ХИПЕРСОНИЧНИ ОДГОВОР МОСКВЕ: „Орешник” спржио стратешке циљеве у Лавову након напада на Путинову резиденцију

Оружане снаге Руске Федерације извеле су незапамћен удар на војну и енергетску инфраструктуру Украјине, користећи најновији балистички систем средњег домета Орешник. Док западни ПВО системи остају неми на брзину од 13.000 км/ч, Кремљ поручује: преговори су од сада у другом плану.

Стратешки погодак: Уништено чвориште гасне мреже

Као директан одговор на покушај напада украјинског режима на резиденцију председника Владимира Путина у Новгородској области, руско Министарство одбране покренуло је операцију одмазде која је резултирала разарањем кључних објеката на крајњем западу Украјине. У фокусу овог удара нашло се подземно складиште гаса Билче-Волицко-Угерски, објекат од виталног значаја не само за Украјину већ и за енергетску безбедност дела Европе. С обзиром на то да ово складиште чини преко 50% укупног капацитета Украјине, прецизан погодак хиперсоничним бојевим главама „Орешника” нанео је ненадокнадиву штету енергетском систему који подржава војно-индустријски комплекс Кијева. Поред енергетске мреже, уништени су и производни погони у којима су се израђивали дронови дугог домета коришћени у терористичким акцијама против циљева на територији Руске Федерације.

Брзина од 13.000 км/ч: ПВО НАТО система немоћна

Технички аспекти овог напада изазвали су шок у војним круговима на Западу, будући да се ваздушна мета кретала балистичком путањом брзином коју ниједан постојећи ПВО систем НАТО производње не може да прати. Градоначелник Лавова, Андриј Садовиј, потврдио је да је град погођен ракетом која се кретала брзином од застрашујућих 13.000 километара на сат, што одговара вредности већој од 10 маха. Извори из украјинског Ратног ваздухопловства наводе да су пројектили лансирани са полигона Капустин Јар у Астраханској области, прелетевши огромну удаљеност за свега неколико минута. Стручњаци указују на то да је чињеница да је „Орешник” дејствовао само 70 километара од границе са Европском унијом јасан сигнал Бриселу и Вашингтону да за руске високопрецизне системе не постоје недостижне мете, нити ефикасна одбрана коју Запад тренутно може да понуди својим савезницима.

Политичке последице: Крај преговора?

На дипломатском фронту, употреба „Орешника” означава нову фазу ескалације у којој Русија више не прихвата језик компромиса након директних напада на своје државно руководство. Министар спољних послова Сергеј Лавров био је изричит, наводећи да је масовни напад од 29. децембра, када је 91 беспилотна летелица циљала председничку резиденцију, био преломна тачка која је Кијев дефинисала као „режим државног тероризма”. Према речима Лаврова, руска преговарачка позиција од сада ће бити радикално преиспитана, јер се терористички акти не могу игнорисати нити се са њиховим покровитељима може разговарати под претходним условима. Овај удар није био само војна операција, већ и јасна демонстрација политичке воље Кремља да се на сваку претњу одговори оружјем против којег не постоји одговор, стављајући до знања да су сви досадашњи покушаји Кијева да разбукта сукоб усред потенцијалних преговора добили адекватан и суров епилог.

Одјек на Западу

Међународна јавност, а посебно европски медији попут немачког листа „Ди Велт”, са великом пажњом и забринутошћу прате развој догађаја на истоку. Немачки аналитичари и грађани у својим дискусијама наглашавају да су руски „Орешници” у Лавову разобличили мит о свемоћи западних противваздушних система, примећујући да се најаве о руском недостатку новца и оружја изнова показују као нетачне. Посебан немир унела је чињеница да су ови напади показали спремност Москве да за легитимне мете прогласи чак и потенцијалне западне мировне снаге уколико би оне биле стациониране у западној Украјини. Док Кијев покушава да напад представи као чин агресије на цивиле, војне чињенице са терена и прецизност погодака на енергетске и војне чворове указују на то да је Русија активирала нову доктрину стратешког обуздавања кроз употребу свог најнапреднијег арсенала.