Ко је ухапшен и ко стоји иза пуча
Заједно са председником Ембалом приведени су начелник Генералштаба оружаних снага генерал Бијаге На Нтан ког је оптужио за вођу завере, његов заменик генерал Мамаду Туре и министар унутрашњих послова Боше Канде, док је током дана чула интензивна пуцњава у близини председничке палате и министарства одбране, а према изворима АФП-а и Jeune Afrique јединице лојалне Генералштабу преузеле су контролу над кључним тачкама у престоници тако да је до 19.00 по локалном времену телевизија ТГБ прекинула емитовање док радио станице пуштају само музику што је класичан знак да је војска преузела медије.
Изборна позадина – детонатор новог пуча
Избори 23. новембра одржани су у атмосфери дубоке политичке кризе јер је Ембало распустио парламент у децембру 2023. и владао декретима, Врховни суд искључио је ПАИГЦ и њеног лидера Домингоса Симоеса Переиру са листе, на дан гласања обојица главних кандидата Ембало који је објавио 65 % по сопственом пребројавању и опозициони Фернандо Дијаш да Коста прогласили су победу док су званични резултати требало да буду објављени 27. новембра, па је војни врх очигледно одлучио да спречи да Ембало прогласи победу и озваничи други мандат.
Хронологија нестабилности Гвинеје Бисао од 2019.
Децембар 2019. Ембало побеђује на изборима док ПАИГЦ оспорава резултат, фебруар 2022. дешава се неуспешан пуч за који је Ембало рекао да је био покушај атентата на целу владу, децембар 2023. долази до сукоба Националне гарде и председничке гарде па Ембало распушта парламент и говори о новом покушају пуча, 2024–2025. Ембало влада декретима и продужава мандат преко Врховног суда, а 23–26. новембар 2025. доносе изборе и нови пуч.
Регионалне импликације и реакција ЕКОВАС-а
ECOWAS и Афричка унија већ су 2024. увеле санкције против Ембала због уставног пуча, а нови војни удар ставља Бисао у групу са Малијем, Буркином Фасо и Нигером где је војска збацила цивилне владе од 2020. године, док је портпарол ECOWAS-а већ најавио хитан састанак за 27. новембар у Абуџи при чему су могући сценарији суспензија Гвинеје Бисао из ECOWAS-а и Афричке уније, санкције против вођа пуча и слање мировне мисије ECOMIB која је већ била у Бисаоу 2012–2020.
Руски фактор
Ембало је последњих година био један од најближих афричких савезника Москве на атлантској обали потписавши уговоре о војној обуци испорукама лаког наоружања и рударским концесијама за боксит, па судбина тих споразума сада зависи од тога ко ће се на крају устоличи у палати и да ли ће нова хунта задржати проруски курс или ће се окренути ка Западу и ECOWAS-у.
Закључак
Гвинеја Бисао поново потврђује тужни рекорд да ниједан демократски изабрани председник није завршио пуни мандат од 1994. године, а док председничка палата у Бисаоу мења господаре по ко зна који пут обични грађани који су међу најсиромашнијима на свету остају таоци бесконачног циклуса избора пучева и нових избора.