Технички капацитети и стратешки циљеви
CDAA системи, коришћени још од Хладног рата, омогућавају пресретање радио-комуникација, одређивање правца сигнала и комуникацију са подморницама у VLF (веома ниске фреквенције) и LF (ниске фреквенције) опсезима. Овај објекат ће моћи да: прати војне и цивилне комуникације НАТО-а у Пољској, Литванији, Немачкој и ширем балтичком региону, обезбеђује комуникацију са руским подморницама у Балтичком мору и Северном Атлантику. Омета GPS и GNSS навигацију у кризним ситуацијама али и мапира електронске отиске НАТО јединица и командних центара.
Геостратешки контекст и безбедносне импликације
Калињинград, као руска ексклава окружена земљама НАТО-а, већ је јако милитаризован регион са: ракетним системима Искандер (домет до 500 км), ПВО систем С-400. Овде се налази и база Балтичке флоте.
Додавање CDAA комплекса учвршћује њену улогу ка заштити својих граница али и показивање моћи према НАТО-у.
Одговор НАТО-а и будући изазови
Овај развој догађаја дешава се у контексту руских напора да се супротстави ,,Источном крилу” НАТО-а и ојача своје позиције у одговору на хибридни рат. НАТО обавештајне службе вероватно прате изградњу, али ограничене опције за директно дејство чине ову претњу посебно комплексном. Дугорочно, НАТО ће морати да јача отпорност комуникационих мрежа на електронско ометање, уводи напредне мере контра-електронског извиђања и развија планове за неутрализацију сличних објеката у кризним сценаријима. Можемо бити сигурни да НАТО већ има планове за одговор на руске активности и обрнуто.
Закључак: Нова фаза електронске конфронтације
Изградња овог објекта потврђује да Русија не жели само да одбрани Калињинград, већ да га трансформише у платформу за стратешко извиђање и електронско ратовање. Ово представља директни изазов за колективну безбедност НАТО-а и најављује интензивирање борбе за информациону супериорност на најосетљивијој граници Запада.