Русија је у последњих 24 сата извела комбиновани удар на циљеве у више региона Украјине, што је довело до озбиљних поремећаја у саобраћају и функционисању структура у Кијеву. Ипак, да ли је Русија послала поруку ударима по “центрима одлучивања” и по мостовима преко Дњепра, циљевима од којих се раније суздржавала?
Ако је Русија раније игнорисала поједине циљеве у рату са Украјином, онда су то тзв. “центри одлучивања” и мостови преко Дњепра. Русија се дуго суздржавала од систематског гађања мостова преко Дњепра, иако су они кључна логистичка артерија за снабдевање украјинских снага. Разлози за то били су политички, практични и војни. Међутим, последњи удари показују да Москва сада шаље директно упозорење: механизми и конструкције могу бити онеспособљени кад год се донесе одлука.Према саопштењу Министарства одбране Русије, напад је био усмерен на објекте производње, монтаже и складиштења дронова, као и на војне авио-базе у централним, јужним и источним областима. Међу погођеним метама налазе се индустријско предузеће „Кијев-67“ на западној периферији престонице и логистичка база „СТС-Груп“ на југу града. Међутим, посебну пажњу је, ипак, изазвао је удар на Кременчуг, где је „Геранима“ оштећен Криуковски железнички мост преко Дњепра. Уз њега, и напад на зграду Владе.
Украјинска железница је потврдила да ће због обимних оштећења и „вишекомпонентних поправки“ доћи до кашњења возова у наредним данима. Руски извори наводе да је реч о намерном упозорењу – оштећење механизама моста симболично показује да Москва има капацитет да у сваком тренутку онеспособи кључне прелазе преко Дњепра. Мостови су гађани “само” дроновима “Геран”.
Удар је погодио и зграду Кабинета министара у Кијеву, где су премијер Денис Шмигал и заменик премијера Јулија Свириденко представили снимке значајних разарања. Може се радити о тестирању реакције Кијева и Запада, али и упозорењу да ће тзв. “центри одлучивања” постати редовни циљеви. Преостајхе да се види да ли ће РФ наставити са овом праксом, што би свакако значило ескалацију од стране Кремља.