. јула 2022. доживео био најтежи напад. У том нападу погинуло је пет особа, четворо је рањено, оштећено је 11 стамбених зграда и 39 приватних кућа од којих су неке биле сравњене са земљом. Украјина је навела да је то било освета за напад на Кијев, Харков, Кременчук и Одесу.

Белгородка област нападана је све учесталије пре свега хаубицама М-777 са специјалним пројектилима Екскалибур, али прави покршај уследио је за викенд 15- и 16. октобар када су на велики аеродором у близни тог града ланисиране противрадарске ракете типа ХАРМ са украјинских авиона МиГ-29 и Су-27.

Иначе због учесталих напада на град и само област руска војска је појачала ПВО.

Дана 11. октобра 2022. у нападу пројектилом Ексаклибур гађана је трафостаница када је више од 2.000 људи остало је без струје, рекао је тад гувернер те области.

У посту на Телеграму, гувернер Вјачеслав Гладков рекао је да хитне службе раде на обнављању напајања након што је Украјина гранатирала трафостаницу у граду Шебекино, на граници са украјинском области Харков.

Разговарајући о нападу на Белгород војни коментатор Бошко Јовановић је подсетио више пута зашто су градови Харков, Дњепропетровск, Николајев и Запорожје у фокусу руске војне офанзиве на Донбас.

Наиме, Јовановић је указао зашто је Русима важно да заузму Харков, иначе други по важности град у Украјини после Кијева, јер ће само тако моћи да осигурају безбедност Белгорода да више по њему не падају балистичке ракете.

-Руси морају да реше Харков због близине Белгорода, додаје он

Један коментар на “ДА ЛИ ЋЕ РУСИ ПОСЛЕ РУШЕЊА ЗГРАДЕ У БЕЛГОРОДУ ПОЈАЧАТИ ОДМАЗДУ И ПРИТИСАК НА УКРАЈИНУ?

  1. Da bi agresivne obuzdao, uvek je važilo pravilo 100 za 1! Vrlo jednostavno. Sada Rusi po Ukrajinskim gradovima treba da u potpunisti sravne sa zemljom 100 desetospratnica, i prosto objave: “Draga braćo i gispodo, to vam je za onu zgradu! Već danas, sutra ili kad vam padne na pamet možete slobodnoda nam srušite 10, 20, ili kiliko već želite zgrada, samo unapred pomnožite sa 100”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *