Nedavna ciljana likvidacija ruskog general-potpukovnika Igora Kirilova, načelnika RHBZ, tj. ruskih snaga za nuklearnu, hemijsku i biološku odbranu, dodatno je aktuelizovala upotrebu improvizovanih eksplozivnih naprava u izvršavanju ciljanih ubistava.
Prema standardizovanom rečniku u vojnoj terminologiji srpskog jezika, improvizovana eksplozivna naprava (IEN, ili improvised explosive device — IED na engleskom) je naprava koja sadrži destruktivne, smrtonosne, štetne, pirotehničke ili zapaljive hemikalije, izrađena ili sastavljena na improvizovan način, s ciljem da uništi, onesposobi, uznemiri ili poremeti. Može da sadrži elemente iz vojnih sredstava, ali je obično izrađena od nevojnih komponenti.
Na osnovu dostupnog foto i video materijala, kao i rekonstrukcije događaja, u javnom prostoru se može saznati da je ciljano ubistvo general-pukovnika izvedeno daljinski aktiviranom IED, mase oko 300 grama, koja je prethodno bila postavljena na električni skuter ispred ulaza u stambeni objekat u kojem je meta ciljanog ubistva boravila. Ranije smo na našem portalu objavili tekst u kojem smo rezonovali o motivima, pripremama i realizaciji ciljanog ubistva. Nesumnjivo, načelnik Kirilov je bio „meta visoke vrednosti” za neprijatelja, prvenstveno jer je bio od izuzetnog značaja za ruski sistem bezbednosti i sistem odbrane. Istovremeno možemo pretpostaviti da je načelnik bio bezbednosno „pokriven” od strane sistema bezbednosti sopstvene države, tj. da su se njegova ličnost, kretanje, komunikacija bezbednosno, posebno kontraobaveštajno, štitili. Ukoliko je to slučaj, onda je izvršeno ciljano ubistvo značajan taktički uspeh ukrajinskih obaveštajnih kapaciteta. Posebna je tema da li uspešna realizacija ovog ciljanog ubistva može da donese bilo kakvu značajniju prednost ukrajinskoj strani, osim privremenog taktičkog uspeha i kratkotrajne propagande.
Akteri koji planiraju i izvode ciljano ubistvo se usredsređuju na slabosti sistema bezbednosne zaštite mete, kako bi u napadu koristili što manje resursa, posebno ljudstva i tehnike.Napadi se po pravilu vrše u blizini mesta rada, stanovanja ili tzv. „uskom grlu”na uobičajenoj, ili uspešno predviđenoj trasi kretanja mete.
Plan ciljane likvidacije general-pukovnika Kirilova je sigurno izrađen mnogo ranije, a da su se u proteklih mesec dana intezivno vršile provere i potvrde informacija i ranije izrađenog plana. Tako su se stvorili optimalni uslovi za donošenje odluke o vremenu i mestu napada.
Zašto se upotrebljavaju improvizovane eksplozivne naprave u ciljanim ubistvima
Može se nabrojati više razloga za upotrebu IEN kao načina izvršenja ciljanog ubistva. Prvo, detonacijom IEN se uništavaju, ili menjaju materijalni dokazi na mestu napada i otežava se identifikovanje „potpisa”napadača-bombaša. Ovo drugo je posebno važno u slučaju umešanosti državnih elemenata u planiranje i izvršenje, jer je tada potreba prikrivanja odlučilaca, sponzora i izvršilaca znatno veća. Dalje, upotreba IEN, posebno u slučaju daljinskog detoniranja (npr. radio-vezom, mobilnim uređajem), umanjuje opasnost po neposrednog izvršioca i, po pravilu, olakšava njegovo izvlačenje sa lica mesta, bekstvo i potom napuštanje teritorije strane države. Dalje, u slučaju daljinskog aktiviranja, neposredni izvršilac katkad i ne mora da bude u zoni napada, u smislu ostvarivanja neposrednog, vizuelnog kontakta mete, jer može biti u komunikaciji sa saradnikom koji je na licu mesta i koji ima vizuelnu kontrolu zone i koji mu daje informacije o meti. Takav saradnik je najčešće legendiran, što znači da je njegovo prisustvo na lokalitetu logično, neupadljivo (npr. ulični prodavac knjiga, fotograf itd).
Vrste improvizovanih eksplozivnih naprava
Iako se IEN mogu razlikovati prema tehničkoj složenosti i prefinjenosti, vrlo često veoma proste naprave, izrađene kombinacijom resursa koji se mogu nabaviti legalno, mogu da ispune svoj cilj u ciljanom ubistvu. Drugim rečima, logistika za realizaciju može da bude znatno jednostavnija.
Improvizovane eksplozivne naprave mogu da budu različite po izgledu, po principu dejstva i mogu da eksplodiraju pri pokušaju da se pomere s mesta,ili pri pokušaju da se otvore i deaktiviraju.
Naprave koje su postavljene na vozila, mogu da se podele na: one koje su brzo postavljene, obešene i oslonjene na vozilo,one koje su dobro sakrivene i tzv „autobombe”koje zahtevaju dosta vremena za postavljanje.
Naprave postavljene u ili na vozilo mogu da se detoniraju daljinski,kada se meta napada kreće ili se nalazi u parkiranom vozilu.
Upaljači se po načinu izrade mogu podeliti na formacijske i improvizovane. Prema vremenu dejstva, razlikuju se trenutni i tempirani. Prema načinu aktiviranja može se govoriti o kontaktnim (npr. nagazni, otpusni), nekontaktnim (npr. temperaturni, svetlosni, akustični).
Efikasnost ciljanih ubistava
Na kraju, treba se postaviti i pitanje efikasnosti ciljanih ubistava u smislu ostvarivanja nacionalnih, posebno bezbednosnih interesa strane države. Politički odlučioci velikih sila, koje najčešće i izvode ove aktivnosti, posebno na teritorijama stranih država, sigurno će argumentovati u prilog ciljanih ubistava, smatrajući da se tako daju usmereni, ograničeni, precizni napadi koji imaju potencijal da značajno oslabe neprijatelja. Sa druge strane, značajan je i broj autora koji argumentuju protiv, opominjući da je retko koje ciljano ubistvo imalo planirani ishod, s obzirom na nemogućnost sigurnih projekcija posledica, te da su ove aktivnosti nepouzdane.S tim u vezi, iako je likvidacija general-pukovnika Kirilova značajniji taktički obaveštajni uspeh ukrajinskih snaga, teško da može imati značajniju operativnu, a kamoli strategijsku. Sa druge strane, predstavlja prilično upečatljiv povod za odmazdu.