Nakon velikih ruskih osvajanja tokom vikenda, prirodno se nametnulo pitanje – šta se dešava sa ukrajinskom odbranom u Donbasu? Veći gradovi padaju na dnevnom nivou, mnogi od njih i bez borbe. Gornjak je uzet prektično bez boja, Selidovo nije pretrpelo velika razaranja. Kurahovka će verovatno proći i blaže. Ipak, nije sve tako jednostavno.
Oružane snage Ruske Federacije su tokom ovog vikenda imale puno uspeha na južnodonjeckom pravcu. Pali su veći gradovi, kao što su Gornjak i Selidovo. Ostvaren je niz značajnih prodora, pre svega zauzimanje Bogojavljenke i proboj do susednog Šahtjerska. Ipak, svi ovi uspesi ne dolaze preko noći. Oni su plod dugoročnog planiranja, ali i ruske superiornosti u svakom segmentu. Dve i po godine je Donbas bio „Ukrajinska tvrđava“. Osam do deset godina su Ukrajinci imali na raspolaganju da urede svoje odbrambene linije. Osim u Lugansku, Rusi nisu mnogo osvojili, ukoliko se izuzmu prvi meseci rata. Sada se sve promenilo.
Od proboja kod Očeretina, i pre toga, sa padom Avdejevke, OSU je u konstantnom povlačenju. Ovo je bitan momenat. Ukrajinska armija se uglavnom povlači, ona ne trpi stravične gubitke u tom procesu. Selidovo i Gornjak nisu bile klanica, već kotao iz kojeg se OSU manje-više povukla u redu. OSU trpi teške gubitke svakodnevno, ali su, bez ironije, uspeli da „doktoriraju“ povlačenje. Na neki način, u ovom delu im se može odati priznanje. Ipak, tako se ne dobija rat, a „nove“ i „druge“ linija su sve bliže i bliže Dnjepru. Sad se već otvoreno govori o napredovanju ka Dnjepropetrovskoj oblasti i kroz Zaporošku oblast.
Rusi sa svoje strane, sada neguju potpuno drugačiji pristup. Tvrdoglavi juriši, kao na Ugledar, sa velikim gubicim su prošlost. Poput vode, Rusi teku tamo gde osete najmanji otpor, a potonjim manevrom ovladavaju strateškim mestima. Ruku na srce, sada imaju i mogućnost za tako nešto. Tokom godine, Rusi su uspeli da prestignu Ukrajince u pogledu brojnosti ljudstva na frontu Donbasa. O odnosu u tehnici i avijaciji već je dosta puta sve rečeno. Ukrajinci su im tu bratski pomogli slanjem svežih trupa na Kursk.
Zaključak je da sva ova osvajanja nisu posledica nekih „instant“ uspeha, već smišljenog i dugoročnog plana koji traje 2 godine. Akumulacija snaga, korišćenje trenutne prevlasti u pojedinim rodovima i ispipavanje odbrane. Sve ovo nije bilo baš medijski popularno ali je delotovrno. Ukrajina je ono najbolje izgubila u Donbasu i Kursku. Dolazi teška zima.
Rusi su napredovali, zauzevši šumski pojas i ušavši u naseljena mesta Šahtjorsk i Jelizavetovka.
Ono što je najbitnije , presečen je put V.Novoselovka-Kurahovo.
Katerinovka naša!