Pobuna je počela kada je Francuska odlučila da u Evropu prebaci na suđenje pohapšene aktiviste koji se terete za pobunu protiv francuskih vlasti
Francuska teritorija na Pacifiku Nova Kaledonija ponovo je predmet medija zbog novog talasa nasilj koji je izbio na tom malenom ostrvu zbog čega je pariz posalo oko 2.000 vojnika i žandarma da zaustave talas pobune.
Pobuna je počela kada je Francuska odlučila da u Evropu prebaci na suđenje pohapšene aktiviste koji se terete za pobunu protiv francuskih vlasti.
To je prouzrokovalo nove tenzije jer njihovi simpatizeri ne dozvoljavaju njihovo prebacivanje u Evropu gde će provesti odsluženje zatvorske kazne zbog pobune protiv Francuske.
❗️ [ 🇫🇷 FRANCE | 🇳🇨 NOUVELLE-CALÉDONIE ]
— (Little) Think Tank (@L_ThinkTank) June 25, 2024
🔸 De nouvelles tensions et une recrudescence de la violence signalées suite à l'arrestation et au transfert vers l'Hexagone de plusieurs militants de la CCAT pour y être incarcérés. Un homme de 23 ans est mort sur barrage à Nouméa. pic.twitter.com/XQZ1X6igdC
Jedan 23-godišnji muškarac ubijen je na barikadama kada je pokušao da zaustavi oklopno vozilo francuske Policije.
Kako je počelo na Novoj Kaledoniji
Nova Kaledonija je francuski prekomorski teritoriji u Melaneziji. U pitanju je ostrvo površine 18.575 kilometara kvadratnih. Osim Nove Kaledonije Francuska na Pacifiku ima i Francusku Polineziju i ostrva Valis i Futuna.
Nova Kaledonija broji 270.000 stanovnika, od kojih su 41 odsto pripadnici melanezijskog naroda Kanaka, dok je 24 odsto stanovništva evropskog porekla, većinom Francuza. Za upoređivanje prema popisu iz 2016. godine na tom ostrvu populacija je brojala 216.000 stanovnika.
Ovo ostrvo nisu otkrili Francuzi kao što se misli nego britanski moreplovac i istraživač Džejms Kuk 1774. godine arhipelag je nazvao Nova Kaledonija, a Francuska ga je anektirala 1853. i koristila ga kao kaznenu koloniju do početka 20. veka.
Nakon francuske kolonizacije u 19. veku, Nova Kaledonija je zvanično postala francuska prekomorska teritorija 1946. godine. Nakon otkrića ležišta nikla 1970-ih, praćenog stranom imigracijom, na ostrvu su eskalirale tenzije između Pariza i pokreta za nezavisnost Kanaka.
Sporazum iz 1998. pomogao je u smirivanju tenzija ucrtavajući put ka postepenoj autonomiji, dok je takođe ograničavao glasanje na domorodačke Kanake i one imigrante koji su živeli u Novoj Kaledoniji pre 1998. Sporazum je takođe omogućio tri referenduma na kojima bi se odredile buduće zemlje, ali je nezavisnost odbijena u Sva tri.
Nova Kaledonija je jedna od pet ostrvskih teritorija u Indo-pacifičkom regionu koje su centralne za Makronov plan da poveća francuski uticaj u tom delu sveta koji je poslednjih godina bio poprište geopolitičkog rivalstva između SAD i Kine.
Neredi su počeli kada su poslanici u Parizu glasali za izmenu izbornog zakona, koji sada dozvoljava francuskim stanovnicima koji žive na ostrvima najmanje deset godina da učestvuju na izborima. Ovakva odluka zabrinula je lokalne lidere da će Pariz dati pravo glasa hiljadama francuskih birača, koji žive na tom ostrvu i smanjiti uticaj autohtonih stanovnika Kanaka, od čega će uglavnom imati koristi profrancuski političari.
Francuska vlada je objasnila da su promene izbornih pravila, koje su poslanici podržali sa 351 glasom protiv i 153 protiv, neophodne za demokratske izbore.
Makron je ponudio da posreduje u dijalogu između dva tabora, za i protiv nezavisnosti, pre nego što pokrajinski parlament odobri zakon.
Glavna politička grupa za nezavisnost, Nacionalni front za oslobođenje Kanaka i socijalista (FLNKS), ranije je rekla da će prihvatiti Makronovu ponudu dijaloga i da je spremna da radi na sporazumu „koji bi omogućio Novoj Kaledoniji da prati svoj put ka emancipaciji“ (nezavisnosti).
Kao i Makron, FLNKS je osudio nasilje i pozvao demonstrante da prekinu blokade puteva.Međutim, na to niko ne haje. Demonstranti su se dočepali oružja od policije, a zvanični Pariz počeo je da šalje i vojsku .
Posle policije Pariz je poslao vojsku. Čak 5 transportnih aviona A330 leti ka Novoj Kaledoniji kako bi francuske vlasti pokušale da spreče da izgube ovaj dominion na Pacifiku i time još više sroza uticaj Francuske koja je pobegla iz zemalja Sahela-nekadašnjih kolonija koje su za manje od godinu dana eliminisali bilo kakvu ekonomsku i političku vezu sa Francuskom.
Ukupno brojno stanje francuskih vojnika i policajaca biće oko 1.000 koji treba da pomognu snagama bezbednosti kojih je trenutno na terenu 1.700 pripadnika.