Побуна је почела када је Француска одлучила да у Европу пребаци на суђење похапшене активисте који се терете за побуну против француских власти
Француска територија на Пацифику Нова Каледонија поново је предмет медија због новог таласа насиљ који је избио на том маленом острву због чега је париз посало око 2.000 војника и жандарма да зауставе талас побуне.
Побуна је почела када је Француска одлучила да у Европу пребаци на суђење похапшене активисте који се терете за побуну против француских власти.
То је проузроковало нове тензије јер њихови симпатизери не дозвољавају њихово пребацивање у Европу где ће провести одслужење затворске казне због побуне против Француске.
❗️ [ 🇫🇷 FRANCE | 🇳🇨 NOUVELLE-CALÉDONIE ]
— (Little) Think Tank (@L_ThinkTank) June 25, 2024
🔸 De nouvelles tensions et une recrudescence de la violence signalées suite à l'arrestation et au transfert vers l'Hexagone de plusieurs militants de la CCAT pour y être incarcérés. Un homme de 23 ans est mort sur barrage à Nouméa. pic.twitter.com/XQZ1X6igdC
Један 23-годишњи мушкарац убијен је на барикадама када је покушао да заустави оклопно возило француске Полиције.
Како је почело на Новој Каледонији
Нова Каледонија је француски прекоморски територији у Меланезији. У питању је острво површине 18.575 километара квадратних. Осим Нове Каледоније Француска на Пацифику има и Француску Полинезију и острва Валис и Футуна.
Нова Каледонија броји 270.000 становника, од којих су 41 одсто припадници меланезијског народа Канака, док је 24 одсто становништва европског порекла, већином Француза. За упоређивање према попису из 2016. године на том острву популација је бројала 216.000 становника.
Ово острво нису открили Французи као што се мисли него британски морепловац и истраживач Џејмс Кук 1774. године архипелаг је назвао Нова Каледонија, а Француска га је анектирала 1853. и користила га као казнену колонију до почетка 20. века.
Након француске колонизације у 19. веку, Нова Каледонија је званично постала француска прекоморска територија 1946. године. Након открића лежишта никла 1970-их, праћеног страном имиграцијом, на острву су ескалирале тензије између Париза и покрета за независност Канака.Споразум из 1998. помогао је у смиривању тензија уцртавајући пут ка постепеној аутономији, док је такође ограничавао гласање на домородачке Канаке и оне имигранте који су живели у Новој Каледонији пре 1998. Споразум је такође омогућио три референдума на којима би се одредиле будуће земље, али је независност одбијена у Сва три.
Нова Каледонија је једна од пет острвских територија у Индо-пацифичком региону које су централне за Макронов план да повећа француски утицај у том делу света који је последњих година био поприште геополитичког ривалства између САД и Кине.
Нереди су почели када су посланици у Паризу гласали за измену изборног закона, који сада дозвољава француским становницима који живе на острвима најмање десет година да учествују на изборима. Оваква одлука забринула је локалне лидере да ће Париз дати право гласа хиљадама француских бирача, који живе на том острву и смањити утицај аутохтоних становника Канака, од чега ће углавном имати користи профранцуски политичари.
Француска влада је објаснила да су промене изборних правила, које су посланици подржали са 351 гласом против и 153 против, неопходне за демократске изборе.
Макрон је понудио да посредује у дијалогу између два табора, за и против независности, пре него што покрајински парламент одобри закон.
Главна политичка група за независност, Национални фронт за ослобођење Канака и социјалиста (ФЛНКС), раније је рекла да ће прихватити Макронову понуду дијалога и да је спремна да ради на споразуму „који би омогућио Новој Каледонији да прати свој пут ка еманципацији“ (независности).
Као и Макрон, ФЛНКС је осудио насиље и позвао демонстранте да прекину блокаде путева.
Међутим, на то нико не хаје. Демонстранти су се дочепали оружја од полиције, а званични Париз почео је да шаље и војску .
После полиције Париз је послао војску. Чак 5 транспортних авиона A330 лети ка Новој Каледонији како би француске власти покушале да спрече да изгубе овај доминион на Пацифику и тиме још више сроза утицај Француске која је побегла из земаља Сахела-некадашњих колонија које су за мање од годину дана елиминисали било какву економску и политичку везу са Француском.
Укупно бројно стање француских војника и полицајаца биће око 1.000 који треба да помогну снагама безбедности којих је тренутно на терену 1.700 припадника.