Напад се десио на врхунцу Олимпијских игара у Пекингу. Овај сукоб је био прави почетак новог Хладног рата на релацији Вашингтон Москва
На данашњи дан 07.08.2008. пре тачно 16 година у поподневним часовима по наређењу тадашњег председника Михаила Сакашвилија грузијска армија започела је операцију “ Чисто поље“ којом је кренуло заузимање територије Јужне Осетије непризнате републике коју су штитили руски миротворци.
Снажан артиљеријски напад на град Цхинвали уследио је око 23 часа 7.08.. У нападу су кориштени артиљеријска оруђа калибра 122 мм, 152 мм и 203 мм као и ВБР 122 и 160 мм.. У рано јутро 8.08.2008 у напад на Јужну Осетију кренуло је 12.000 војника 75 тенкова Т-72, неколико десетина лаких оклопних возила Кобра.
Три су верзије зашто је дошло до напада. Напад се десио на врхунцу Олимпијских игара у Пекингу. Овај сукоб је био прави почетак новог Хладног рата на релацији Вашингтон Москва. Ово је прича о томе.
Ситуација на терену од 1. до 7. августа 2008. године
Од тренутка смиривања првог конфликта између Грузина и Осетина, и његовог „замрзавања“, на простору Јужне Осетије стално је био стациониран мировни батаљон руске војске јачине 583 војника. Они су били распоређени на контролним пунктовима, заједно са грузијским мировним снагама.
Ујутро у 08.05 часова 1. августа 2008. године, грузијско полицијско возило налетело је на мину у близини разграничења између Јужне Осетије и Грузије. Том приликом повређено је пет грузијских полицајаца. Грузија је за то оптужила осетијске сепаратисте. У вечерњим часовима град Цхинвали био је подвргнут тешком гранатирању са грузијске стране. У зони контакта неколико сати су вођене тешке борбе уз употребу лаког пешадијског наоружања, ручних противоклопних бацача и минобацача. Током тих борби пале су прве људсеке жртве и нанесена је већа материјална штета. Са подручја Јужне Осетије у Северну Осетију, у прва два дана евакуисано је око 2500 цивила.
Следећег дана завршене су руске војне вежбе на Кавказу. У исто време грузијски државни министар за реинтеграцију Темур Јакобашвили, је на састанку са представницима посматрачке мисије ОЕБС-а, изнео тврдњу да ће Грузија предузети све мере за политичко решење сукоба.
Грузијска страна је 3. августа наставила да гомила трупе на граници раздвајања са Јужном Осетијом. Из војне базе Гори према Цхинвалију примећена је војна колона која се састојала од једног дивизиона хаубица Д-30, две минобацачке батерије и делова 4. пешадијске бригаде.
Russian officer and captured Yavuz 16 (Turkish copy of Beretta 92), Western Georgia, August 2008, Russo-Georgian war. pic.twitter.com/Bzsf2QMhR3
— B-AREV (@trip_to_valkiri) May 27, 2024
На померање грузијских трупа упозорила је и руска страна, која је упутила оштар протест. Руски мировњаци у Јужној Осетији стављени су у стање високе борбене готовости, појачавајући надзор на контролним пунктовима и осматрачницама.
У ноћи 5. августа грузијска страна је гранатирала положаје јужноосетских снага. Јужноосетске снаге одговориле су гранатирајући једну од грузијских полицијских станица, недалеко од линије разграничења. Руски дипломата Јуриј Попов упозорио је да ће Русија интервенисати, ако дође до ескалације сукоба.
У ноћим часовима 6. августа, преко зоне сукоба у правцу од југа од града Гори према северу ка насељу Џава, уочено је осам прелета грузијске авијације. Грузија је наставила да групише трупе према линији разграничења. Као резултат тога, Грузија је успела да на том простори сконцентрише снаге јачине око 12000 војника (други извори наводе податак од чак 16000 војника). На правцу према Цхинвалију распоређену су биле три пешадијске бригаде (прва, друга и четврта бригада), артиљеријска бригада, мешовити тенковски батаљон и специјалне јединице грузијске војске и МУП-а.
Напори руског специјалног изасланика Јурија Попова, да организује састанак између грузијског државног министра за реинтеграцију Темур Јакобашвилија и потпреседника Владе Јужне Осетије Бориса Чочиева нису уродили плодом. Наиме, договорени састанак у Цхинвалију није био могуће одржати у условима обновљеног гранатирања града.
У међувремену, Грузија је 7. августа распоредила 27 ВБР у околини града Гори. У правцу Јужне Осетије у покрету је била већа војна колона. Од града Кутаиси до града Гори прошло је 20 камиона са војницима, 20 Тојота џипова наоружаних са митраљезима, три ВБР и три друга артиљеријска оруђа. У подневним часовима из правца грузијских села Никози и Ергнети, дејствовано је тешком артиљеријом по околони Цхинвалија.
У 15.45 часова грузијски војни посматрачи, напуштају контролне пунктове и осматрачнице које су до тада држали заједно са руским мировњацима.
У вечерњим часовима Темур Јакобашвили, објављује да грузијска страна једнострано прекида ватру у зони сукоба. У 19.40 часова народу Грузије обратио је председник Михаил Сакашвили. Он је рекао, да је у вечерњим часовима издао наређење свим грузијским снагама да прекину са отварањем ватре према Цхинвалију и линији разграничења.
Ескалација сукоба
У 22.35 часова 7. августа, тачно три сата након обраћања Михаила Сакашвилија, Грузија покреће војну акцију против Јужне Осетије.
У 23.15 часова отпочиње снажан артиљеријски напад, појачан дејством из вишецевних ракетних бацача (ВБР). Жестоко неселективно гранатирање града Цхинвали трајало је све до 05.00 часова ујутро.
У 01.20 часова подржана снажном артиљеријском ватром у напад су кренуле пешадијске и оклопне јединице грузијске војске. Те снаге су заузеле источне делове Цхинвалија, где је пружен снажана отпор браниоца. У првим часовима рата управо су 583 руска миротворца заједно са јужноосетијским добровољцима стали на пут ударним јединицама грузијске армије, наоружаним по стандардима НАТО и обученим од стране америчких инструктора. По многобројним оценама експерата, план грузијске операције осмислили су исти они војни инструктори који су стајали иза операција „Бљесак“ и „Олуја“ из 1995. године, када је Хрватска извршила напад на самопроглашену Републику Српску Крајину. У тим борбама погинуло је десет руских миротвораца.
У ноћи 8. августа, командант заједничког штаба Војске Грузије Мамук Курашвили, изјавио је за локалну ТВ станицу Рустави-2, да је Грузија одлучила да успостави уставни поредак у зони сукоба.
Рано јутро 8. августа, грузијска авијација напала је положаје браниоца Јужне Осетије. Пет авиона СУ-25 РВ Грузије бомбардовали су циљеве недалеко од села Тквернети, као и конвој хуманитарне помоћи који је упућен из Северне Осетије. У исто време Темур Јакобашвили изјавио је да је Цхинвали потпуно окружен грузијским снагама, али да не желе уништење већ предају јужноосетијских снага и сепаратистичке владе. Као резултат страховитог артиљеријског гранатирања Цхинвалија, већина стамбених објеката у граду је оштећено или уништено. Запаљена је зграда парламента, уништен комплекс владиних зграда у пламену су биле стамбене зграде и други објекти у центру града.
Према Цхинвалију кретале су се непрегледне колоне грузијских тенкова и пешадије. До средине дана упркос снажном отпору, грузијске снаге су овладале већим делом Цхинвалија, а преузели су контролу над осам села у Јужној Осетији.
Током следећих дана Сакашвили ће тврдити да је напад почео због уласка руских трупа у Осетију, али 8. августа у 16.15 часова на састанку у УН грузијски дипломатски представници су тврдили да је руска војска ушла тек у 05.30 часова или прецизније говорећи неколико сати након почетка рата.
Руски одговор – дејства првог дана рата
Неколико часова после почетка ратних дејстава руска армија је по наређењу председника Димитрија Медведева ушла на територију Јужне Осетије.
Одговор Москве био је јако брз – ујутро у 05.30 часова 8. августа елементи 58. Армије и придодатих јединица ушли су у Јужну Осетију кроз стратешки важан тунел Роки, који је дуг око четири километра, а протеже се испод руско-грузијске планинске границе и представља једину квалитетну путну везу између јужне руске провинцију Северне Осетије и тадашње северне грузијске провинције Јужне Осетије. Прве руске трупе виђене су у Јужној Осетији око 08.00 часова. Брза реакција руских снага била је потврда да је руска војска била на високом степену борбене готовости и да су одабране јединице само чекале знак за акцију. Продор руских трупа у Јужну Осетију била је најава за опасну ескалацију конфликта.
Грузијски напад за успостављање напада у Цхинвалију, почео је ујутро 8. августа када је 600 војника подржано тенковима Т-72Сим1, након неколико жестоких сукоба и прегруписавања, успело да потисне осетијске браниоце, најпре према центру, а касније и на периферију града. У борбама су активно учествовали грузијски авиони СУ-25 и хеликоптери Ми-24. Руска авијација је почела активно да делује на простору Јужне Осетије око 09.45 часова, када је са најмање три бомбе безуспешно нападнут грузијски радар 36Д6-М лоциран код села Шавшвеби, близу Горија. Само 45 минута после, руски авион СУ-24М дејствовао је код села Вариани, 75 километара од Тбилисија. У 10.57 часова уследио је напад два руска авиона по деловима грузијске артљеријске бригаде распоређене код Горија. Други талас руских ваздушних удара уследио је у 15.05 часова када је један авион са две бомбе напао војни аеродром Вазијани, лоциран близу међународног аеродрома Тбилиси. Дејства по грузијским војним аеродромима наставила су се у 16.30 часова када су бомбардовани аеродром Марнеули и касарна у граду Болниси. Уследила су још два напада на Марнеули, један у 17.00 часова и један 35 минута касније. Као резултат та три напада на аеродром Марнеули, Руси су успели на земљи да униште три авиона АН-2, и нанесу огромну материјалну штету инфраструктури те ваздухопловне базе.
У међувремену око 16.00 часова руски тенкови су ушли у Цхинвали после чега је дошло до директног и жестоког сукоба са грузијским снагама. Руске снаге током борби непосредно су подржавали јуришни авиона СУ-25. Последњи напад руског ваздухопловства током првог дана рата догодио се у 18.45 часова, када је пет авиона жестоко напало грузијску артиљеријску бригаду у Горију.
Делови руске црноморске флоте су, у међувремену, нмапустили луку Севастопољ и до краја првог дана рата успоставили су неформалну блокаду грузијског брега.
Ескалација рата
Споро напредовање руских трупа кроз тунел Роки и лоша путна инфраструктура до града Цхинвалија није дозволила Русима да брзо распореде своје снаге у зони борбених операција. Из тог разлога 9. августа руске копнене снаге још увек нису почеле крупније офанзивне операције и уместо тога посветиле су се очувању својих позиција и брзом формирању војне силе која ће нанети коначан пораз грузијској армији. У зону конфликта уведени су додатни делови 58. Армије и ваздушно-десантних јединица. Руске снаге у борбу су ушли на Зарском правцу, деблокирајући пут који води ка Цхинвалију са севера. У исто време, руско војно ваздухопловство је активно продужило да дејствујуе и проширило је своје операције на целу територију Грузије. Најпре је у 00.12 часова жестоко бомбардована лука Поти при чему је потопљен један брод за хидрографска истраживања. Пет минута касније, Руси су жестоко бомбардовали ваздухопловну базу и железничку станицу у граду Сенаки. У 00.20 часова руски авиони су по други пут од почетка сукоба напали ваздухоплову базу Сенаки, а у 01.00 час после поноћи уследио је и други напад на луку Поти.
Први талас руских ваздушних удара дана 9. августа завршио се рано ујутро, у 01.20 часова када су руски авиони напали циљеве у Гатчијани и Гардабани, насељеним местима лоцираним 20 километара јужно од Тбилисија, у непосредној близини нафтовода Баку-Тбилиси-Цејхан и границе са Азербејџаном. Напади руске авијације поново су настављени пре подне, у 10.00 часова, када је по први пута бомбардована ваздухопловна база Копитнари. У 10.22 руска авијација деловала је по грузијским снагама у Горију, а већ у 12.40 часова уследио је и други напад на базу Копитнари.
On this day, August 8, 2008, the Russian-Georgian conflict began
— S p r i n t e r (@SprinterFamily) August 7, 2023
The cause of the conflict was strained relations between the two regions – South Ossetia and Abkhazia on the one hand, and Georgia on the other.
The war lasted for several days and ended in victory for Russia.… pic.twitter.com/MeAKYhMqwE
Око сат и по касније руско ваздухопловство проширило је своје операције и на Абхазију – нападнути су грузијски положаји у региону Горна Абхазија, како се назива један део на северу Абхазије, а који је почетком августа био под контролом грузијских снага. Током ових бомбардовања гађан је и аеродром код села Омаришара. У 16.35 часова уследио је напад на грузијске позиције у околини града Они. Дејство руског ваздухопловства завршило се у 22.30 часова након бомбардовања циљева у Чхалти, административном центру региона Горна Абхазија.
Истовремено од 16.00 часова бродови руске црноморске флоте успоставили су сталну поморску блокаду недалеко од обале Абхазије, шаљући тиме одговарајућу поруку Грузији.Руске бродове који су патролирали обалама непризнате Републике Абхазије, у 18.41 часова 10. августа напала су четири грузијска ратна брода. Са ова четири грузијска ратна брода сукобила се руска ракетна корвета Мираж класе Наночка ИИИ (пројекат 1234.1). При чему је корвета потопила грузијску ракетну топовњачу Тбилиси, а теже оштетила три брода од којих и ракетну топовњачу Диоскуриа.
Руска офанзива
У јутарњим сатима 10. августа грузијске снаге су коначно успеле да скоро у целости овладају Цхинвалијем и да протерају руске и осетијске снаге на позиције северно од града. Само неколико часова касније око 10 хиљада руских војника подржаних са 120 тенкова Т-62М, Т-72Б, авионима СУ-24 и СУ-25, хеликоптерима Ми-24, започело је офанзиву за протеривање грузијских снага из Јужне Осетије.
Грузијске позиције и могућности контраудара накнадно су угразили убрзана мобилизација абхазијске армије као и веома брзо размештање 9000 руских војника у Абхазији, где се мали број грузијских снага нашао у чврстом обручу у долини Кодори где су те исте трупе позване да се предају или да се суоче са уништењем.
У међувремену, дејство руске авијације продужило се несмањеном жестином. У 05.45 часова руски СУ-25 је са три бомбе бомбардовао фабрику авиона ТАМ, која се налази недалеко од Тбилисија. Два сата касније, у 07.40 часова, руски авиони напали су зону северно од Потија, а у 08.45 часова десет руских борбених авиона дејствовало је по грузијским снагама у долини Кодори. У 11.15 часова уследело је ново бомбардовање грузијских радарских инсталација у селу Шавшвеби код грузијског града Гори. Бомбардовање грузијских снага наставило се у 15.00 часова када је дејствовано у близини села Кнолеви. Десет минута касније, руски авиони су још једном подржали абхазијску офанзиву у Горној Абхазији.
У 16.45 часова руска авијација је дејствовала код града Гори а пет минута после и по једном мосту западно од града. У 19.05 и 19.10 часова руски авиони СУ-25 извели су два нова бомбардовања фабрике ТАМ. У 19.35 часова два руска авиона су извршила дејство код града Сенаки. Последње дејство руске авијације 10. августа догодило се око 22.25 часова, када су два авиона поново напала положаје грузијске војске у Абхазији. До краја дана Руси су заузели разрушени Цхинвали након чега су наставили офанзиву у правцу Горија.
Руска офанзива настављена је и 11. августа. Наиме, паралелно са муњевитим копненим напредовањем у правцу града Гори, руско војно ваздухопловство је несмањеном жестином проширило кампању на целу територију Грузије. У 00.30 часова по трећи пут је нападнут радарски комплекс код села Шавшвеби. Тада је један СУ-34 неутралисао грузијски радарски систем РЛС 36Д6-М, коришћењем противрадарске ракете. Истовремено СУ-34 коришћен је и за електронско ометање ПВО ракетних система Бук и Нева грузијске војске. Истовремено дејствовано је и по грузијским положајима у Абхазији. У 03.05 часова из ваздуха су по први пут нападнути циљеви на територији грузијске аутономне републике Ајарије (Аџарија), тачније циљеви у околини села Шарабиџеби, Капандиџи и Махо, која се налазе јужно од Батумија, у непосредној близини границе са Републиком Турском. У 03.12 часова у истој области уследио је ваздушни напад на војну базу Хелвачаури.
У 03.26 часова руски авиони су поново деловали по грузијским положајима у Абхазији. Овим нападом су завршена дејства руске авијације у Абхазији.
У 04.30 часова ујутро руска авијације је напала главно командно место грузијског војног ваздухопловства, смештеног у близини Тбилисија, а само седам минута после, један руски авион дејствовао је и оштетио цивилни радар код села Лениниси, који је удаљен пет километара од главног града. У 05.00 часова уследило је прво и једино бомбардовање аеродрома Шираки, лоцираног на крајњем истоку Грузије, у близини границе са Азербејџаном.
У 06.10 часова руски авиони дејствовали су по грузијским тенковима у околини града Гори. У међувремену, у јутарњим часовима, руске десантне снаге из Абхазије ушле су у западну Грузију након чега су напали и уништили модерну ваздухопловну базу Сенаки са циљем да онемогуће њено коришћење за извиђење ваздушних удара по Абхазији. У том нападу руски десантњики уништили су два грузијска хеликоптера (један Ми-8 и један Ми-24). Последњи напад руске авијације 11. августа догодио се у 07.15 часова ујутро, кад су руски авиони бомбардовали полетно-слетну стазу и околне инсталације војног аеродрома Сенаки. У току дана руске копнене снаге су додатно напредовале и успеле су да потпуно „очисте“ Јужну Осетију од грузијских снага, а већ ујутро 12. августа започеле су и да прелазе линију раздвајања Јужне Осетије и Грузије, са циљем успостављања 25 километара дуге демилитаризоване зоне која би онемогућила будуће дејство грузијске артиљерије по Јужној Осетији.
Грузијски слом
Суочена са жестоким и бескомпромисним наступањем руским снага, грузијска армија се једноставно сломила, те је почела панично и дезорганизовано да се повлачи у правцу Горија, а затим и у правцу Тбилисија. Током повлачења, грузијски војници су за собом оставили већу количини модерног наоружања. Последњи забележени напад руске авијације на Грузију десио се 12. августа када су руски авиони у периоду од 09.30 до 10.55 часова извели низ удара по граду Гори и околини. Истог дана руске снаге су ушле у град Поти на обалама Црног мора.
После овога уследела је одлука председника Руске Федерације Димитрија Медведова за прекид активне фазе војне операције. Истог дана Русија и Француска донеле су мировни план који је садржавао шест тачака за решавање сукоба у Грузији. Документ је био познат као План Медведов-Саркози. Грузијске власти се су сложиле са планом, али су тражиле да се шеста тачка о статусу про-руских региона изостави.
Ипак, и поред тога руска војска је наставила са борбеним активностима и током наредних дана. Као резултат тога, 13. августа грузијске снаге су са најмање 1500 цивила напустиле долину Кодори, чиме је званично стављена тачка на грузијско присуство у Абхазији. Следећег дана лидери Абхазије и Јужне Осетије потписале су мировни план.
Напредовање руске војске у правцу Тбилисија завршило се 15. августа када су руске трупе стале код места Иголети, на само 55 километара од главног града Грузије. Грузијски председник Сакашвили, мировни план потписао је истог дана.
У току наредног дана руске трупе ушле су и успоставиле потпуну контролу у Горију и Сенаки, при чему су се темељно посветиле заплени и/или уништењу грузијског наоружања и војне опреме. Исту судбину доживела је и лука Поти, где су руске снаге уништиле скоро све пловне објекте грузијске морнарице и обалске страже, а употребљива средства одвукли су у Абхазију.
Руски председник Димитрије Медведов потписао је мировни план 16. августа. Организовано повлачење руске војске према Абхазији и Јужној Осетији започиње 18. августа, а завршава 22. августа 2008. године. Само четири дана касније, 26. августа, Русија је званично признала независност Абхазије и Јужне Осетије, чиме је дефинитивно стављен крај дугогодишњих грузијских настојања за реинтеграцијом њених бунтовних про-руских региона.
Руски пропусти и ефикасност грузијске ПВО
Руско-грузијски сукоб избацио је на површину све слабости руских оружаних снага у то време. Наиме, поред доминације застареле војне технике у саставу ангажованих руских снага (тенкова Т-62, Т-72, оклопних транспортера БТР-70, борбених возила пешадије БМП-1, БМД-1, авиона СУ-24 и СУ-25, хеликоптера Ми-8, Ми-24 итд.), очигледно је било да је у то време руска војска озбиљно заостајала за модерним армијама, у погледу личне опреме и наоружања војника, а примећивао се и недостатак система за глобално позицирање, термовизијских система за осматрање, система за детекцију и означавања циљева, недостатка извиђачких беспилотних летелица, затим савремених средстава за комуникацију као и савремених средстава и система за неутрализацију противничке ПВО.
Међутим, како је то показао и сам рат, руске снаге су још увек поседовале могућност наношења озбиљних удара по мањим високотехнолошки опремљеним и добро увежбаним али квантитативно ограниченим армијама, каква је била грузијска армија на почетку рата. Тајна руског успеха је у бескомпромисним, континуираним и нарочито жестоким ваздушним и артиљеријским ударима по грузијским снагама, као и по војним аеродромима, морнаричким базама и осталим важним инсталацијама на територији Грузије. Треба навести и податак, да су руске снаге за време борбених дејстава, између осталог, лансирале најмање 15 тактичких балистичких ракета земља-земља 9К79 Тачка.
Незаустављиво испољавање руске ватрене моћи по Грузији, дефинитивно је постигло снажан ефекат на грузијске снаге чији је борбени морал сломљен и чиме су приморане на паничне одлуке и одступање.
Ипак, као последица неозбиљног приступа руске војне аналитике у процесу проучавања квантитета, квалитета, конципираности, базирања и реалних борбених могућности грузијске ПВО, руске снаге су затајиле у процесу неутрализације противничког система за ПВО и због тога су само првог дана рата оборена четири борбена авиона. Прва жртва грузијске ПВО био је тактички извиђач СУ-24МР из састава 929. државног опитног центра Валериј Чкаловски, базираног у Ахтубинску. Авион је оборен ракетним системом Оса-АКМ у близини Цхинвалија. Посада је искочила из авиона – пилот, мајор Игор Зинов, је заробљен, а навигатор, пуковник Игор Рзавитин, је погинуо. Неколико сати после, руска авијација је у близини Горија изгубила извиђачки авион ТУ-22М3Р из састава 352. тешког бомбардерског пука базираног у бази Шајковски. Обарање овог авиона постигнуто је ракетним системом грузијске војске Бук-М1 (наводно је ракетним системом руковала посада из Украјине). Посада је искочила из авиона – копилот, мајор Вјачеслав Малков, преживео је и био заробљен, док су пилот, потпуковник Александар Ковенцов, и навигатори, мајори Виктор Прјадкин и Игор Нестеров, погинули.
Дана 9. августа руско ваздухопловство је изгубило авион СУ-25 након што је пилот грешком бомбардовао руску војну колону у околини Цхинвалија. Руси су узвратили на овај напад и оборили авион, након чега је пилот успео да искочи и био је спасен од руских снага. Током истог дана изнад Јужне Осетије погођен је још један руски авион типа СУ-25БМ из састава 368. самосталног јуришног авијацијског пука (368. сјап) базираног у Буђановску, при чему је пилот, мајор Владимир Едаменко, успешно напустио авион, али је био смртно погођен док је падао ка земљи. Постоје веродостојни подаци да су 8. августа изнад Јужне Осетије оборена и два руска СУ-25, оба као резултат дејства грузијског ракетног система ПВО Бук-М1.
Још два руска авиона СУ-25, један из састава 368. сјап и један из састава 461. сјап (ваздухопловна база Краснодар), тешко су оштећена 9. августа након дејства грузијске ПВО. Захваљујући присебности руских пилота, оба авиона су враћена назад у базу. Исту судбину је доживе једа руски СУ-25СМ, из састава 368. сјап када га је грузијска ПВО оштетила изнад града Гори, 10. августа. Истог дана успешно је дејствовао грузијски ракетни систем ПВО Оса-АКМ, оборен је руски фронтовски бомбардер СУ-24М, двочлана посада је успешно напустила авион, након чега су заробљени.
Све у свему, у периоду од 8. до 12. августа, руске снаге су на грузијској територији изгубиле седам авиона ( један ТУ-22М3Р, два СУ-24 и четири СУ-25), као и један борбени хеликоптер Ми-24 који је тешко оштећен или уништен у околини села Никози, у близини града Гори. Три руска СУ-25 су тешко оштећена и после оправка враћена у службу.
Сви уочени пропусту из рата, убрзаће процес модернизације руске војске, који ће резултирати њеним повратком међу савремено обучене и модерно опремљене војске и изједначити је са јединим ривалом – Војском САД.
Губици сукобљених страна
Натеже губитке претрпела је грузијска страна. Руске снаге су успеле да униште једну трећину опреме и наоружања грузијске копнене војске. При томе нарочито су лоше прошле грузијске оклопно-механизоване јединице као и елитна артиљеријска бригада из града Гори. У великом делу уништено је грузијско ваздухопловство – потврђено је обарање три грузијска СУ-25, као и уништење већег броја летелица на земљи, између осталог два авона Л-29, три авиона АН-2, једног хеликоптера Ми-8, два хеликоптера Ми-24 (ев. бр. 004 и 005), један Ми-24 срушио се приликом слетања (ев. бр. 009) и уништен је један Ми-14 на земљи. Тешку деструкцију претрпила је и грузијска ПВО – уништена је већина грузијских војних и цивилних радара, два батаљона С-125М, као и већи део батаљона Бук-М1 и ракетних система Оса-АК/АКМ. Највећу штету ипак је претрпела грузијска морнарица и обалска стража чији су пловни објекти потпуно уништени или заплењени и пребачени у Абхазију. Грузијски губици се процењују између 300 и 420 погинулих и 1747 рањених припадника.
Поврх свега, руске снаге су у Грузији успеле да заплене 65 модернизованих тенкова Т-72Сим (од којих су 44 пребачена у Русију), 15 борбених возила пешадије БМП-2, већи број других оклопних возила попут оклопних аутомобила Отокар Кобра неколико самоходних топ-хаубица Дана 152 мм, неколико вучних хаубица Д-30 122 мм, одређен број ракетних система Оса-АК/АКМ, одређен број ракетних система Бук-М1, неколико вучних ПАТ ЗУ-23-2 23/2 мм, неколико самоходних ПАТ Шиљка, већи број хамера и ленд ровера, као и другу војну опрему и наоружање.
Руси су имали 67 погинулих и 323 рањена припадника. Изгубили су три тенка (Т-62М ев. бр. 232, Т-72Б (М) и Т-72Б ев. бр. 321), два оклопна аутомобила БРДМ-2, један оклопни транспортер БТР-70, један оклопни транспортер БТР-80, два БМП-2, четири БМП-1, један БМД-2, један МТ-ЛБ, као и више небобрбених моторних возила (20 возила). РВ Русије изгубило је седам авиона, један хеликоптер Ми-24 је тешко оштећен као и три јуришника СУ-25. Јужна Осетија имала је 162 погинула припадника, а Абхазија једног погинулог и два рањена припадника.
Закључак
Рат у Грузији представља јавни руски повратак статусу велике силе. Ово није нешто што се тек сад догодило – то се одвија већ годинама, са растућим интензитетом уочи самог сукоба. Део тих последица је повећања руске моћи, али већи део је узрокован чињеницом да су блиско-источни ратови избацили Сједињене Државе из равнотеже и са мањком ресурса. Овај сукоб је отворио нове прилике. Руски циљ је да искористи ову прилику ради наметања нове реалности у читавом региону, док су Американци везани на другом месту и зависни од Руса. Далеко од тога да је овај рат представљао изненађење: припреме за њега одвијале су се месецима. Међутим, његови геополитички темељи граде се још од 1992. Русија је вековима била империја. Последњих 15 година нису престављале неку нову реалност (1993-2008.), већ само аномалију која ће бити исправљена. И она се сада и исправља. Војни сукоб у Грузији означио је крај руске инфериорности на светској сцени и послао је снажну поруку Сједињеним Државама, НАТО и њиховим савезницима којом се упозоравају на нову реалност у којој Москва неће толерисати даље приближавање НАТО њеним границама, и да ће се жестоко супротставити било каквом упаду у њене интересне зоне. То смо видели и на Криму 2014. године, то видимо и у Сирији од октобра 2015. године до данас.