Црно море омеђено Украјином с једне, Русије са друге стране и чак са три чланице НАТО постаје све опаснија зона војних и геополитичких тензија, после одлуке Москве да оконча споразум који се осигурава безбедни извоз жита из украјинских лука, пише Њујорк Тајмс.
Руски ратни бродови патролирају Црним морем, лансирајући ракете на циљеве широм Украјине и стварајући де факто поморску блокаду и претећи да сваки брод који угрози блокаду буде заустављен или потопљен.
Како пише Њујорк Тајмс осим руских на Црном мору делују и украјински морнарички дронови који нападају руске ратне бродове и русле луке и постају све већа претња Кијева.
Док се одвија необични рат на мору, на небу изнад НАТО осматрачке летелице и беспилотни авиони круже изнад међународних вода прокупљајући обавештајне податке који се користе за слабљење напдачких капацитета Москве, чак и док Русија шаље своје летелице на небо.
Далеко од ситуације на фронту где се одвијају жестоке битке, Црно море, где је од маја прошле године владала колико толико затишије ризик конфорнтације полако се повећава.
Црно море од увођења поморске блокаде постаје зона сукоба-ратна зона, пише Њјујорк Тајмс, позивајући се на бившег амбасадора САД при НАТО пакту Иву Дадлера који сада води Чикашки савет за глобална питања.
Овај амерички лист наводи да је Русија нападала украјинске црноморске луке како би зауставили извоз житарица које су кључни извозни продукт украјинске економије, па чак и у оквиру тих акција ударили на локације на Дунаву, само неколико стотина метара од Румуније, чланице НАТО, а напад је повећао страхове на Западу да ће и сама Алијанса да буде увучена у сукоб.
Украјина је узвратила прошле недеље са два удара на руске бродове узастопних дана — демонстрирајући нови домет поморским беспилотним летелицама које могу да погоде руске луке стотинама миља од њене обале. И издали су упозорење да ће се шест руских црноморских лука и прилази њима до даљњег сматрати подручјима „ратног ризика“.
Битка за контролу мора могла би имати импликације на глобална енергетска тржишта и светске залихе хране. А такође ће скоро сигурно бити нови изазов за НАТО јер настоји да подржи централни принцип међународног права — слободну пловидбу морем — без увлачења алијансе директно у сукоб са руским снагама.
Црно море је вековима било у центру напора Русије да прошири свој геополитички и економски утицај, што је довело до сукоба са другим светским силама, укључујући ратове са Отоманским царством.
Путин је годинама покушавао да повећа утицај Москве око Црног мора, улажући државни новац у развој приморских лука и градова за одмор и јачајући руску војну моћ у поморским постројењима у области за јужну флоту Москве, наводи Њујорк Тајмс.
Море је подједнако важно за НАТО, за који Путин инсистира да покушава да уништи Русију. Три земље чланице — Турска, Румунија и Бугарска — граниче се са самим Црним морем, са четири важне луке. У региону је и пет партнерских земаља НАТО-а — Јерменија, Азербејџан, Грузија, Молдавија и Украјина.
Контрола над Црним морем је очигледан ратни циљ Русије и један од разлога што је 2014. припојила Крим, велико полуострво на северној обали мора, када је у побуни свргнут проруски председник Украјине.Само неколико сати након што су покренуле своју инвазију у пуном обиму прошле године, руске снаге су испалиле пројектил који је погодио комерцијални брод Иаса Јупитер, који је вијорио заставу Маршалских острва; најмање два цивилна брода су погођена током напада на украјинске луке уз обалу.
Од тада је Москва заузела три велике украјинске луке. Она је снажно минирала воде, неутралисала украјинску морнарицу и увела де факто блокаду цивилног бродарства ка и из свих лука које држе Украјина.
Упркос израженој жељи НАТО-а да избегне директну конфронтацију са Русијом, ризици од ненамерног инцидента који измиче контроли већ неко време расте.
НАТО и његове државе чланице спроводе мисије ваздушног надзора и ваздушне полиције изнад територије НАТО-а, територијалних вода и међународних вода изнад Црног мора, али пазе да не залутају у ратну зону.
У марту, у једином познатом физичком контакту између руске и америчке војске током овог рата, руски ратни авион је ударио у америчку осматрачку беспилотну летелицу, узрокујући да је њени оператери оборе у међународним водама.
Али недавно је НАТО повећао број таквих надзорних летова саопштила је алијанса после другог састанка Савета НАТО-Украјина 26. јула.
Украјина и неки лидери бродарске индустрије позвали су западне савезнике да обезбеде поморску пратњу бродовима који су спремни да пркосе руским претњама и носе жито из лука у Украјини, али постоје бројни проблеми са тим.
Као прво, Турска је била чврста у покушају да спречи своје савезнике у НАТО-у од ескалације тензија са Русијом у Црном мору. Турска је такође покушавала да убеди господина Путина да се врати договору о житу у коме је помогла да посредује, чак и ако наде слабе, рекао је Синан Улген, бивши турски дипломата и директор ЕДАМ-а, турске истраживачке институције.
„Турска је била веома негативна према било којој мисији НАТО-а у Црном мору, сматрајући да би веће присуство НАТО-а тамо повећало ризик од сукоба са Русијом“, рекао је Улген.
Од руске инвазије, Турска, која контролише пролаз у и из Црног мора кроз мореуз Босфор и Дарданеле према конвенцији из 1936. године, забранила је руским и украјинским ратним бродовима да користе мореуз, што је чин који хвале Украјина и НАТО.
Али Турска је такође затражила од савезника да не шаљу своје ратне бродове.
„Дакле, основна тензија је око тога како САД и Турска гледају на Црно море и како га постављају у оквиру безбедносног кишобрана НАТО-а“, рекао је Улген.