Svi su rekli da je kontraofanziva u Kursku bila teška operacija sa stopom gubitaka sličnom onoj na drugim delovima fronta. Operacija je postajala sve teža, pet nedelja kasnije
Grupa od 14 ukrajinskih vojnika, kiji su preživeli Kursku izbočinu i učestovali u prvim satima, danima i nedeljama ofanzive na Kurks koja je počela 6. avgusta 2024. u razgovoru za CNN izneli su svoj pogled na ovu ofanzivu i zaključili sledeće
U danima pre ove kontraofanzive, CNN je razgovarao sa 14 ukrajinskih vojnika iz pet različitih jedinica koji su bili raspoređeni u Kursk u okviru ove akcije. Četvorica su ranjena u operaciji i trenutno se oporavljaju u bolnicama u Ukrajini, dok ostalih deset još uvek izvode misije u Rusiji. Među njima su bili pešadinci, članovi dron-jedinica, vozači oklopnih vozila i inženjeri na prvoj liniji fronta.
Svi su tražili da ostanu anonimni ili da budu identifikovani samo po imenu i pozivnom znaku, zbog osetljive prirode teme i bezbednosnih razloga.
Svi su rekli da je kontraofanziva u Kursku bila teška operacija sa stopom gubitaka sličnom onoj na drugim delovima fronta. Operacija je postajala sve teža, pet nedelja kasnije, a neki su čak dovodili u pitanje odluku da se krene u akciju u trenutku kada se Ukrajina borila da odbrani ključne gradove i mesta na istoku zemlje.
„Biće sve teže. Biće više artiljerijske vatre, više vojnika, i biće velikih i teških bitaka, ali moramo učiniti sve što možemo da poboljšamo našu poziciju – Ukrajina želi mir, ali mir kad pobedimo, a ne kad izgubimo“, rekao je Vasilj.
„Rusija šalje mnogo vojnika i artiljerije u Kursk. Imamo mnogo momaka koji su poginuli i dosta uništene opreme“, dodao je.
Ukrajinski zvaničnici su rekli da je Moskva poslala oko 30.000 vojnika u region Kursk. Dva oficira upoznata sa situacijom su rekla da su te pojačanja uključivala vojnike iz sada raspuštene privatne vojne kompanije Vagner, za koje su oficiri verovali da su prebačeni iz Zapadne Afrike.
„Biće sve teže i teže. Biće više artiljerijske vatre, više vojnika i biće veoma velikih i teških bitaka, ali moramo učiniti sve što možemo da poboljšamo našu poziciju – Ukrajina želi mir, ali mir kada pobeđujemo, a ne kada gubimo“, rekao je Vasilij. .
„Rusija šalje mnogo trupa i artiljerije (u Kursk). Imamo mnogo momaka koji su ubijeni i imamo mnogo uništene tehnike“, dodao je on.
U ekskluzivnom intervjuu za CNN prošle nedelje, ukrajinski glavnokomandujući Oleksandr Sirski dao je do sada najdetaljnije objašnjenje razloga za upad. On je rekao da je njen cilj bio da spreči Rusiju da koristi Kursk kao lansirnu rampu za novu ofanzivu, da skrene moskovske snage sa drugih područja, da stvori „zonu bezbednosti“ i spreči prekogranično granatiranje civila, da uzme ratne zarobljenike i… zaista – da se podigne moral ukrajinskih trupa i nacije u celini.
Zelenski je u međuvremenu rekao da je još jedan cilj operacije da se zapadnim saveznicima Kijeva pokaže da uz pravu podršku njegova vojska može da uzvrati i na kraju dobije rat.
Ukrajina je bila pod pritiskom na svom istočnom frontu veći deo ove godine i još uvek se bori da se oporavi od ogromnih zastoja izazvanih kašnjenjem u isporuci američke vojne pomoći prošle zime i proleća.
Velika, opipljiva pobeda je bila preko potrebna i dobrodošla u Ukrajini. Ali vojnici uključeni u operaciju koji su razgovarali sa CNN-om rekli su da je to težak poduhvat.
Jedan vojnik, pozivni znak Fin, rekao je da su ruska utvrđenja izgrađena veoma dobro, kombinujući različite vrste odbrambenih mera – na primer postavljanjem mina ispod protivtenkovskih prepreka poznatih kao zmajevi zubi.
Ceo njegov tim – četiri čoveka sa dugogodišnjim iskustvom – bio je potpuno iscrpljen, rekao je. Oni su bili među prvim jedinicama koje su prešle u Rusiju, sa zadatkom da razminiraju i demontiraju odbranu pre nego što su tamo stigle ukrajinske pešadijske i artiljerijske jedinice. Proveli su dve nedelje u Kursku, radeći bez prestanka, tu i tamo uhvatili par sati sna, uvek u pripravnosti.
Bilo je mnogo žrtava, rekli su. Jedan vojnik je pokazao na svoje čizme i rekao da se iz njih može uzeti „mnogo DNK uzoraka“. „Ukrajinski DNK, nažalost“, rekao je.
Fin je rekao da činjenica da su radili na stranoj zemlji, u oblasti koju nisu poznavali, čini njihovu misiju jedinstvenim izazovom. Većina jedinica koje su učestvovale u operaciji Kursk premeštene su sa drugih delova linije fronta, sa područja koje su izuzetno dobro upoznali u protekle dve i po godine.
Povređeni član posade oklopnog transportera rekao je za CNN da se ukrajinske trupe suočavaju sa velikim problemima u navigaciji u Kursku.
Jedan član posade oklopnog transportera (APC) koji je prevozio ukrajinske pešadijske trupe oko regiona Kursk rekao je za CNN da je njegova jedinica tamo poslata iz Časiv Jara, na istočnoj liniji fronta, gde je mogao da „vozi vezanih očiju sa jednog položaja na drugi“.
U Kursku su se on i njegova posada izgubili.
„Na kraju smo otišli u (ruski grad) Sudžu, gde smo morali da čekamo da nas naš komandant pronađe“, rekao je on, dodajući da su loša vidljivost i nepoznavanje terena od strane posade izuzetno otežali navigaciju. Nekoliko jedinica je reklo za CNN da su navigacija i komunikacija između jedinica i njihovih komandanata veliki problem u Kursku.
Sa ometanim signalom GPS-a i mobilnih telefona, Ukrajinci se oslanjaju na internet servis Starlink. Ali oni otkrivaju da usluga uopšte ne funkcioniše u određenim delovima Kurskog regiona.
Ovo područje već nekoliko meseci doživljava sušu i zemljište je sada veoma suvo, što čini još izazovnijim kretanje teškim vozilima koja dižu prašinu. Član posade transportera i njegov komandant razgovarali su sa
Kao i svi vojnici sa kojima je CNN razgovarao, Vasil i njegov komandant Kholod nisu imali pojma da će na kraju otići u Rusiju kada su prebačeni u Sumsku oblast iz Pokrovska na istoku.
„Svi smo mislili da će Rusi doći ovde, jer nismo imali mnogo vremena. Bio je sastanak i moj komandant mi je rekao da treba da budemo u Sumi za tri dana“, rekao je Kholod.
„I onda onog dana kada je sve počelo, bio sam na sastanku sa drugim komandantima i oni su mi pokazali kartu i rekli šta će da rade, kuda će da voze, na šta će upasti u zasedu, a ja shvatili da idemo u Rusiju.
U razgovoru za CNN, Vasil je rekao da nije previše razmišljao o misiji – ili činjenici da se u njoj povredio – radije da ostane ovde i sada.
„Ovo je rat. Mi smo vojnici i moramo učiniti sve što možemo da zaštitimo svoju zemlju. Ovo je deo velikog plana i nisam se pitao zašto sam ovde.”
Sedeći na klupi u Sumiju, sa ispruženom zavijenom nogom i iglom za infuziju koja mu viri blizu lakta, Vasil je rekao da je linija fronta bila prepuna eksplozivnih ruskih dronova na dan kada je ranjen. „Momci iz druge jedinice su naišli i rekao sam im da budu oprezni jer je unutra bilo kao klanica sa dronom… i samo te sekunde, bah“, rekao je, dodajući nekoliko psovki.
Njegovi drugovi su mu rekli da je imao sreće što je preživeo. Kholod, koji je jedan od prvih došao do njega nakon eksplozije, pohvalio je njegovo mirno držanje nakon napada.
Vasil je rekao da je to njegova priroda. „Najvažnije (stvar) kada ste veoma uplašeni je da imate kontrolu. Ako možete da kontrolišete svoj strah, sve će biti u redu“, rekao je on.
-om na severu Ukrajine, gde su se oporavljali od povreda za koje kažu da su zadobili kada su dva ukrajinska oklopna vozila
su se zaletele jedna u drugu zbog veoma loše vidljivosti i bez navigacionog signala.
Ako linija kontrole ostane uglavnom nepromenjena, bitka u regionu Kursk bi uskoro mogla da počne da liči na delove linije fronta u istočnoj Ukrajini, sa obe strane koje se kopaju i bore se za svaki pedalj zemlje.
Jedan saper je rekao da se misija njegove jedinice u Kursku dramatično promenila nedavno. On je razgovarao sa
Kao i svi vojnici sa kojima je CNN razgovarao, Vasil i njegov komandant Kholod nisu imali pojma da će na kraju otići u Rusiju kada su prebačeni u Sumsku oblast iz Pokrovska na istoku.
„Svi smo mislili da će Rusi doći ovde, jer nismo imali mnogo vremena. Bio je sastanak i moj komandant mi je rekao da treba da budemo u Sumi za tri dana“, rekao je Kholod.
„I onda onog dana kada je sve počelo, bio sam na sastanku sa drugim komandantima i oni su mi pokazali kartu i rekli šta će da rade, kuda će da voze, na šta će upasti u zasedu, a ja shvatili da idemo u Rusiju.
Kao i svi vojnici sa kojima je CNN razgovarao, Vasil i njegov komandant Kholod nisu imali pojma da će na kraju otići u Rusiju kada su prebačeni u Sumsku oblast iz Pokrovska na istoku.„Svi smo mislili da će Rusi doći ovde, jer nismo imali mnogo vremena. Bio je sastanak i moj komandant mi je rekao da treba da budemo u Sumi za tri dana“, rekao je Kholod.
„I onda onog dana kada je sve počelo, bio sam na sastanku sa drugim komandantima i oni su mi pokazali kartu i rekli šta će da rade, kuda će da voze, na šta će upasti u zasedu, a ja shvatili da idemo u Rusiju.
U razgovoru za CNN, Vasil je rekao da nije previše razmišljao o misiji – ili činjenici da se u njoj povredio – radije da ostane ovde i sada.
„Ovo je rat. Mi smo vojnici i moramo učiniti sve što možemo da zaštitimo svoju zemlju. Ovo je deo velikog plana i nisam se pitao zašto sam ovde.”
Sedeći na klupi u Sumiju, sa ispruženom zavijenom nogom i iglom za infuziju koja mu viri blizu lakta, Vasil je rekao da je linija fronta bila prepuna eksplozivnih ruskih dronova na dan kada je ranjen. „Momci iz druge jedinice su naišli i rekao sam im da budu oprezni jer je unutra bilo kao klanica sa dronom… i samo te sekunde, bah“, rekao je, dodajući nekoliko psovki.
Njegovi drugovi su mu rekli da je imao sreće što je preživeo. Kholod, koji je jedan od prvih došao do njega nakon eksplozije, pohvalio je njegovo mirno držanje nakon napada.
Vasil je rekao da je to njegova priroda. „Najvažnije (stvar) kada ste veoma uplašeni je da imate kontrolu. Ako možete da kontrolišete svoj strah, sve će biti u redu“, rekao je on.