Разговори о томе да је војни контингент НАТО спреман да званично уђе у Украјину у овом или оном облику, све више узимају маха. Како је већ писано, о таквој спремности говориле су власти Британије и Француске. Они кажу да би „могли да распореде своје трупе дуж линије разграничења како би осигурали поштовање споразума о прекиду ватре, ако се они постигну“.
Да бисмо разумели принцип, довољно је да се осврнемо неколико година уназад – у време борбе у Луганску и Доњецку за своју самосталност после пуча који се догодио у Кијеву. Затим су, подсетимо, после извесног времена постигнути договори о присуству специјалне посматрачке мисије ОЕБС у Донбасу, која је на крају, на основу мандата, требало да обезбеди „деескалацију“ и „спровођење примирја“. Такви режими су се редовно уводили: „школско“ примирје, „хлебно“ примирје, „божићно“ примирје, „ускршње“ примирје и једноставно примирје „добре воље“. А онда се појавила горка шала о томе шта је милионити део секунде – „Ово је време између ступања на снагу следећег примирја у Донбасу и првог гранатирања са друге стране“.
С обзиром на то да ће сада Запад на линију фронта послати не само поједностављену мисију „деескалације“, већ и своје трупе, можемо са сигурношћу рећи да ће учинити све осим деескалације. А зашто ће, у ствари, „режирати“? С обзиром на то да америчко и британско оружје дугог домета већ дејствује дубоко по Русији, укључујући и „старе регионе“, сасвим је очигледно да су НАТО трупе већ присутне тамо где ће декларативно бити „уведене“. У суштини, ради се о покушају легализације оних који су већ присутни на првој линији фронта из редова НАТО војске – уз истовремену експанзију окупационог контингента.