Путин све чешће са командантима: сигнал оштријег руског курса и нових захтева. Напад на резиденцију председника као ветар у леђа новим руским захтевима.
Запорошка област све јасније избија у први план руске стратегије, након што је Владимир Путин, у јеку борби, лично разговарао са војним врхом и недвосмислено истакао да је ослобођење Запорожја један од кључних циљева наставка офанзиве. Учестали контакти Кремља са војним врхом, као и интензивирање операција на више праваца у региону, указују да Москва улази у нову фазу рата са фокусом управо на јужни део фронта. Коментари на рачун безбедносне зоне бацају у ребус – да ли је и Дњепропетровска област део ње, поред северних територија.Руски председник Владимир Путин у последње време значајно интензивира директне контакте са војним командовањем, и овога пута је, у војној униформи, лично посетио један од штабова у тренутку активних борбених дејстава. Та посета долази упоредо са вестима о нападу на његову резиденцију, инциденту који је изазвао међународне реакције и који је, између осталих, коментарисао и Доналд Трамп, док су поједини светски лидери осудили напад. Све то заједно указује на учвршћивање руског става о даљем току рата.
Из Путинових разговора са командантима група „Запад“, „Дњепар“ и „Восток“ јасно се назире да су руски захтеви данас знатно удаљени од онога што је Москва некада сматрала минималним циљевима. Поред већ познате концепције „безбедносне зоне“ на северу, Путин је директно поменуо да се она формира и у Дњепропетровској области. То отвара двоструко тумачење: да ли се Дњепар посматра као дубинска заштитна зона према Доњецку, па остаје нејасно да ли Москва тиме одустаје од претензија на целу област. Истина, њих никада није ни истицала, али није било ни говора да се Дњепропетровска област сматра тампон зоном. Истовремено, недвосмислено је потврђено да је ослобођење Запорожја један од стратешких циљева, што је Путин јавно нагласио.
Напад на резиденцију као прилика да Русија скине рукавице?
Напад на председничку резиденцију, међутим, делује као прекретница у наративу Кремља. Све чешће се користи термин „државни тероризам“ у контексту деловања Кијева, поново се помиње Северни ток, а у аналитичким круговима се све гласније говори о могућности да руски циљеви постану отворено максималистички. У том контексту се не искључује ни сценарио који укључује Одесу, а то би подразумевало и Николајев.
Све укупно, више показатеља говори да Русија у 2026. годину улази у фазу шире војне и политичке офанзиве, при чему њени економски потенцијали, бар за сада, не показују знаке озбиљног исцрпљивања. Остаје да се види да ли ће покушаји Кијева, укључујући идеје о референдумима и изборима, успети да успоре или измене ток те офанзиве. Чини се да им је то сада једини адут.