U-2 je veoma zahtevan avion, a takvo je sa njim poletanje, letenje i sletanje
Kada se ljubiteljima avijacije spomene letelica U-2 prva i jedina pomisao je špijunaža. Ova letelica obeležila je Hladni rat, ali i krize posle, a u novom Hladnom ratu ponovo je dobila zapaženu ulogu u osmatranja istoka Evrope i dešavanja nad prostorom Ukrajine i uz rusku severnu granicu.
https://tvfront.rs/naoruzanje/lokid-u-2-spijunski-letovi-od-sovjetskog-saveza-do-danas/Sama letelica U-2 (Lockheed U-2, „Dragon Lady“) u centar interesovanja javnosti dospeo je na jedan neslavan način, kada ga je 1. maja 1960. godine iznad Sverdlovska ( danas Jekaterinburg) oborila sovjetska PVO. Da stvar bude gora (po SAD), pilot Frensis Geri Pauers preživeo je katapultiranje, a zatim, zarobljen od strane Sovjeta, pred medijima priznao je svoju špijunsku aktivnost.
Ovaj događaj veoma je uzbudio svetsku javnost i otkrio da Sjedinjene države preko svoje obaveštajne službe CIA ( Central intelegence agency) špijunira iz vazduha svog najljućeg rivala. Ovo je priča o jednom od najvećih špijunskih skandala u Hladnom ratu koji je zaoštrio odnose dve supersile u momentu kada je trebalo da sledi delimično otpljavanje-
Početkom Hladnog rata SAD očajnički su trebale avion koji bi bio sposbna da leti na visinimana od 21 kilometar, koje bi bilo nedostižno za protivnika. SAD su zapravo htele jedno da imaju avion koji bi mogao nesmetano da krši međunarodne sporazume o vazdušnom saobraćaju. Za ovaj avion prvo se zaintersovala CIA. Ova letelica postala je poznata javnosti kada je nad Sovjetskim Savezom 1960 raketom SA-2 oboren prvi U-2, a pilot Frensis Geri Pauers.. Usledila je „Kubanska kriza“, obaranje još jednog U-2, a zatim i okršaj kineskih raketnih posada sa raketama HQ-2 i tajvanskih U-2.
Međutim današnji U-2 nije više onaj isti sa kakvim je leteo Frensis Geri Pauers. Napravljeno je nekoliko verzija U-2A, U-2B, U-2C, U-2T, U-2D, U-2E, U-2F, U-2R i U-2S. Takođe postojala je i verzija U-2G koja je bila namenjena za poletanje i sletanje na palubu nosača aviona, ali leteliaca je ostala je na nivou prototipa.
Od 1967. i 1968. izrađeno je 12 letelica, od kojih je polovinu preuzila CIA. Od 1979. do 1989. izrađeno je 37 potpuno novih letelica. Dva su bila izrađena za NASA. Sedam je nosilo oznaku U-2R koji su bili označeni kao „crni projekti“, sva ostala su dobile oznaku TR-1 (Tactical Reconaissance). U pitanju su bila zapravo isti avioni. Ti avioni su 1994. povučeni iz Britanije o oni su ponovo postali U-2.
U-2 je veoma zahtevan avion, a takvo je sa njim poletanje, letenje i sletanje. U-2 je konstruisan za let na veoma velikim visinama, gde upravljanje sa letelicom nije toliko teško, ali svaki avion kako mora da poleti, tako mora i da sleti. Piloti i poznavaoci aviona U-2 kažu da let na malim visinama graniči se sa umetnošću. U-2 pri tlu veoma osetljiv na bočni vetar, a pored toga zbog svog velikog krila, kada je na visini od svega tri stope ( oko 91,4 cm) nad sletnom stazom ne želi da sleti i održava tedenciju leta. Jedan od pilota U-2 kaže da je tanka granica između prevlačenja tokom leta -gubitak uzgona i najveća brzina prilikom sletanja oko 10 km na čas i posle 12 časovne misije pristanak na sletnu stazu nije nimalo lak. Zato povremeno letelica pleše, odksače.
Upravo tako izgleda i na ovome snimku:
The U-2 …always quoted as one of the hardest planes to land. pic.twitter.com/6vWnsMuAQQ
— Aviation (@webflite) August 17, 2024
Kako je teško pilotiranje u vazduhu i sletanje tepka i složena vožnja je ove letelice po pisti. U zavisnosti od smera i jačine vetra radijus okretanja U-2 iznosi između 60 i 90 metara. Podvozje letelice je tipa tricikl i ima točkove uporedno i u uzdužnoj osi i pri poletanju koristi podporne točkove koji su namešteni pod krilima. Ti pomoćni točkovi samostalno otpadaju kada avion poleti i odlepi se od staze. Tokom vožnje po poletnoj stazi mobilni oficir u brzom automobilu prati U-2 i obavlja poslednji pregled letelice pred njeno poletanje. Posle poletanja U-2 se podiže 4.500m u minuti. Radna visina leta je 21 km, a u vazduhu može da ostane i do 12 sati. Prilikom sletanja pilot U-2 se ponovo susreće sa mobilnim oficirom. Zbog krila velikih dimenzija koji daje avionu veliki uzgon sa U-2 je teško pristati. Kada se avion nalazi na 3 m nad stazom nobilni oficir u vozilu obaveštava pilota o udaljenosti točkova za sletanje od staze. Pilot ne može zbog skafandera to videti i presuđivati o visini pred samo sletanje.
Posle uspešnog sletanja U-2 uvek opkoli 20 ljudi koji se pobrinu za pilota i letelicu. Prvi dodir pilot ima sa mobilnim oficirom sa kojim prodiskutuje o kompletnom letu od poletnja, leta do sletanja, a tek onda počinje izvšeštaj o izviđačkoj misiji.