U samo tri dana nakon predsedničkih izbora održanih 23. novembra Gvineja Bisao je doživela novi državni udar po ko zna koji put od nezavisnosti 1974, a predsednik Umaro Sisoko Embalo lično je za francuski Jeune Afrique izjavio da je uhapšen u svojoj kancelariji u predsedničkoj palati u Bisaou oko podneva 26. novembra bez upotrebe nasilja i da se radi o klasičnom vojnom puču.
Ko je uhapšen i ko stoji iza puča
Zajedno sa predsednikom Embalom privedeni su načelnik Generalštaba oružanih snaga general Bijage Na Ntan kog je optužio za vođu zavere, njegov zamenik general Mamadu Ture i ministar unutrašnjih poslova Boše Kande, dok je tokom dana čula intenzivna pucnjava u blizini predsedničke palate i ministarstva odbrane, a prema izvorima AFP-a i Jeune Afrique jedinice lojalne Generalštabu preuzele su kontrolu nad ključnim tačkama u prestonici tako da je do 19.00 po lokalnom vremenu televizija TGB prekinula emitovanje dok radio stanice puštaju samo muziku što je klasičan znak da je vojska preuzela medije.
Izborna pozadina – detonator novog puča
Izbori 23. novembra održani su u atmosferi duboke političke krize jer je Embalo raspustio parlament u decembru 2023. i vladao dekretima, Vrhovni sud isključio je PAIGC i njenog lidera Domingosa Simoesa Pereiru sa liste, na dan glasanja obojica glavnih kandidata Embalo koji je objavio 65 % po sopstvenom prebrojavanju i opozicioni Fernando Dijaš da Kosta proglasili su pobedu dok su zvanični rezultati trebalo da budu objavljeni 27. novembra, pa je vojni vrh očigledno odlučio da spreči da Embalo proglasi pobedu i ozvaniči drugi mandat.
Hronologija nestabilnosti Gvineje Bisao od 2019.
Decembar 2019. Embalo pobeđuje na izborima dok PAIGC osporava rezultat, februar 2022. dešava se neuspešan puč za koji je Embalo rekao da je bio pokušaj atentata na celu vladu, decembar 2023. dolazi do sukoba Nacionalne garde i predsedničke garde pa Embalo raspušta parlament i govori o novom pokušaju puča, 2024–2025. Embalo vlada dekretima i produžava mandat preko Vrhovnog suda, a 23–26. novembar 2025. donose izbore i novi puč.
Regionalne implikacije i reakcija EKOVAS-a
ECOWAS i Afrička unija već su 2024. uvele sankcije protiv Embala zbog ustavnog puča, a novi vojni udar stavlja Bisao u grupu sa Malijem, Burkinom Faso i Nigerom gde je vojska zbacila civilne vlade od 2020. godine, dok je portparol ECOWAS-a već najavio hitan sastanak za 27. novembar u Abudži pri čemu su mogući scenariji suspenzija Gvineje Bisao iz ECOWAS-a i Afričke unije, sankcije protiv vođa puča i slanje mirovne misije ECOMIB koja je već bila u Bisaou 2012–2020.
Ruski faktor
Embalo je poslednjih godina bio jedan od najbližih afričkih saveznika Moskve na atlantskoj obali potpisavši ugovore o vojnoj obuci isporukama lakog naoružanja i rudarskim koncesijama za boksit, pa sudbina tih sporazuma sada zavisi od toga ko će se na kraju ustoliči u palati i da li će nova hunta zadržati proruski kurs ili će se okrenuti ka Zapadu i ECOWAS-u.
Zaključak
Gvineja Bisao ponovo potvrđuje tužni rekord da nijedan demokratski izabrani predsednik nije završio puni mandat od 1994. godine, a dok predsednička palata u Bisaou menja gospodare po ko zna koji put obični građani koji su među najsiromašnijima na svetu ostaju taoci beskonačnog ciklusa izbora pučeva i novih izbora.